Klimatska kriza čitavo čovečanstvo nagriza

Jeste li meteoropata? Žiga li vas u krstima kada je vlaga, južina ili kada se menja vreme? Bole li vas zglobovi te se pri dolasku na posao žalite svima živima, a oni onda isto vama, kako je težak dan te time najavljujete, svako svakome, nikakvu produktivnost koja je praćena i nama inherentnom razdražljivošću.

Doktori nas uveravaju da je uticaj klime na zdravlje čoveka više nego evidentan te da je tako nešto detektovao i ”otac” medicine Hipokrat, koji je u knjizi ”O vazduhu, vodama i mestima” pacijentima savetovao kako da zaštite zdravlje od štetnog uticaja vremenskih promena, a u meteorološki nestabilnim razdobljima zabranjivao da se bolesnicima ”pušta krv i čiste creva”.

U prevodu postoji nešto šta se imenuje kao meteoropatija, a označava promene raspoloženja, bolove i kojekakve neprijatnosti koje su rezultat klimatskih varijacija.

Kako smo mi odavno ovo apsolvirali, muke sa promenama vremena nam svakodnevno bivaju dodatni alibi za nadrndanost, neljubaznost, agresiju i malaksalost, u sve se umešao i potpuno novi, antopogeni, momenat koji smo sami proizveli i koji će nam svima, u različitim oblicima, doći glave. Klimatske promene i odsustvo (ne)odgovornosti za devastaciju prirodnih resursa do izgledne smrti.

U aprilu mesecu ove godine, to je za vreme vladavine perioda onog kardinalnog horoskopskog ovna, Evropski sud za ljudska prava doneo je istorijsku presudu u korist 2.400 starijih državljanki Švajcarske kojom je potvrdio da je njihova država, izobilja i skupog svega, nedovoljnom borbom protiv klimatskih promena ugrozila njihovo zdravlje.

Radi se o jedinstvenoj, prvoj takvoj svakako, odluci ESLJP-a kojom je potvrđeno da se nalazimo u klimatskoj krizi koja je ujedno i kriza čitavog čovečanstva. ESLJP je zaključio da je odsustvo adekvatnog delovanja, odgovora države na klimatske promene, jednako kršenju ljudskih prava!

Za one koji ne žele da znaju više Švajcarska je planinska zemlja sa svetski poznatim lancem Alpa koji osim snega ima i mnoštvo glečera koji su glavni izvor kasnijeg formiranja reka i potoka. Grupa od 2.400 žena, različitih godina i zanimanja, tužbu prema ESLJP-u podigle su sa argumentima da jasno detektuju promene u prirodi uzrokovane klimatskim promenama i njihovom refleksijom na zdravlje.

Usled promene globalne temperature, u Švajcarskoj je prosečna temperatura tokom proleća uvećana za više od dva stepena, lokalni lednici su izgubili preko deset odsto volumena vode.

Ove promene jednako su uticale i na zdravlje građana te da je tokom toplotnog talasa, u 2022. godini, umrlo 600 osoba usled nepodnošljivih vrućina. Zanimljivo je to da su prevremene smrti najviše vezane za žene, manje za muškarce, a sve se tumači menopauzom, stresom i endokrinim procesima organizma.

U svojoj odluci ESLJP je naveo kako federalna vlada nije uticala na ograničenja emisije gasova koji su direktno povezani za efektom staklene bašte, zadržavanje gasova u zemljinoj atmosferi, te da država time nije ispunila svoje obaveze prema Evropskoj konvenciji za ljudska prava.

Švajcarska federalna vlada nije odredila i realizovala konkretne mere u borbi protiv smanjenja povećanja temperature, regulacijom kontrole i prakse, čime je i ugrozila zdravlje svojih građana.

Klimatske promene su naša realnost i u jednakoj su korelaciji sa porastom svetske populacije, industrijalizacijom i stalnom, neprestanom, potrebom za uvećavanje kapitala.

To može da se ostvari, za sada, ali sa jasno vidljiv posledicama, jedino iscrpljivanjem prirodnih resursa koji su ograničeni. Upravo usled limitiranog izvora nafte, gasa i uglja, belosvetske kompanije ulažu sva sredstva, ne mareći za posledice, kako bi preobrazile resurse Zemlje u nikakvu šansu budućim pokoljenjima.

Klimu naše Domovine određuje položaj u severnim umerenim širinama sa bitnim modifikatorima kao što su Jadransko i Sredozemno more, ali i položaj Dinarida. U našoj zemlji ptice u letu ili malog zmaja prevladavaju tri klimatska područja: kontinentalni (panonsko-peripanonska), planinski (gorsko-kotlinska) i primorski (sredozemna).

Temperature kod nas rastu od kopna prema moru, jer se more sporije hladi od kopna, te je najniža temperatura u gorskim delovima zemlje. Najviše temperature kod nas su na ostrvima i istoku zemlje, usled uticaja kontinentalnosti, te temperature rastu prema jugu i istoku.

Prosečna januarska temperatura kontinenta je oko -2 °C, gorskog dela zemlje oko -4 °C dok je na moru oko 6 °C. Leti, tokom jula meseca kontinent je sa 20 °C (aneksa istoka zemlje od 22 °C), gorski deo zemlje sa oko 18 °C i more do 24 °C.

Količina padavina raste od istoka prema zapadu i od mora prema unutrašnjosti. Najviša prosečna godišnja količina padavina je u Primorsko-goranskoj županiji – Risnjak (3.700 mm), a najniža na Palagruži (270 mm). Većinu padavina kod nas donose cikloni – islandski i đenovski te položaj Dinarida sprečava prodor vlage u unutrašnjost zemlje.

Odluka Evropskog suda za ljudska prava može, trebalo bi, da ima uticaja i na ostale zemlje potpisnice Europske konvencije o ljudskim pravima jer niti jedna od zemalja ne čini u potpunoj meri dovoljno da onemogući dodatno povećanje globalne temperature.

Naša Domovina, ona koja je bogata izvorima pitke vode, takođe ne čini ništa da sačuva svoje Bogom dane resurse koje neprestano eksploatiše i čini ugrožavanje nacionalne bezbednosti prodajom prirodnih resursa onima koji znaju samo za profit po svaku cenu.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora