autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Nema neutralnih, nema posmatrača

AUTOR: Jelena Jorgačević / 27.05.2025.

Ako ne proživim iskušenja ovog vremena sa svojim narodom, neću imati pravo da učestvujem u obnovi hrišćanskog života u Nemačkoj nakon rata, napisao je prijatelju Ditrih Bonhefer. Naime, bio je suočen s pitanjem da li da ostane u Sjedinjenim Američkim Državama za vreme Drugog svetskog rata ili da se vrati u Nemačku.

Pojednostavljeno rečeno, Bonhefer hrišćansku etiku nije video kao skup načela i normi koje se prvo osmisle u teoriji, pa zatim primenjuju u životu, već kao prepoznavanje Božije volje u konkretnom istorijskom trenutku. Takva etika ne nudi gotove recepte o dobru i zlu, već stalno preispituje kako danas, ovde i sada, ispuniti Božiju volju?

Bez ikakve namere da se prave istorijske paralele – bile bi neosnovane i neukusne – može se reći da odgovor na današnju pobunu u Srbiji, ovde i sada, određuje moralno pravo da se sutra učestvuje u obnovi slomljenog i podeljenog društva.

Jer Srbija se lomi da li će krenuti putem ozdravljenja ili postati država nalik na Belorusiju? Hoće će se ovaj trenutak pamtiti kao vreme političke promene proistekle iz društvene katarze ili kao najveća propuštena prilika da se duboko korumpirani režim i poljuljana stabilokratija smene vrednosnom (r)evolucijom koja bi prekinula začarani krug nepravde i uništavanja institucija?

Kakav god bio ishod, ključni društveni akteri – Univerzitet, Crkva, SANU, mediji, stručna udruženja, uticajni pojedinci – biće upamćeni kao oni koji su doprineli promenama ili kao ljudi i organizacije koji su ih sprečavali otvorenom podrškom režimu, ali i ćutanjem.

Nema neutralnih. Nema posmatrača. Nema onih koji ”samo rade svoj posao”, ne među onima koji imaju društveni uticaj.

Više puta sam citirala Hanu Arent koja je članku o papi Piju XII – gde piše kako Katolička Crkva tih godina nije jasno osudila rasizam i antisemitizam – dala naslov Guilt by silence (”krivica ćutanja”). Tu krivicu vezuje za moć: onaj čija bi reč ili postupak imali uticaj, snosi i daleko veću odgovornost zbog nečinjenja.

Ćutnja pred nepravdom – a ono što režim danas u Srbiji radi jeste ogoljena nepravda, otvoreno usmerena protiv dece i mladih – jeste podrška toj nepravdi. Zato ne važi rečenica ”ja sam protiv podela”. Jer odgovor na to glasi – da li ste protiv podele između ubice i ubijenog, zlostavljača i žrtve, lopova i opljačkanog, dobra i zla? Jer i to su podele, zar ne?

”Ja sam protiv podela” ne važi i zbog toga jer jedni u toj podeli imaju svu moć, imaju vlast i resurse kojima ucenjuju druge, prete i ispunjavaju svoje pretnje. Jedni u toj podeli ne žive ono što govore. Naprotiv – da parafraziram Jehudu Amihaja – bili su mucavci, ali otkad su naučili da lažu, reči im teku kao potok.

Ovde je dovoljno uzeti izjave predsednika, ministara, važnih članova Srpske napredne strane i njihovih medijskih i satrapa iz drugih svetova, proveriti ih i uporedite sa činjenicama, pa da se vidi ko su bili i koliko su imali pre i sada. Takođe i prošetati Srbijom pa videti dokle je stigla ona, a dokle su stigli oni od 2012. Na drugoj strani su oni drugi koji žrtvuju i ono malo što imaju i što bi mogli da imaju jer veruju u ono što rade.

Konačno, dokle se god dobro ne predaje, zlo ne može da odnese pobedu. Ta borba mora da se vodi. I tu se treba setiti onog ”Jer gde je vaše blago, onde će biti i vaše srce.”

Da se vratim na Bonhefera. Decembra 1942, za Božić (dve i nešto godine kasnije pogubljen je u koncentracionom logoru) piše i ovo: ”Dokle god dobro pobeđuje, možemo sebi priuštiti luksuz da uspeh smatramo etički nebitnim. Ali kada jednom do uspeha počnu voditi zla sredstva, tada nastaje problem. U takvoj situaciji postaje jasno da ni kritika sa strane, ni teoretsko insistiranje na vlastitoj ispravnosti – što je zapravo odbijanje da se suočimo sa stvarnošću – ne mogu biti naš odgovor. Ali ni oportunizam – to jest samoponištavanje i pokoravanje pred uspehom – ne odgovara našem zadatku.

Onaj ko, bez obzira na sve što se događa, ne dopušta sebi da mu se oduzme suodgovornost za tok istorije, jer zna da mu je tu odgovornost poverio Bog, izbeći će jalovu kritiku i jednako jalov oportunizam, pronaći plodan odnos prema istorijskim zbivanjima (…) Najodgovornije pitanje nije kako da se iz ove situacije izvučem herojski, nego – kako će buduće generacije nastaviti da žive.”

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: