autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Zoran Đinđić: I filozof i političar (5)

AUTOR: Latinka Perović / 22.07.2018.

Zoran Đinđić

Neophodno je strpljenje i naporan rad.

Zoran Đinđić, 2000.

* * *

Za Zorana Đinđića politika je predstavljala, pre svega “svet života” (Husserl). Taj “svet života” imao je u Srbiji devedesetih godina prošloga veka dve strane: na jednoj – rigidni komunistički režim koji se žilavo održavao još jedino tu, a na drugoj – jalova i neefikasna opozicija tom režimu.

Đinđić nikada nije personalizovao ni jednu ni drugu stranu; “Uopšte me ne interesuju lične osobine prošlih, trenutnih i budućih lidera… Radi se o političkom pristupu”.

A u tom je pristupu uvažavao sledeće činjenice:

Kao prvo, razliku između komunizma u zemljama u kojima je “uvezen” i onih u kojima je, kao u Jugoslaviji, pobedio “iznutra”.

U nameri da sačuva socijalističku Jugoslaviju (to jest, državnosvojinski odnos, jednopartijski sistem, ideološki monopol), Milošević je upotrebio Srbe van Srbije, načinivši grešku bez popravke

U prvima je demokratizam bio identičan sa oslobođenjem od spoljne prinude: “mi” i “agresori”. U Jugoslaviji, odnosno u Srbiji, nedostatak spoljne prinude kompenzovan je prelaskom sa ravni društvenog na ravan nacionalnog, na kojoj se uspostavlja mehanizam “naši” – “njihovi”.

Zatim, da se komunistički režim u Srbiji, iako autoritaran, ne drži samo na sili već na manipulaciji problemima koje stanovništvo smatra realnim i čije rešenje očekuje.

Naime, Slobodan Milošević se pojavio kao onaj koji Srbiji iz “tri dela” – kakvom ju je učinio Ustav 1974 – “vraća državnost”.

Postavljajući se kao “spasilac države” (Srbija će biti država ili je neće biti!), on je istovremeno “promovisao model vaninstitucionalne, tj. lične nekontrolisane vlasti.

Uz državnost išla je i diktatura. Zoran Đinđić je u to vreme bio jedan od retkih autora u Srbiji koji je upozoravao na moguće posledice neograničenih ovlašćenja koja se daju jednom pojedincu da reši pitanje Kosova.

Video ih je u opasnosti da se teritorijalno pitanje stavi iznad osnovnih prava Albanaca, ali i u opasnosti da se ta ovlašćenja protegnu na sve manjine: etničke, verske, političke.

Kampanja o Slobodanu Miloševiću kao “spasiocu države” nastavila se kampanjom o njemu kao “plebiscitarnom vođi svih Srba”.

U nameri da sačuva socijalističku Jugoslaviju (to jest, državnosvojinski odnos, jednopartijski sistem, ideološki monopol), Milošević je upotrebio Srbe van Srbije, načinivši grešku bez popravke.

Sa ove kampanje prešlo se na kampanju o ekonomiji. Zategnut je luk između dve demagoške parole: “Niko ne sme da vas bije” i “Niko ne sme da vas otpusti”.

Zorana Đinđića nisu, opet, zanimale lične karakteristike Slobodana Miloševića (u istoj konstelaciji javio bi se neko sa drugim ličnim imenom i prezimenom), već njegovi socijalni oslonci i način njegovog delovanja. Odnosno, samo srpsko društvo

Može se, naravno, objasniti da su ljudi dali podršku režimu koji je ponudio svoju verziju problema koji su se i njih ticali i obećao njihova efikasna rešenja.

Teže je, međutim, objasniti zašto su ostali uz Slobodana Miloševića i kada je isanjan san “da ćemo prekim putem i bez mnogo formalnosti stići do svoje države, da ćemo na oruk rešiti nacionalno pitanje i bez korenitih reformi prebroditi ekonomsku krizu”.

U traženju odgovora na ovo pitanje, Zorana Đinđića nisu, opet, zanimale lične karakteristike Slobodana Miloševića (u istoj konstelaciji javio bi se neko sa drugim ličnim imenom i prezimenom), već njegovi socijalni oslonci i način njegovog delovanja. Odnosno, samo srpsko društvo.

(Nastavlja se).

(Prenosimo iz beogradskog tjednika Novi magazin).

Još tekstova ovog autora:

• Zoran Đinđić: I filozof i političar (7)
• Zoran Đinđić: I filozof i političar (6)
• Zoran Đinđić: I filozof i političar (4)
• Zoran Đinđić: I filozof i političar (3)
• Zoran Đinđić: I filozof i političar (2)
• Zoran Đinđić: I filozof i političar (1)

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: FELJTON
Oznake: državnost, filozof, Husserl, monopol, nacionalno pitanje, opozicija, političar, politika, Slobodan Milošević, Srbija, srpsko društvo, ustav iz 1974, Zoran Đinđić

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

4 Jul

Papa Prevost je, nikako slučajno, na 250. godišnjicu osnivanja SAD-a i Dan neovisnosti, posjetio otok Lampedusu, simbolu, jer ga se smatra "vratom Europe" za sve one koji riskiraju život prelaskom Mediterana. Lav je, inače, migracijsku politiku Donalda Trumpa nazvao "nehumanom".