Povjerenstvo ni za šta!

I kalendarski smo ušli u jesen. To je onaj period godine kada se intenzivira lučenje kortizola jer smo se vratili sa letovanja, barem onaj ko je imao para za tu vrstu sve skuplje aktivnosti, te se sada ljutito bavimo prebrajanjem para koje smo iskrcali za sve one patagonijske lignje po jadranskoj obali, parčiće pica iz hipermarketa po picerijama i preplaćene kugle sladoleda.

Da smo ipak iz opuštajućeg uleteli u radni pogon vidimo i po tome da su se u saborske klupe vratili i svi oni zastupnici koji su zaštićeni imunitetom za poganu izgovorenu reč i svoj kilavi rad. Jer među svim tim ljudima, čast izuzecima, većina je onih koji aktivno zagovaraju podele, sukobe i ne libe se da rasprše svoju mržnju prema onima koji su u odnosu na njih, prividno, drugačiji.

No ono šta nas je takođe iznenadilo, iako nas ništa ne sme iznenaditi – stvarno smo na sve i svašta odavno oguglali i ponašamo se kao ljudi bez kritičkog promišljanja, jeste da i dalje postoji jedno nezavisno telo, valjda time i nezavisna institucija koju potvrđuje obična saborska većina, u vidu Povjerenstva za odlučivanje o sukobu interesa.

Nakon što je neopozivu ostavku dala predsednica Povjerenstva, Aleksandra Jozić Ileković, i time demonstrirala šta znači integritet o kojem mi ne znamo ništa, ali nas to ne sprečava da poštenje, savesnost, časnost i ostale mitske epitete zahtevamo od drugih, čini se da je ovo nezavisno telo sa svoja preostala četiri od pet članova ostalo da se (ne)snalazi u svom pogrešnom tumačenju i primeni prava.

Za one koji ne žele da znaju više, tih je sve više među nama koji još uvek nismo migrirali u neku od drugih zemalja Evropske unije, Povjerenstvo za odlučivanje o sukobu interesa upravno je telo koje radi na osnovu Zakona o sprečavanju sukoba interesa, drugih izvora prava, ali i stalnoj praksi Visokog upravnog suda koje je tu da potvrđuje ili obara donesene odluke Povjerenstva.

U prevodu na naše jezike naroda i narodnosti to znači da svaka odluka Povjerenstva, koju donesu izglasavanjem ili preglasavanjem ova ostala četiri člana u odnosu na obveznike, može da bude osporena na Visokom upravnom sudu koji svojim radom daje osnovu i obavezu za buduće odluke Povjerenstva u identičnim predmetima i situacijama. Tako je u teoriji, ili bi trebalo da bude, ali nije u praksi našeg Povjerenstva za odlučivanje o sukobu interesa.

Tako čitamo njihove vrlo kontraverzne odluke kojima u jednom predmetu, koji je identičan sa nekim prethodnim, donose potpuno drugačije mišljenje i time, sami sebi, skaču u stomak ili, kako bi prost narod kazao, ”sebi pljuju u usta”. Osim što je to prvorazredni pravni diletantizam takvim ponašanjem produbljuju onu pravnu nesigurnost zbog koje se svi iseljavamo iz slobodne Domovine oblika lastavice u letu.

U svojim odlukama, svi članovi Povjerenstva, trebali bi da budu konzistentni i da uz prateće okolnosti svakog predmeta sagledavaju kako su odlučivali u prethodnom, sličnom, slučaju. Ako nije tako, a po svemu šta imamo priliku da iščitavamo jako je loše, onda se s razlogom otvara pitanje da li je bitan predmet ili sadržaj i ime predmeta o kojem odlučuju. To je onda ono pogodovanje, kod njih samih i među njima samima, eventualni sukob interesa da za Paju Patka donesu jednu odluku, a za identičnu stvar kod Mikija Mausa kažu nešto treće.

Tako nešto, takvo odlučivanje, pravo videlo nije i tako se pravna norma ne primenjuje! Pored onih izraženih i neizraženih normi, šteta je da se Sintaksa prava kod nas obavezno izučava samo na prvoj godini Pravnog fakulteta, treba pokazati doslednost u primeni prava jer svako drugačije ponašanje jeste arbitrarno delegiranje i seciranje propisa što je samo po sebi protivzakonito i protivno Ustavu, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, ali i drugim izvorima prava.

Da sve to nije ni ljudski ni očekivano životno, tema je za stručnjake iz domena sociologije i etike.

Koliko je situacija u samom Povjerenstvu za odlučivanje o sukobu interesa komplikovana oslikava nam i to da je jedan od članova Povjerenstva, gospodin Igor Lukač, želeo da bude aktivni umešač u sudskom postupku na Visokom upravnom sudu na jednu od odluka i to protiv samog Povjerenstva. To je kao da neko ko je zaposlen u firmi, u kojoj prima platu i obavlja neki posao tamo, samoinicijativno se ponudi Sudu da svedoči protiv svoje firme i odluka koje firma donosi.

Osim što bi kod bilo koga takav zaposleni bio pozvan na razgovor, da vide šta nije u redu sa njim, ko ga je na to nagovorio ili možda i ucenio da se ponaša tako neočekivano nelojalno, dobio bi i momentalni otkaz! Jer ako ne postoji poverenje u poslovnom okruženju, lojalnost i odgovornost prema onima sa kojima i za koje radiš, onda smo kao društvo u mnogo opasnijim vremenima nego što to možemo i da pretpostavimo.

Na kraju treba reći da bi bilo očekivano, kada se već ponašaju kako se ponašaju – pogrešno primenjujući pravne norme, sporadično se oglušujući na prethodne presude Visokog upravnog suda, sopstvene odluke iz prošlosti, ali i nelojalno prema matičnom Povjerenstvu u kojem rade, da svih četvoro članova trenutnog saziva Ines Pavlačić, Nike Nodilo Lakoš, Ana Poljak i Igor Lukač budu razrešeni i da se ponovo izaberu novih pet osoba koje će znati šta znači Zakon o sprečavanju sukoba interesa, a ne da nam ostavljaju prostor za misli o političkim manipulacijama i (ne)očekivanim pogodovanjima u ovakvom ”nezavisnom” antikorupcijskom telu.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Beogradski Prajd 2025.
    •  Izgradnja mira (3. deo)
    •  Izgradnja mira (2. deo)
    •  Izgradnja mira (1. deo)
    •  Hvala hrabroj Daliji Orešković
    •  Darujte krv! Autovani gejevi stop!
    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
    •  Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!

> Svi tekstovi ovog autora