autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Život životinjskog carstva bez torture, boli i nasilne smrti

AUTOR: Ivan Zidarević / 19.10.2026.

Prethodnih dana, kao da nam nije dovoljno loših i nikakvih vesti koje pune crnu hroniku, užasnulo nas je zabeleženo zlostavljanje mladog psa na jednoj od zagrebačkih terasa. Ono šta je u ovom trenutku najbitnije je da je tada nesrećni pas, sada mu želimo samo lepe dane i godine, spašen od daljeg mučenja te se spasiteljima herojima zahvaljujemo!

Čini se da je mnogo kojekakve psihopatologije i nesreće u našem društvu. Bilo je toga i ranije, ali se o tome nije toliko znalo, savremene tehnologije nam jasno daju do znanja da je intima relikt nekih drugih vremena, i nije se o takvim izvitoperenim stanjima ljudske prirode puno govorilo. Jer takav vid zanemarivanja i zlostavljanja najslabijih u biocenozi (životnoj zajednici) jeste odlika psihičke patologije od koje se mi distanciramo i koju u porodici negiramo.

Nauka kaže, tu smo prvaci u selektivnom prihvatanju naučnih dostignuća i napora, da je nasilno ponašanje prema životinjama indikator opasne psihopatologije koja ne ukazuje samo na opasnost čoveka prema životinjama već i prema drugim ljudima. To je jednaka poveznica sa nasilnim ponašanjem, takvih neljudi koji muče životinje, u sopstvenoj porodici i nasiljem koje se tamo, za neke, neprestano odvija.

Ništa manje nije zabeleženo da oni koji maltretiraju životinje, tu se radi o poziciji agresivnosti i nadmoći čoveka nad nesrećnom i nejakom životinjom, imaju usmerenu okrutnost prema slabijima u vidu vlastite ili tuđe dece. Jer takvi neljudi, koje treba posmatrati iz vizure namernog kršenja zakona, ali i psihičkih poremećaja, ne prave razliku između živih vrsta oko sebe za praktikovanje svojih sadističkih crta ličnosti.

U našoj zemlji više propisa reguliše sankcionisanje zlostavljanja životinja. Tako recimo Zakon o zaštiti životinja zabranjuje usmrćivanje životinja, nanošenje boli i patnje, straha i uzgoj životinja radi organizovanih borbi ili dranja životinjskog krzna. Kazneni zakon prepoznaje zabrane usmrćivanja životinja bez opravdanog razloga ili njihovo teško zlostavljanje, radi nanošenja boli ili zbog izlaganja nepotrebnoj patnji.

Stručnjaci za mentalno zdravlje nas opominju, ako ih više iko i sluša, da je čovek neraskidivo povezan sa životinjama i da njihovo postojanje, svih životinja, esencijalno utiče na pravilan život ljudi! S praktične strane životinje su i naš glavni izvor biološkog opstanka u vidu hrane, iako je to sve više deo polemike oko prave nužnosti svaštojeda u odnosu na ljude kao isključivo biljojede.

Mi životinje koristimo za rad i transport, posebno u još nedovoljno razvijenim i ruralnim delovima sveta, odnosno imamo nezamenjive pčele koje su direktno odgovorne za proizvodnju jedne trećine hrane koju mi konzumiramo. Tema svakodnevnog pomora pčela, koje su nam dragocene u preživljavanju, nešto je o čemu se nedovoljno govori i o čemu mnogi ne znaju ama baš ništa, a kriv je primarno antropogeni Homo deus.

Ono gde čovek svakodnevno izrabljuje životinje, koje nažalost nemaju mogućnost pristanka na torturu u vidu postizanja naučnih dostignuća, jeste njihovo korišćenje u medicini, genetici i biologiji. Lekovi koje mi danas olako uzimamo i zloupotrebljavamo rezultat su razvijanja i nastanka istraživanja koja su rađena i na životinjama. Slično je i sa kozmetičkim pripravcima bez kojih konzumeristički čovek, Homo consumens, (ne) može da preživi.

Homo humanusu, tu se pre svega misli na čoveka koji ima dobar karakter, životinje su i dragoceni kućni ljubimci koji mu pružaju emocionalnu i fizičku podršku, smanjuju mu stres, jačaju mu imunitet i produžavaju mu život. Naučnici nas uveravaju da je suživot uz životinje, i u obliku kućnih ljubimaca, blagotvorno po čoveka i njegov razvoj, sticanje osećaja odgovornosti i empatičnosti, te ga uči i interakciji sa drugim ljudima.

Životinje i naš odnos prema njima prava su krvna slika, jasni pokazatelji, kako ćemo se ponašati u sinergiji sa drugim ljudima jer se radi o odnosu empatije (čovekoljublja) i psihopatologije koja je, nažalost, takođe svojstvena čoveku. Način na koji tretiramo slabije među nama, konkretno životinje, čini razliku između zdravog i nezdravog, te očekivanog i neočekivanog u društvenoj životnoj zajednici.

Mi kao društvo, zajednica slobodnih građana koji dele svoje mesto i vreme na zajedničkom planetu Zemlji, svojim razumom i voljom imamo obavezu da brinemo o onima koji nisu obdareni istim mogućnostima kao što su naše, ali čije postojanje nam omogućava da budemo ono šta jesmo i da u ovom životinjskom carstvu pozicioniramo pravo svakog živog bića na život bez torture, boli i nasilne smrti.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Kocka, kocka, kockica
• Stadion razdora
• Rod, pol i ostali neopravdani strahovi
• Huškačka piromanija
• Veštačka inteligencija nas otuđuje u bezdanu svega i svačega
• Jedni likuju, drugi veličaju smrt balkanskog krvnika
• Knjiga koja je zainteresovala razjedinjenu javnost
• Mrtva trka besmislenog i ispraznog političkog nadmetanja
• Ustaška elegija 2026.
• Hvalevredan LAG 5

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: biocenoza, Ivan Zidarević, psiho patologija, Slobodni zidar, smrt, tehonologija, Zakon o zaštiti životinja

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

14 Oct

Potpredsjednica saborskog Odbora za medije Urša Raukar zatražila je poništenje natječaja za glavnog ravnatelja HRT-a te da se novi natječaj raspiše nakon što Sabor usvoji novi Zakon o HRT-u koji će u potpunosti implementirati zaštitne mehanizme Europskog akta o slobodi medija.