Na Baniji je u potpunosti ogoljeno ljudsko dostojanstvo

Srećna nam 2022. godina! Kako smo skloni da više cenimo nešto šta je tuđe a ne naše, po kineskoj astrologiji ovo je godina Vodenog tigra koja nam donosi ”velike promene”. Najviše će da profitiraju ”duhovno snažni” koji će se osokoliti da budu ”hrabri, odgovorni i odlučni”.

Gde ste vi u svemu tome, koliko ste se pronašli, to je na svakome od vas (nas). Pa srećno!

Dok iznova gledamo ”Sam u kući”, te nam web portali objašnjavaju, ako to nismo shvatili prethodne i one tamo godine, šta nam je sve promaklo od detalja iz filma koji smo gledali dovoljno puta da nam se smuči, držimo i red oko novogodišnjih odluka koje se sebično vezuju samo za nas, normalno, a koje ćemo, tu, pred ”pravoslavnu Novu godinu” (13. januara) da prekršimo.

I tako nanovo. Naravno, za to što nismo istrajali uvek su krivi drugi, kojekakvi podražaji koji nam se nameću, a ne mi sami.

Kako, prividno, loše stvari nikada ne idu solo, to je onaj ”Marfijev zakon”, bitno je preživeti i ”najdepresivniji dan u godini”, a koji pada u treći ponedeljak u januaru.

Ovaj dan je izabran kao rezultat matematičkih izračuna koji se odnose na visinu plate, kraj božićnih praznika, odustajanje od novogodišnjih odluka, stres i motivaciju. Iako se sve vezuje za kapitalističke pojmove, u kalkulaciju nije unet momenat samoće i osećaja beznađa koji je najekspresivniji u ovim snežnim, snega ni za leka, nedeljama (tjednima).

Kako se radi o mestima koja su samo sat ili dva, zavisno u kom trenutku s asfalta prelazite na makadam, vremena vožnje od Zagreba, to je sinonim za ”Bogu iza leđa”, odnosno za ”Bogu iza tregera”, pa su mnogi uz GPS krenuli po blatu i u kuće od blata da pomognu narodu koji je pomoć trebao i pre zemljotresa

I, je l’ se kaže Banija ili Banovina onaj kraj ”Lepe Naše” koji smo prepustili zaboravu jer nam više nije bitno, ako je ikada i bilo, da se slikamo kako odnosimo pomoć u obliku nečega što nama više ne treba (kupaći kostimi ili prašnjava ćebad od pokojne babe), a valjda je drugome nasušno potrebno.

Izgleda da nam je bitnije da smo uzeli ”treću dozu” da bismo mogli na skijanje, već sada kupujemo bagatelne aranžmane za letovanje, bez da se zapitamo šta je sa ljudima i njihovim životinjama s Banije ili Banovine.

Čini nam se daleke, jer nam nije bitno, 2020. godine u 6:28 minuta zemljotres magnitude 5,0 prema Richteru pogodio je Baniju. Nakon toga, dogodila su se dva jača udara od 4,7 i 4,4.

U 12:19 minuta, taj isti dan, Baniju je pogodio razarajući zemljotres jačine 6,2 po Richteru i time se, svojom silinom, rangirao u jedan od dva najjača, instrumentima izmerenim, zemljotresa u Domovini od 1909. godine.

Kažu da se digla cela Hrvatska! U svoj toj nesreći, kada je izgubljeno osam ljudskih života, a 28 njih je povređeno, hiljade onih koji životare ne brojimo, osetila se solidarnost ”naših ljudi” i mnogobrojni su pohitali prema onome što se još uvek imenovalo Banija. Nekoliko dana nakon toga preimenujemo u Banovina. Procenjena materijalna šteta od svega iznosi oko 5,5 milijardi evra.

Kako se radi o mestima koja su samo sat ili dva, zavisno u kom trenutku s asfalta prelazite na makadam, vremena vožnje od Zagreba, to je sinonim za ”Bogu iza leđa”, odnosno za ”Bogu iza tregera”, pa su mnogi uz GPS krenuli po blatu i u kuće od blata da pomognu narodu koji je pomoć trebao i pre zemljotresa.

To je bilo tada, prvih nekoliko nedjelja (tjedana), dok smo iznova i iznova slušali Doris Dragović kako je pevala da nam daje svoje srce, sa stihovima koji govore o rađanju sinova koje su odavnina rađale majke, te da Bog čuva njenu, našu, Hrvatsku.

Tada, kao i sada, ali i pre zemljotresa, ostalo je blato, šoder, ulice bez struje, cevi bez vode, kuće bez ljudi i po novome s vrtačama koje se otvaraju gdegod stignu.

Naš vrhovni komandant, onaj koji je ispao iz amfibije, pokojni gradonačelnik mu je tada tepao sa Šon Koneri, kada je i u poplavnom području delio muku s puknutom cevi u svom stanu, za ovaj kraj, za sada već Banovinu, a ne Baniju, kazao je da su tu ostale građevine nekadašnje turske kasabe i da je sve to tako ispalo jer se nije vek godina, od nekadašnje Monarhije, ulagalo.

Sadašnji vrhovni komandant, koji koristi resurse vojne mornarice za ”privatni put” u Albaniju, nekada je bio izvršna vlast i imao je tada šansu da učini više ili barem nešto.

Godinu dana od zemljotresa, bilo ih je stotine nakon ovih najrazornijih, zaista se čini da nije učinjeno pa ništa. Šut, cigla, daske i nameštaj, sve to i dalje stoji, sada prekriveno snegom koji je napadao na improvizovane cerade i limene krovove onih građevina koje nešto, kao, predstavljaju.

Godinu dana od zemljotresa, bilo ih je stotine nakon ovih najrazornijih, zaista se čini da nije učinjeno pa ništa. Šut, cigla, daske i nameštaj, sve to i dalje stoji, sada prekriveno snegom koji je napadao na improvizovane cerade i limene krovove onih građevina koje nešto, kao, predstavljaju

Jednostavno, ne obnavlja se, a ako i da to je sve u privatnoj režiji, onih koji imaju sredstava i mogućnosti.

Imajući u vidu da su mnoge porušene građevine iz vremena Monarhije, svaka volja za životom biva ubivena kada birokratski aparat stane naspram zdravog razuma i bazičnih potreba.

Za mnoge radove, da biste nešto maknuli, srušili ili obnovili trebaju vam dozvole konzervatora jer mora da se radi pod budnim okom struke. Tada, uz promrzline po periferiji tela dobijate i lezije na mozgu.

Mnogi ljudi, koji su prisilno napustili svoje domove, kojih skoro više i da nema, sada godinu dana žive u kontejnerima od 12 kvadrata. U ”socijalnoj državi”, koja je uz prelet vojnih aviona potpisala da kupuje eskadrilu, ovakav tretman prema svojim građanima manir je nehumanog vođenja koji u potpunosti ogoljava ljudsko dostojanstvo.

Kao što na delu teritorije Republike Hrvatske od 208 četvornih kilometara imamo sumnjivo minsko područje koje malo koga da interesuje, da budemo načisto, većinu građana ne interesuje ni šta se dešava na Baniji ili Banovini, onom kraju gde je i ”Bog rek’o laku noć”, s većinskim ruralnim stanovništvom koje se bavi poljoprivredom i stočarstvom.

Mi znamo, isto onako kao što znamo sve vezano za imunizaciju, da je i pre ovih zemljotresa tamo bilo izrazito staračko stanovništvo koje se vratilo, čitaj Srbi, nakon rata i da to nije prioritet.

Ali, citirajmo vrhovnog komandanta, koji je pri obilasku ljudi na njihove muke rudarski poručio, ”Sretno”!

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora