autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Vreme je za bliski susret i zdravi kontakt među ljudima

AUTOR: Ivan Zidarević / 17.04.2023.

Ivan Zidarević

Tu negde pred kraj svake godine (bilo koje od 2003.), kada se očekuje sneg koji izostaje i koji nas neuspešno opominje da je ljudski uticaj na klimu sveprisutan, počinje i ona ”mrtva trka” među komercijalnim televizijama ko će prvi i u udarnijem terminu da pusti film iz 2003. godine ”Zapravo ljubav” (Love Actually).

To je ona božićna romantična komedija koja prikazuje isprepletanost života glavnih glumaca u periodu pet nedjelja do Božića.

Nama je Božić najradosniji hrišćanski praznik jer se slavi Isusovo rođenje, bogočoveka čije postojanje nije/jeste dokazano (to više nije ni bitno), i sinonim nam je za okupljanje porodice, prijatelja, slavljenje sloge, jedinstva i praštanje. Čini se sve neki pojmovi koji nam postaju sve dalji i koji više nisu primenjivi.

Osim same radnje, uz plejadu odličnih glumaca, film se završava sa pravim snimcima ljudi koji se u tako neko doba oko Božića susreću, grle i ljube te uz osmehe razmenjuju iskrene emocije ljubavi i radosti. Nekoliko minuta teško opisive i merljive ljubavi koja ”puca” od lepote i smisla ograničenog i krhkog ljudskog života.

Još je grčki filozof Platon, onaj kome je učitelj bio Sokrat, a on je pak kasnije bio učitelj Aristotelu, pisao o ljubavi koja nije tako komercijalizovana kao što je ova koja se danas rasipa, pretače i kupuje te je on ljubav opisao kao nešto šta bi mu bilo najveće dobro koje se objedinjuje u jedno.

U nekadašnjoj Grčkoj, onoj koja je postojala pre (ne)poznatog pojma ”dužan ko Grčka”, reč ljubav odnosila se na eros, philia i agape.

Eros je ona požuda koja se uz novac i moć smatra najvećim afrodizijakom i koja nas iznova pokreće da činimo stvari koje nam na prvu nisu inherentne. Radi se i o seksualnoj žudnji, međusobnoj privlačnosti, koja je u doba ovakvog konzumerizma često svedena na bazičnu mehaniku trenja telesa. U Platonovoj glavi radilo se o ljubljenju ideala prema drugoj osobi, a ne o pukom žvaljavljenju dviju ili više osoba ”dok se ploče ne istope”.

Philia predstavlja prijateljsku ljubav koja je svojstvena ljudskim bićima bez obzira na pol, rod, boju kože, nacionalnost ili fizički izgled, a rezultat je uvažavanja i odanosti i ne nije vezana za seksualnu žudnju. Odnosi se na ljubav koja znači brigu, poštovanje i saosećanje za ljude i njihove potrebe i nasuprot je nečemu šta bi se odnosilo na fobiju.

Posebno za one verujuće, kao i one koji se busaju u ćosava prsa da stameno i hrabro ni u šta i ni u koga ne veruju (testirali bismo to da su u avionu koji se ruši), postoji i božanska ljubav koja ide u oba pravca – čoveka prema Bogu i Boga prema svom nesavršenom čoveku. Radi se o čistoj božanskoj ljubavi koja pokazuje da takvu ljubav čovek zaslužuje jer je ”ljubav božanska priroda” i imenuje se sa Agape.

Prethodnih dana mediji su nas osvestili da je veštačka inteligencija Artificial intelligence – AI već tu i da je pretnja po nas, samosvesne i ovako (ne)savršene, bogom dane, koju smo tu i takvu AI i stvorili.

Uz prihvatanje još jednog ”kolačića” na našim ”pametnim” telefonima pristali smo da svoje informacije i interesovanja damo u zamenu za nekakav blurani i ”uznemirujući” sadržaj kako bismo se domogli fotografije i videa koji nam obara, već sniženu, granicu zgražavanja.

Čini se da savremeno društvo, ono koje ponovo šalje ljude na Mesec, sada bismo trebali da dokazujemo da je čovek zaista i bio na Mesecu, kuburi sa nedostatkom Platonove philie, ali je zato sa ”grlom u jagodama” u stalnoj potražnji za razvijanjem alata koji će naše živote učiniti ”jednostavnijim” bez da imamo i ostvarujemo tako neophodnu i jedino očekivanu interakciju sa drugim ljudima.

Savremenog čoveka, svih generacija (Boomeri, Gen X, Millennialsi i Gen Z), po lošem krasi otuđenost koju nam je s kraja 19. veka najavio Franz Kafka. Pisao je o osećajima otuđenosti i izgubljenom vremenu, to su oni proćerdani dani ni u čemu i ni za koga, koje se poput malog deteta otrglo iz ruku tradicije i stalno trči ka izmišljenim fantazijama i bajkama.

Kafka nam je najavio čoveka u kojeg se svojevoljno sve više pretvaramo, kafkakijansko stanje duha i apatične atmosfere, u usamljenog i ranjivog pojedinca.

To je onaj nedostatak pripadnosti, u svetu koji broji preko osam milijardi ljudi, koji je opet najavljen modernizmom i avangardom sa krajnim ciljem dostizanja nove originalnosti kao kakve vrhunske vrednosti za koju jedino i treba da se borimo i živimo.

Takav čovek živi i izvitopereni ekspresionizam koji ga zagovara na unutrašnje traženje i vodi ga na njegovu potragu za stvarnošću koja ga nanovo otuđuje od sveta u kojem životari.

Ako se vratimo na hrišćanstvo, religiju za koju se čini da je nanela najviše zla nauci i napretku, i crkve se trude da zagovaraju ono šta bi se danas imenovalo kao tradicionalizam, a zapravo se radi o najobičnijoj potrebi za jedinstvom i ”harmoniji u zajedništvu”.

Dok svesno u svojoj nesvesti nastavljamo sa izmicanjem od drugih ljudi, nevoljno udaljavajući se od socijalnih kontakata koji nam otvaraju mogućnost i emocionalnog povezivanja (od nevine ljubavi do strasti), moderni svet se svodi i na dadaistički pristup kada se odbacuje mudrost, a zagovara se univerzalna vrednost, kao kakav imperativ, u obliku individualizma kao antipoda najvišeg oblika ljubavi.

Modernizam, našeg tipa, nam je stvorio različite oblike društvenog ponašanja koje bespogovorno prihvatamo i time razaramo dosadašnje temelje društva sa ne tako izglednom vizijom adekvatne zamene. Jer u toj serviranoj kipućoj apatije sve se čini da nad vlastitom sudbinom i nemamo nekakvog uticaja – što nikako nije istina.

Ako ne danas već sutra je prilika da pokušamo da ostvarimo tako očekivani i zdravi kontakt među ljudima. To je onaj Spielbergov ”Bliski susret treće vrste” (Close Encounters of the Third Kind) koji je najavio upoznavanje između vanzemaljaca i ljudi, a danas je preobražen na neophodne susrete među samim homosapiensima koji postaju otuđeni do mere vanzemaljskog (su)života.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Sintaksa prava
     Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
     SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
     Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
     Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
     Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
     Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
     Rodni apartheid 
     Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
     Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • superknjizara

  • vbz drago

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • ljevak 6

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • petrineknjige 1

  • petrineknjige 2

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • ks 4

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija