autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Studenti su pobedili i složno pokazali zube vragu

AUTOR: Ivan Zidarević / 02.11.2026.

Tri poljupca hoću ja. Neću jedan, neću dva. Ništa manje neću jer tri su za sreću. Tri poljupca hoću ja!

U komšijskoj Srbiji, onoj čiji građani zaslužuju slobodu, pravdu, vladavinu prava, institucionalno funkcionisanje, bolji život i ekonomsku sigurnost, desila se prava pravcata demokratska i plebiscitarna revolucija kojom je na miran i organizovan način smenjena radikalska, pardon naprednjačka, politička organizacija ljudi opasnih namera.

Nakon dve godine aktivnog otpora, koji je imao smisla i koji je odzvanjao van granica sužene Srbije u kojoj i dalje postoji medijska blokada, ali i medijska trovačnica koja dehumanizuje ljude, studenti i njihovi pomagači uspeli su da iznesu pobedu koja život znači.

U pitanju su prave lučonoše nekog normalnijeg sveta, civilizacije naspram divljaštva, te nam ne preostaje ništa drugo nego da im damo šansu, kroz vlastito strpljenje, da promene političku i institucionalnu paradigmu koja je, po svemu sudeći, ogrezla u kriminalu.

Od sada već daleke 2012. godine Srbija se, ponavljajući svoju neslavnu istoriju, nanovo našla na meti autoritarnog stila vladanja, bez imalo primesa prosvećenog apsolutizma, te je uz to do danas izrasla jedna nova generacija mladih ljudi koji su zatrovani onim najgorim što oni najgori među nama mogu da im ponude.

Odsustvo znanja, poštenja i morala, to se u takvim nikakvim društvima smatra slabostima, sa jasnim nametanjem antiherojskog stila života koji znači laži, plagiranje, akademsku nečestitost, krađu, nasilje i dehumanizaciju.

Upravo svemu tome, ali i onome šta se nalazi u rečnicima koji označavaju kojekakve patološke pojave i promene na oslabljenom građanskom društvu, suprotstavili su se mladi ljudi, sa različitog spektra ličnih uverenja, kako bi složno pokazali zube vragu. O ovome, posebno u godinama koje dolaze, ako ostane sloge i jedinstva, uz doziranu hrabrost, izučavaće se na svetskim univerzitetima kao nešto pozitivno i nenasilno u svrgavanju autoritarnog režima.

U Programu ”Studenata koji pobeđuju” stoji da je takav dokument donesen zajedničkom voljom u borbi protiv dugoročne političke krize u kojoj se zemlja u kojoj žive nalazi. Da je reforma autoritarnog režima koji znači korupciju, siromaštvo, nejednakost i eksploataciju ljudi i prirode nužna kako bi se obnovilo poverenje u institucije koje odavno (ne)funkcionišu za jednog čoveka i one oko njega.

Studenti koji su naknadno pobedili traže odgovornost i pravdu, ravnopravnost i demokratiju, dostojanstvo kroz jednakost, suverenost i nezavisnost institucija, decentralizaciju, znanje u službi humanosti, zajednicu solidarnosti i međusobne brige te privredni napredak kroz ekološku održivost.

U Skupštinu Republike Srbije ušlo je 141 poslanika Studentske liste, od 250 koliko ima srpska Skupština, te to znači da imaju većinu. Na ovim izborima studenti su uspeli da pobede poziciju i opoziciju te u Skupštinu nisu ušli svi oni relikti, politički otpad, iz jednako mračnog perioda devedesetih godina dvadesetog veka koje su pojeli skakavci.

No šta sve ovo, tamošnja dešavanja u Srbiji, ima veze sa nama ovde? Jesmo li mi indolentni prema demokratskim promenama na drugoj strani Dunava ili smo aktivni umešači u analizu budućnosti koja nam dolazi i sa kojom delimo kopnenu granicu?

Nažalost, i na ovom primeru, pokazalo se kako naši političari malo ili nimalo, odnosno ostrašćeno i šovinistički, poznaju društvenu situaciju u zemlji u kojoj po poslednjem popisu stanovništva ima oko 39.000 ljudi koji se izjašnjavaju Hrvatima.

Da tamošnja demokratija nije prilika za nas već je nama dodatni okidač da uslovljavamo, pretimo i pogrešno etiketiramo. I u svemu ovome, tako se čini, naši političari ne umeju da nađu nešto dobro u političkim i društvenim promenama koje su sigurno veća šansa za dijalog od odlazećeg radikala u naprednjačkoj i okrvavljenoj košulji.

Da, nestali kao glavni prioritet Republike Hrvatske iz vremena Domovinskog rata. Da dobijanje dokumentacije, ako postoji, nekadašnje tajne službe iz vremena zemlje koje se svakim danom odričemo, ali za to treba vremena da se tamošnja situacija, koja je kompleksna i složena, stabilizuje i da počne da se živi bez straha i autocenzure koja je postala sinonim za onu duboku državu koju su stvorili preobučeni radikali.

Dok srpskom društvu, tu se misli i na građane Srbije hrvatske nacionalnosti, želimo strpljenja, jedinstva u različitosti, snage i uspeha da dovrše stvari do kraja, urede svoju državu i postave joj građanske i evropske temelje, naoružajmo se još samo malo strpljenjem i tolerancijom sa naše strane Dunava te ne adresirajmo pretnje prema susedima, blokadom ulaska u Evropsku uniju, kao što su to nama radili susedi sa naše zapadne granice. To je demorališuće, nije kolegijalno, ali ni politički oportuno.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Važna je brza reakcija vlasti na desni ekstremizam i nasilje
• Život životinjskog carstva bez torture, boli i nasilne smrti
• Kocka, kocka, kockica
• Stadion razdora
• Rod, pol i ostali neopravdani strahovi
• Huškačka piromanija
• Veštačka inteligencija nas otuđuje u bezdanu svega i svačega
• Jedni likuju, drugi veličaju smrt balkanskog krvnika
• Knjiga koja je zainteresovala razjedinjenu javnost
• Mrtva trka besmislenog i ispraznog političkog nadmetanja

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: Ivan Zidarević, korupcija, siromaštvo, Skupština Srbije, sloboda, Slobodni zidar, Srbija, studenti, vladavina prava

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

14 Oct

Potpredsjednica saborskog Odbora za medije Urša Raukar zatražila je poništenje natječaja za glavnog ravnatelja HRT-a te da se novi natječaj raspiše nakon što Sabor usvoji novi Zakon o HRT-u koji će u potpunosti implementirati zaštitne mehanizme Europskog akta o slobodi medija.