Nove generacije ne razumeju sadržaj već tumače samo formu

Sledeće godine u junu mesecu nanovo izlazimo na izbore za Evropski parlament. Građani Evropske unije, a to smo i mi, biraju predstavnike svojih zemalja koji će da zastupaju njihove interese u Parlamentu. U našem slučaju je to ”kad na vrbi rodi grožđe”.

U taj glomazni i goropadni Parlament naša Domovina isporučuje 12 srećkovića, tamo ih je ukupno 705, čiji je jedini zadatak da redovno dolaze na sednice, ne moraju ni reč da progovore, ali će se u Lepu Njihovu, Našu, vratiti kao bogati ljudi.

U ovom trenutku u Evropskom parlamentu postoji sedam predstavničkih klubova i da bi se osnovao takav klub neophodno je udruživanje barem 23 zastupnika sa zastupljenošću minimalno četvrtine država članica. Oni koji nisu nigde, koji landaraju negde između (takve narod posebno prezire), spadaju u ”nezavisne”.

Tako imamo Klub predstavnika Evropske pučke stranke (hrišćani i demokrati), Klub Progresivnog saveza socijalista i demokrata, Renew Europe Group, Klub Zelenih/Evropskog slobodnog saveza, Evropski konzervativci i reformisti, Klub predstavnika Identitet i demokratija i Klub Levice u Evropskom parlamentu.

Ovi izbori biće ključni za političko profilisanje čitave Evropske unije, ali i onih zemalja koje i dalje čekaju da se uguraju, preko reda i bilo kakvih pravila, u ovaj konglomerat koji počinje da puca usled nedoslednosti i selektivnog poimanja ljudskih prava i vladavine prava. Jer kakva je to Evropska unija u kojoj postoje zemlje koje aktivno dokidaju osnovna ljudska prava ženama i homoseksualcima, ali i kakve su to privrede sa prosečnim primanjima po 800 evra (Bugarska).

Dok o tome ne mislimo razmislimo da je istorija puna istih ili sličnih dešavanja sa ponavljajućim užasima. Ljudska vrsta nikako ne uspeva da sagleda, kritički i objektivno, svoju prošlost pa joj se ona iznova ponavlja i to u još gorim i nakaznijim oblicima. Ostatak živog sveta nema takvih nesavršenosti dok je čovek više nego sklon da se davi radi nedavne prošlosti i to u sadašnjosti.

Evropsku uniju trebalo bi da zabrinjava to što se nije snašla, a ko je jeste, oko proglašavanja globalnog virusa koji je iznedrio psihozu na svim nivoima društvenih odnosa. To su olako iskoristile one stranke i pojedinci koji se zalažu za populističke ideje, bez odgovornosti za sumanuto izgovorene reči, sa ciljem demontaže demokratije i već nagriženih struktura koje, kao, funkcionišu.

Jedna od takvih organizacija jeste i nemački AfD – Alternativa za Nemačku. Na lokalnim izborima je umiveno radikalno desni AfD u jednom okrugu i gradu osvojio pobede. U obe situacije radi se o istoku Nemačke, gde je ova stranka vrlo umrežena i jaka, sa anketnim izjašnjavanjem od čak 34 % birača koji je simpatišu. Ono šta zabrinjava jeste i da na saveznom nivou njihova popularnost takođe raste!

AfD promoviše etničko-kulturološki pojam naroda, sa konstantnim rasističkim ispadima na račun useljenika uz agendu njihove deportacije. Takvim ponašanjem AfD krši načela nemačkog ustava koja govore o tome da ni jedan Nemac ne sme da bude u nepovoljnom položaju zbog svog porekla, vere ili kulture. Pre je Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka savezne pokrajine Brandenburg proglasila omladinu stranke AfD-a organizacijom sa jasnom desno-ekstremističkom orijentacijom.

Percepcija društva se menja i poverenje prema trenutnim vladama opada. Globalni virus otrgnuo je pravo levim i strankama centra da na sledećim evropskim izborima pobeđuju u svojim zemljama i to najviše zbog loše komunikacije i odsustva kritike prema svom radu. Tu su i stalna pitanja oko ilegalnih, ali i legalnih migracija, klimatskih promena te sada i rata u Ukrajini.

Nije tako ni davno bilo da smo u ”najvećoj demokratiji sveta” – Sjedinjenim Američkim Državama za predsednika imali čoveka, milijardera, populista i seksista, koji je svojim građanima savetovao ubrizgavanje varikine u vene kako bi se spasili od ”fake virusa”.

Danas su takve ideje vrlo raširene i prihvatljive jer građani ne umeju da razaznaju, u spirali algoritma lažnih vesti, šta je tačno i istinito, a šta je netačno i lažno. I to je jedna od odlika novijih generacija koje ne razumeju sadržaj već gledaju i tumače samo formu.

Da smo uređena društva, kao što nismo, takvi pojedinci i organizacije našli bi svoje mesto u ustanovama koje se bave zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja jer njihovo ponašanje jeste pretnja po druge i zajednicu. Ono šta oni propagiraju, naravno da to na ličnom primeru i ne žive, kod drugih ljudi izaziva teskobu, ali i razdraženost koja se manifestuje u rapidnom porastu mentalnih oboljenja, apatije, kao i agresije.

U našoj mladoj Domovini postoje stranke koje se zalažu za one vrednosti koje, uprošćeno, ”pas s maslom” ne bi pojeo, ali se takvi multipliciraju i to sve na račun vladavine prava i pravne države. To su oni koji se nalaze i u našem Saboru i koji poput hijena nasrću i glođu procedure sa agendom bez agende. Jedina vodilja im je da ostanu večita opozicija, jer ne znaju šta znači odgovornost, i zato svaki dan pale sveću na Kamenitim vratima da sve to i potraje.

Populističke stranke i pojedinci, ima i tu onih koji za sebe tvrde da su nezavisni, koriste tuđu muku i neznanje, medijsko insistiranje na senzacionalizmu im u tome pomaže, kako bi dodatno estradizovali političku scenu koja kod nas jeste sastavljena od recikliranih pojedinaca sa nikada ostvarenim, obećavanim, idejama.

Na posljednje EU izbore u našoj zemlji izašlo je ukupno 29,8 % glasača. To je ona lažna slika o nevažnosti ovakve vrste izbora jer naših 12 parlamentaraca ne mogu, više je da neće, da učine ama baš ništa u toj gomili ekonomskih profitera. Radi se o onom genetskom nasleđu apatije i odsustva proaktivnosti koja se manifestuje stalnom kritikom, bez ikakve strukture i smisla, u kojoj vređamo druge i nipodaštavamo njihova postignuća, ali i znanje.

Bitno je da se zamislimo i pokušamo da budemo odgovorni jer preko noći može da se promeni čitava paradigma i da sve deteriorira. Samo što bismo i tada takve pojave, nedemokratske i autoritarne, pripisivali tuđim neuspesima da ih zaustave, a ne nama samima.

I to je tako samo zato što mi nismo krivi ni za šta, ali smo spremni da propitujemo sve i svašta.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora