Oko za oko, stolicu za stolicu

Kad mi netko spomene Čeličnu lady koja je nogometnim huliganima stala na kraj, meni se momentalno zagropaju svi unutarnji organi, a moždane ni ne spominjem. A evo i zašto.

Naime, lako je bilo Margaretici sve to dovest u red kad je njena Velika Britanija još prije 200 do 300 godina sve svoje divljake, razbojnike, krvoloke, ubice, silovatelje i mentalno sjebane horde poslala u porobljavanje pola svita.

Prve je takve poslala u Ameriku da, u odnosu na njih, pitome Indijance polovicu pošalje u vječna lovišta, a drugu polovicu komprimira u rezervate. Dakako sve to u ime civiliziranja tih i takvih.

Potla toga je pola svojih lupeža, masovnih i običnih ubica, piromana, pedofila, manijaka i ostale bagre poslala u Afriku i Indiju da tamo nekim domorocima skidaju glave, dakako u ime civilizacije koju im oni velikodušno donose.

A to bogami nije jeftin poduhvat, tako da im oni taj krvoločni trud retroaktivno stoljećima naplaćuju neviđenom pljačkom svega šta u tim državama vridi.

I na kraju su drugu polovicu tih istih bjelosvjetskih protuha, zbog pomanjkanja zatvora u domaji, poslali da civiliziraju Australiju i pripitome ionako pitome Aboridžine koji su milenijima živili u skladu s prirodom. To kako i koliko su ovi s novom krvavo nametnutom kulturom i novom civilizacijom najebali samo znaju Aboridžini.

Za to vrime mi nismo imali kolonije već su one velikim dijelom imale nas. Tako da mi nismo imali kad i di izbacit tu divljač iz nas samih. A kad se stoljećima divljaštvo kupi u prsi to onda mora kad-tad eruptirat vanka. Doduše nešto malo je tog izašlo na svjetlo, pardon mrak dana, tijekom dva svjetska i jednog domovinskog rata, ali ispada da to nije bilo dovoljno.

I sad kad su Englezi od svih tih svojih mižerji i taloga od ljudi očistili svoju domaju, onda su izmislili fudbal da se radnička klasa za male novce ima čime zabavljat. I to je jedno lipo vrime držalo vodu, ali i ta brana je u Heyselu gadno popustila.

Naravno jer, ne lezi, vraže, genski kod je malo zajebana pojava tako da je divljaštvo, doduše ne u onom iskonski krvoločnom obliku, ponovo poplavilo sportske arene. I tu se sad pojavljuje čelična Margi i sve ih na dugo vrime šalje u prdekane i smiri ih do razine bubica.

Usput svojoj radničkoj klasi kojoj je to bija jedini gušt digne cijene ulaznica kao da na travnjaku gostuje Boljšoj teatar ili tri tenora. Ima bit da im je zato sada i takva publika. Svi ka bubice i usput svi pivaju. I to puno lipo. I sve to fercera i svi u veselju. Tako da kad se zaželim nogometa onda gledam fudbal.

E sad, kako taj engleski model očigledno ne igra kod nas onda bi svima s ovih meridijana valjalo uvest naša lipa razgovijetna domaća balkanska pravila i zakone koje bismo svi mi bez ikakvih problema razumili.

U svekolikoj hrvatskoj praksi bi to izgledalo ovako. Budući su svi stadioni pokriveni kamerama onda policjoti bez problema znaju ko na stadionu pravi krš i lom. Odma mu kompjuter kaže ime, prezime, adresu, OIB i JMBG našeg baje.

I onda kad neki nadrkani divljak iščupa i skaši plastičnu sjedalicu tada mu četiri specijalca s macama pozvone na vrata i zamole ukućane da se odmaknu i udri kaši stolice u njegovoj kužini. Jebajiga, ti nama – mi tebi.

Ako je buzdo itnija dimnu bombetinu zbog koje se pola sata na stadionu ne razaznaje koji su naši, a koji su njihovi, onda ova četiri oklopna dođu na pravu adresu i u stan ubace pet-šest dimnih. Ako je njihov sin bija malo nestašniji onda im ubace pet do sedam topovskih udara. Ne triba pretjerivat jer bi susidi mogli pomislit: Nije valjda opet!

Samo po sebi se podrazumijeva kako bi im izlazna vrata bila klamfama zabrtvljena. Ako to njihove roditelje ne probudi iz sna u kojem je njihov sin beba mala, onda ne znam šta hoće.

Ako bi kamere snimile nekog kretineta koji upaljačem u glavu gađa protivničke igrače, onda ga naša četiri mušketira u plavom, prvo svežu i polegnu na pod, i bacaj, kume, po njemu svime šta dohvatiš. Dakako, ne smi bit ništa teže od deset deka.

Ako je nakon utakmice neki od tih nazovi navijača bacija i usput zapalija kontejner, onda naši mušketiri ponovo kuc-kuc na vrata.

– Dobar dan, dobar dan. Molim vas da nam kažete gdje vam je kanta za smeće.

I onda udri, prazni škovace po dnevnom, po kužini, kupatilu i spavaćoj, a kantu na kraju obavezno zapalit.

Ako je naš rvacki sinak, bez obzira na to odakle je, izvikivao ubij tovara ili purgera ili bilo koga drugog, svejedno, onda mu naše oklopne kornjače ne napuštaju stan dok na iljadu i po strana rukom ne napiše milijun puta: Nikad više neću vikat ubij, zakolji… da oni drugi ne postoji.

Ako bi naš domaći nakaradni navijač zapalija bengalku, onda mu naši oklopni junaci dolaze na kućnu adresu i ubacuju desetak bengalki. Izać, kume, nemežeš sve dok se sama ne ugasi. On nama tartan stazu, mi njemu tapet ili parket, svejedno.

A nakon šta se raziđe dim, obavezno mu valja konficirat sve cipele i robu tako da ne može u grad. Jebaji ga, kume, nisi za šetat gradom. U njega možeš jedino u suknji i štiklama od matere ili sestre. Mada mu to ne bih preporučio jer bi ga tako odjevenog prvo natukli njegovi. Ne vole oni takve.

Uostalom kako su svi ti nazovi navijači, mega, giga, turbo katolici, onda bi i ovo biblijsko pravilo: oko za oko, zub za zub itekako bilo i njima jasno.

I na kraju. Možda će ovo nekome izgledat necivilizirano, pravno neprihvatljivo, skandalozno, preventivno neprihvatljivo itd. Možda su i u pravu, ali kako sve dosadašnje mjere ne donose nikakve rezultate, onda sam mišljenja da ipak valja probat. U protivnom se i dalje svi mi možemo pravit Englezi.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora