autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Mesec LGBTIQ+ netrpeljivosti

AUTOR: Ivan Zidarević / 06.07.2026.

Uzimajte dosta vode, držite se hlada, ne jedite tešku hranu, izbegavajte aktivnosti van kuće te se držite rashlađenih prostorija. To su neki od saveta koje smo dobijali od lekara, do nekih izgleda dobronamerni i stručni saveti nisu došli, tokom juna meseca kako bismo jedva preživeli visoke temperature koje su kod mnogih građana izazivale i šok u vidu sunčanice.

Da je to tako videli smo i po nasilju dela građana koji su u svojem (a)tipičnom ponašanju pokazali smanjenje kognitivnih funkcija, a sve uzrokovano i onim užarenim suncem sa nebesa.

Jun mesec poznat je i po tome da se imenuje i ”mesecom ponosa” jer se upravo u ovom delu godine organizuje više različitih manifestacija koje adresiraju teme ljudskih prava LGBTIQ+ osoba što uključuje prepoznavanje prava na ravnopravnost i jednakost.

Kod nekih su ove teme jedan veliki okidač, još potencirano i od užarenog sunca, bureta baruta nesnošljivosti kojeg je deo našeg dokonog, ostrašćenog, ali i u svakom smislu zapuštenog sveta iskoristio (takvima poseban povod nije potreban) kako bi demonstrirao (ne)očekivanu mržnju!

U našoj Domovini, onoj koja se u mnogim aspektima društvenog i političkog života ponaša kao da je kao kakav feniks nastala ni iz čega, bez ikakvog sleda onoga šta je bilo pre i šta je činilo osnovu za stvaranje samostalnosti, Hrvatska zdravstvena komora uklonila je tzv. homoseksualnost sa popisa mentalnih poremećaja 1973. godine, odnosno četiri godine pre donošenja novog kaznenog zakona i 17 godina pre Svetske zdravstvene organizacije, te 1977. godina kada je u okviru SR Hrvatska donela vlastiti Krivični zakon kojim je tzv. homoseksualnost dekriminalizovana.

Tokom ovogodišnjeg ”meseca ponosa”, meseca koji je najpoznatiji po održavanju Parada ponosa, Povorki ponosa ili Prajdova – ove godine smo ih imali u Zagrebu, Puli, Karlovcu i Splitu, mnogi društveni pa i politički akteri, praćeni pojedincima sa primesama zloupotrebe verskih obeležja i isključujućeg patriotizma u vidu radikalnog nacionalizma, i ovih trideset dana iskoristili su za diseminaciju neustavnih ideja o zabrani slobodnog izražavanja tuđeg nebiranog identiteta, a sve, vrlo opasno i maliciozno, poistovećujući sa kaznenim delom u obliku zloupotrebe prava dece.

Nije retkost da naši političari, posebno oni desnog spektra koji nameću samodopadni i društveno nihilistički populizam, koriste teme ljudskih prava manjina kako bi ostrašćenu masu dodatno animirali za ostvarivanje svojih političkih ciljeva koji u drugima pronalaze krivce za svoje promašene životne odluke ili izbore.

Jer uvek je ”lakše” da su za naše nedaće, one koje smo sami sebi proizveli, krivi neki drugi, a ne mi, te se tada neuspešno distanciramo od toga da kao odrasle i odgovorne osobe preuzmemo za sve to odgovornost.

Mnoge organizacije civilnog društva upravo su u junu mesecu organizovale više aktivnosti kako bi pokazale prisutnost u javnom životu, istakle sve i dalje objektivne izazove sa kojima se susreću LGBTIQ+ osobe, te su ponovo zatražili nužne sistemske promene koje će jednog dana, kao ultimativni cilj, obezbediti tako nedostižnu ravnopravnost u svim sferama društva.

Nažalost građani su i takve aktivnosti, ne svi, ali oni koji jesu takvi su izuzetno bučni u svojem negodovanju i neslaganju sa javnim pokazivanjem da postoje LGBTIQ+ ljudi u samostalnoj Domovini (ne)ravnopravnih građana, sačekali ”na nož” kako bi kroz više medijskih kanala zloupotrebili svoje pravo na slobodu govora u demokratskom društvu sa namerom dehumanizacije drugih i drugačijih.

Društvene mreže su pune uvreda, kleveta, ali i govora mržnje koji urliče imperativom na izvršenje zločina iz mržnje prema LGBTIQ+ osobama, ali i njihovim članovima porodica – setimo se sudske prakse zločina iz mržnje i presuda koje su se odnosile na afilijaciju, te je tako nešto postalo deo (ne)očekivanog folklora terminološkog tranžiranja seksualnih manjina izopštenjem i nasilnim preseljenjem iz države koja, valjda, (ne) pripada svima.

Normativno gledamo, ali i po različitim pokazateljima koji mere stanje ljudskih prava LGBTIQ+ osoba, mi smo pozicionirani visoko u Evropskoj uniji i još više na nivou Saveta Evrope.

To je pre svega posledica donošenja Zakona o životnom partnerstvu osoba istog spola iz 2014. godine i naknadnom intervencijom Ustavnog suda oko tumačenja Zakona o udomiteljstvu iz 2020. godine. I to je ono šta je u zakonima, na koje se mnogi selektivno pozivaju u dokazivanju neke svoje (ne)istine, samo je još ostalo da neko to građanima prenese i to im objasni.

Sociološki pojednostavljeno, to je ono životno tumačenje ne nečega šta jeste već kako na to šta jeste drugi gledaju i kako to (ne) razumeju, i dalje imamo odijum građana prema LGBTIQ+ sugrađanima, a koji je rezultat višegodišnjeg zanemarivanja afirmacije tema ravnopravnosti, skrivanjem iza identitetskih politika koje isključuju, kao i verskog hrišćanskog fanatizma.

Ovo poslednje je možda najbitnije, barem za one koji se deklarišu vernicima, jer hrišćanstvo u svojoj biti nije nesnošljivost i nasilje radi ranjavanja drugih i drugačijih.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Abeceda ustavnog sudovanja
• Tranziciona pravda na Kosovu
• Možemo! i Sabor kao ''stočna pijaca''
• Palac gore za MUP i MDU
• Pedagoški pristup profesorke Edite Slunjski
• ''Ponos Hrvatske'' Sanja Bijonda
• 17. maj – IDAHOT
• Nezavisno novinarstvo osnovni je preduslov za razvoj kritike
• Edukacije o prevenciji nasilja nad ženama i LGBTIQ+ osobama
• Civilizacija protiv Mađarske

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: Ivan Zidarević, jednakost, LGBTIQ+, ljudska prava, ravnopravnost, Slobodni zidar

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

4 Jul

Papa Prevost je, nikako slučajno, na 250. godišnjicu osnivanja SAD-a i Dan neovisnosti, posjetio otok Lampedusu, simbolu, jer ga se smatra "vratom Europe" za sve one koji riskiraju život prelaskom Mediterana. Lav je, inače, migracijsku politiku Donalda Trumpa nazvao "nehumanom".