autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH

AUTOR: Ivan Zidarević / 21.10.2024.

Doživeli smo i to da je u prestonom nam gradu, onom u kojem će novo parkiranje po zonama – dodatno da izazove otelotvorenje uloge Majka Daglasa u filmu ”Dan ludila”, otvoren Srpski kulturni centar (Centar).

Radi se o velikom i jednako tako važnom projektu koji se rastegnuo, u obliku infrastrukture, na pet hiljada kvadrata, te se nalazi u samom srcu devastirane nam prestonice – između Preradovićeve i Gajeve ulice.

U Centru se nalaze Arhiv Srba u Domovini, tako je i to postoji, pododbor Srpskog kulturnog društva Prosvjeta, medijska redakcija Vida TV, galerija i kulturni klub. To je ono odstupanje od negativnih emocija, nabijenih predrasuda, da Srbi od umetnosti znaju samo za harmoniku, odnosno ”Užičko kolo” i derivat narodne muzike – cajke koje ”Hrvati” obožavaju.

Da nije ovo priča od ”juče” govori i podatak da su se upravo na tom mestu u Zagrebu, metar gore-dole, nalazile srpske institucije koje svoju istoriju vuku i preko jednog veka. Naravno sa prekidom rada i postojanja, negiranja i u gasnim komorama ubijanja, neustavnih godina NDH. Ali se vremenom, zajedničkim političkim i društvenim naporima, izborilo da se povrati deo imovine te da se realizuje ovaj vredan kulturni Centar.

Među mnogobrojnim prisutnima, prilikom otvaranja Centra, bio je i ministar u srpskoj vladi Tomislav Žigmanov. Upravo je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, po nacionalnosti Hrvat i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, ponovo bio i na ovogodišnjoj Paradi ponosa LGBT osoba u Beogradu.

Da nije sve med i mleko, kod nas uvek mora sa šovinizmom i tako pitkim populizmom, onim koji odudara od standarda uljudnog ponašanja, potrudili su se neki na desnom bratoubilačkom spektru naše izakane političke scene, kojima Srpski kulturni centar remeti miran san. Oni prosto ne mogu da dišu punim plućima, peče ih dok piške, te im je i ljubavni život na kušnji jer im je libido zbog svega u nezaustavljivom padu.

Ali, šta su nama te nacionalne manjine?! Jel su one nama sinonim za neuspeh, za možda izgubljeni Domovinski rat, ili onaj Drugi svetski rat na koji neki i dalje sa suzom u oku krmeljaju jer nije ispalo onako kako su se nadali da će biti. Šta hoće ti ljudi koji nikako da se asimiluju u Domovini koja ni ne zna šta bi sa njima?

Etnička diskriminacija regulisana je posebnim odredbama o pravima nacionalnih manjina. Domovini je trebalo dugo vremena da stvori efikasnu pravnu zaštitu i jedinstveni zakonodavni okvir za unapređenje prava nacionalnih manjina. Iako Zakon o suzbijanju diskriminacije predstavlja krovni antidiskriminacijski zakon, najstariji takav akt u ”Hrvata” je Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina (1991.).

Ovakav zakon je nacionalnim manjinama garantovao ljudska prava i slobode, kulturnu autonomiju, proporcionalno učestvovanje u predstavničkim i drugim telima, poseban status u opštinama, obrazovanje na jeziku i pismu nacionalnih manjina itd.

Usvajanjem novog Zakona o pravima nacionalnih manjina, koji je donesen nakon primanja Hrvatske u Savet Evrope te primene Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, ali i potrebama približavanja Evropskoj uniji 2022. godine, dodatno se štite ljudska prava.

Ovim izmenama broj manjinskih saborskih zastupnika povećan je sa pet na osam, a predstavnici manjina su dobili pravo biranja svojih predstavnika u telu lokalne i regionalne samouprave. Osnovan je i Savet za nacionalne manjine radi učestvovanja nacionalnih manjina u javnom životu zajedničke nam, i njihove, naše Domovine.

Nažalost, tako se čini da vrišti i iznova nam otupljuje čula, mnogi naši politički akteri, u savremenom obliku ”Životinjske farme”, ne znaju ništa o ovome, o pravima i obavezama – jednih prema drugima, te nam uz medijsku gungulu unazađuju stil života i otežavaju ovo malo vremena koliko nam je ostalo među živima.

Neslavna statistika zaštitnice građana, kao nacionalnog antidiskriminacijskog tela, kaže da je teško biti romske ili srpske nacionalnosti u zajedničkoj Domovini. Da postoje različite mogućnosti i propusti da se Romi i Srbi direktno i indirektno diskriminišu samo zato što pripadaju određenoj kategoriji koja je omražena. To je nekima sasvim dovoljno da požele druge da ponovo proteraju, otvore im lobanju ili ih samo, uz dobro jutro i dobra veče, neprestano zastrašuju.

Hrvatska kultura splet je, prava mešavina, različitih običaja i demografija i bilo bi krajnje netačno i licemerno raditi neki novi kulturocid izbegavajući činjenice koje idu u prilog da su Srbi sastavni deo raspršenog identiteta, koji je za neke slabost koju treba hirurški precizno odstraniti iz javnog i svakog drugog (oblika) života, u Domovini u nestajanju.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: