autograf.hr

Oni nešto stariji, to ne znači i stari (kod nas se često meša), verovatno znaju za film ”Kako sam sistematski uništen od idiota”. U filmu čuveni Danilo Bata Stojković igra beskućnika sa socijalne i kulturne margine koji je još uvek zakleti idealista, koji veruje u napredak i stvaranje jednog boljeg sveta, ponesen zanosom revolucije.

Pre nekoliko godina Beogradska filharmonija imala je jednu malu, ali vrlo zapaženu i originalnu akciju u staroj beogradskoj četvrti Dorćol. U Ulici Strahinjića bana, gde se nalaze mnogobrojni kafići sa doteranim ljudima, koji posećuju istog plastičnog hirurga, Beogradska filharmonija odsvirala je jedan džez komad na ulici.

Koliko mrzite sopstvenu majku, sestru, ženu, kćerku, babu, strinu, ujnu, tetku ili snajku…? Ako mislite da je pitanje izvitopereno i da zaista nije na mestu, jeste li se zamislili koliko vaš poslodavac, vaše komšije, kolege ili prijatelji mrze vaše članice porodice. Jer po svemu sudeći takvih ima, barem u broju do relativnih pobednika.

U ime naroda. Po svemu sudeći, kampanja u koju smo svi uvučeni, s leva na desno pa sve preko onih u centru koji čekaju neodlučne da se upravo njima priklone, biće obeležena neshvatljivim, nepotrebnim i prevaziđenim temama koje ni na koji način ne utiču na prosperitet građana.

Da li i vi u kući imate šifonjer? Obično se misli na onaj ogromni ormar koji je, kao ostavštinu miraza, čuvala svaka treća jugoslovenska porodica i po pravilu u najmanjoj sobi u stanu. Šifonjer je obično rađen od kuvane orahovine te su u napadu srdžbe mnogi u njega lupali glavom, ne samo nogama i rukama, […]

Širi mi se, širi mi se, moje kolo malo. Kad je veće, kad je veće, bolje se okreće. Uz početne strofe poznate narodnooslobodilačke pesme danas možemo da opišemo ono šta se dešava na rasparčanoj desnici, koja se poput onog snopa pruća oblikuje u jedno.

Raspušten nam je Sabor! Po svemu sudeći to je samo posledica jer smo se brzo prešaltali na staro, te smo svi sada ponovo u onom (ne)normalnom stanju kada nam je izuzetno bitno gde ti je bio deda ’41, odnosno gde ti je bio tata ’91? Gde ti je bila baba, odnosno mama, nije u fokusu […]

Bljesak se definiše kao naglo povećanje zračenja (od rendgenskog do radioaktivnog) u ograničenom području Sunčeve atmosfere, koje traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Bljesak koji vidimo na nebu često je jedan vid pražnjenja atmosferskog elektriciteta koje se ogleda u vidu svetlosnog bljeska koji dolazi sa određenim praskom na nebu.

U ovim čudnim vremenima, kada repriziramo novogodišnje odluke i sebi obećavamo istrajnost, mnogi su upravo obeznanili kako su pronašli zakopanog sebe među gomilom sebe i da je došlo vreme da postanu bolji ljudi.

Dok smo još odgovorni i držimo se odluke Nacionalnog stožera za krizna stanja, vredne glave Ureda pravobraniteljice za ravnopravnost spolova isporučile su nam detaljan prikazan svoga rada za 2019. godinu u obliku Izvješća o radu na čak 329 stranica.

Dok još uvek bivamo (ne)odgovorni, i sedimo u samoizolaciji, možda je važno da se setimo 24. marta 1999. godine, kada je pregaženo međunarodno pravo, jer je van odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izvršena vojna agresija NATO-a na suverenu Saveznu Republiku Jugoslaviju i Narodnu Republiku Kinu.

Kako je ono jednom napisao Duško Radović: ”Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan”.

Ono šta je za neke naše domoljube, obično čvrste desnice i promuklih grla, smrdljiva Rijeka sa puno Srba, za one civilizovanije, uz koje smo se parazitski prišlepali ali po svemu sudeći izgleda da im ne pripadamo, je Evropska prestonica kulture.

Kako je već bilo pisano, sada nam je i potvrđeno, gospođa Murganić ostaće upamćena po diskriminatornom odnosu prema svojim građanima. U mesecima mučne i homofobne javne rasprave, oko inače (ne)lošeg Zakona o udomiteljstvu (ZoU), često s grčem na licu, gospođa ministarka branila je ono što, kako bi rekle naše komšije u Srbiji, ”pas s maslom […]

Prethodnih nedelja mediji su bili puni naslova o sumnji u ono šta bi se podvelo pod mentalno zdravlje nacije. Narodski rečeno to bi mu bila krvna slika naše domovine, u pogledu kakvi smo, koliku brigu vodimo o nama samima ali i koliko smo solidarni prema drugima jer je sve zapravo povezano. I čini se da […]

Nova godina nam je donela da je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), onaj čuveni u Strazburu, objavio presudu da ”poljubac između dvojice muškaraca neće uništiti društvo” i da je javno pozivanje da budu ”spaljeni, kastrirani ili bačeni u gasnu komoru” zapravo zločin.

Ono što je obeležilo kraj prošle godine svakako je jedino očekivana odluka, kažu presedan, Upravnog suda kojom se za dva državljanina naše domovine, ”oba dva” Hrvata, oslobađa svjetonazorski prolaz ka daljem procesu dobijanja licence za bavljenje udomiteljstvom. To je, za našu mladu i u mnogim aspektima retrogradnu domovinu, savršen početak ka praktičnoj implementaciji Ustavnih vrednota […]

Bliže nam se predsednički izbori. Ako stavimo odnos broja stanovnika i onih kojih su zadovoljili uslove da se kandiduju, ispada da mnogi Hrvati (Srbi još autanog kandidata za trku nemaju) zaista misle da bi bili najbolji predsednici, generali i naravno selektori fudbalske reprezentacije.

Za sve sujeverne, i one koji to ne priznaju, prošao nam je retrogradni Merkur. Posle nekog vremena sada opet možemo da otpustimo sve kanale sopstvenog mišljenja te da se ne zamaramo sa pomodarskom političkom korektnošću. Jer što se korektnosti tiče, (ne)korektni smo.

Ko je više puta gledao seriju Vruć vetar zna da u čuvenoj petoj epizodi “bračni vir“ Vesna Čipčić za doručkom govori kako je dala otkaz na poslu jer je to posao bez ikakve perspektive. Na to će njoj Čkalja: “Pa udala si se, šta će ti više perspektiva!?“.