Sanja Modrić svakodnevno deli moje razgažene gej cipele

Tu negde oko ”najdepresivnijeg” dana u godini, dana kada smo neuspešno istrajali u svojim precenjenim odlukama i kada smo se finansijski do te mere istrošili da nam nije ostalo ništa drugo nego da se nadamo bržoj plati u februaru, dodatno nas je srozao prvi među nejednakima, nosom i bradom, naš predsednik države i vrhovni komandant.

Ostarelu i napuštenu naciju, zli jezici bi kazali naciju u pokušaju, i nije iznenadila primitivna vendeta vrhovnog komandanta kada je nanovo zloupotrebio medijski senzacionalizam te je bez ikakvog razloga, ima on za svakog od nas po tri zašto i zato, nasrnuo i divljački razvalio tuđe pravo na privatnost.

Za neznalice i one koji su skloni negacijama naš predsednik je po struci pravnik, ali za pravo i pravdu ne mari previše.

Tako smo bez jasnog povoda i smislenog uvoda slušali o seksualnoj orijentaciji jednog čoveka, biti gej za neke možda jeste greh ali nije prekršaj ili krivično delo, koji je u ovom trenutku na nečemu šta bi se imenovalo ”pozicija moći”.

Čovek obavlja državničku funkciju, pre je biti ministar bio nekakva čast a ne samo mast, i jeste na poziciji koja mu obezbeđuje povlastice, ali ih verovatno nije menjao za svoju privatnost. Ako i jeste to je na njemu, nikako ne na drugima.

Kao kap vode u sve većim i toplijim pustinjama, klimatske promene nam recimo nisu u fokusu, ovu nepriliku su sačekali pojedinci kako bi otuđenom i ostrašćenom narodu pokazali da jedan ”demohrišćanin”, čovek mišićavog torza i valjda ukusa za modu (ima u svemu tome i nekog neukusa), može i jeste homoseksualac odnosno gej.

Iako ni to više nije isto, barem ne za one koji se isključivo bave semantikom u doba političke (ne)korektnosti, ali to je opet neki ”drugi padež”.

U svoj toj zbrci, ko je sada tu protiv koga i ko je koga, iznedrili su se prividni sukobi između dela onih koji čine LGBTIQ+ ”zajednicu” (mnogi jedni sa drugima, unutar te zajednice, ne bi ni u onaj novi/korišćeni zagrebački tramvaj) i onih koji to nisu, barem ne u seksualnim preferencijama, ali jesu nemerljivi pomagači u prepoznavanju, zaštiti i unapređenju ljudskih prava vulnerabilnih grupa u društvu.

Jedna od njih, novinarska gromada – gromada je eto i ženskog roda, jeste i Sanja Modrić. Javnosti poznatija po svojim neprikosnovenim rečima koje nam slaže u tekstove vraćajući nas sve više arhaičnom čitanju, ali i pisanju. Sanja kao horoskopski blizanac i majka dveju kćeri, nije nevažno hvaliti se svojim blagom, jeste naša društvena institucija koja, u najmanju ruku, zaslužuje poštovanje i uvažavanje.

Sanja Modrić završila je komparativnu književnost i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te nam piše kroz kolumne u Telegramu. Svoj životni vek, još ima decenija pred sobom za pisanjem, provela je u Borbi, Slobodnoj Dalmaciji, Novom listu, Tjedniku, Jutarnjem listu, ali je vršila i diseminaciju svojih misli pišući za Feral. U svom radu ovenčana je i (lepa reč) godišnjim nagradama Hrvatskog novinarskog društva.

Kada su mnogi prethodnih dana ćutali, ali su uz kuloarske izmišljotine glasno ogovarali, pre svega i u samoj LGBTIQ+ ”zajednici”, Sanja se uhvatila u koštac sa izlivom netrpeljivosti našeg vrhovnog komandanta te je stala u odbranu, srčano i onako kako to uvek čini sa stalno pozicioniranim kompasom za ispravno, čoveka koji i kroz svoje javno delovanje i dalje spada u ranjivu kategoriju u društvu.

Svojim ličnim činom, podrške i zaštite, Sanja se nanovo otvorila prema javnosti, ali ovog puta je verbalne udarce zadobila na levom boku.

Besmisleno je izvršeno patroniziranje njenog istupa, od strane nekih, sa promašenom metom, ali ako ćemo i iskreno pogrešno imenovanim neprijateljem/neprijateljicom. Jer Sanja Modrić nije neprijateljica LGBTIQ+ ”zajednici” već je sve suprotno od toga, ali i mnogo više, ono bolje i lepše.

U doba digitalnog osvajanja tuđe slobode, ali i ugnjetavanja i maltretiranja, da li je očekivano biti protiv onoga ko je politički korektan, ali bez poznavanja sve one terminologije koja je zamorna, često za suštinu i nepotrebna, ali i neretko iritantna.

Jesu li ljudi koji imaju dobre namere manje vredni ili su u biti bezvredni da se bave temama koje podržavaju i brane, ali to ne rade iščitavajući rečnike, svaki novi rečnik je prethodni učinio politički nekorektnim, ili se ipak radi o najprostijoj sujeti (taštini)?

Pojednostavljujući priču, a to je u našoj ”prokletoj avliji” jedino razumljivo, narod ne zna finese između seksualne orijentacije i seksualnog identiteta, ali jasno zna da li te gleda u oči kao čoveka, sa svim navedenim ili delom navedenog, ili te gleda kao nečoveka kome treba razbiti glavu i zatrti mu, ”i ovako jalovo”, seme i pleme ”okoćeno”.

Jer razložimo li sve na atome, pa onda to opet pokušamo da sastavimo, svodi se na ”primaš ga ili ne”. Ostalo je naučna fantastika političke (ne)korektnosti i to u pokušaju.

Može li jedna heteroseksualka, sve dok ona sama ne kaže suprotno i ma koliko se nama to činilo ona je upravo to šta kaže da jeste, da se ušunja u tuđe kičaste lezbijske ili gej cipele i oseti, proživi, empatiju onih čije identitete poštuje, daje im legitimitet i ne negira ih, bez da joj se oduzima pravo glasa ili se njeno terminološko-frazeološko ”neznanje” uzima za zlo koje se rešava elementima ”krvne osvete”.

U svom ovom nepotrebnom ludilu treba biti jasan i nanovo zauzeti poziciju koja je jedino ispravna. Osobe bez stava gube izbore (čitaj Ivo Josipović).

Ono čemu smo svedočili jeste narušavanje tuđe privatnosti i dostojanstva i nikada nam se do sada nije desilo. Pitaj Boga šta nas novo očekuje u budućem verbalnom odronjavanju ”s brda”.

Isto tako je bilo ispod svakog očekivanja da se medijski prokazuju oni koji su kazali da su za ljudska prava i nisu za jasno strvinarenje čoveka koji ima jednaka prava na svoje razloge i iskustvo (koje ga čini verodostojnim).

Za one koji žele da znaju više, a čini se da je među nama tih sve manje i u opravdanom su strahu od glasnog neznanja, Sanja Modrić je prošle godine izdala knjigu koja možda i nije knjiga na kakvu su mnogi navikli (misli se samo na one koji knjige i čitaju) naziva ”Igla, pila, ravnalo”.

”Često se smatra da je borba za ljudska prava pitanje ideologije. Nije. Ljudska prava, sloboda svakog od nas, to nije ideologija. I zato je ova knjiga važna”, izjavila je profesorka Sanja Barić na prošlogodišnjem predstavljanju knjige.

”Igla, pila, ravnalo” jeste skup Sanjinih kolumni koje je objedinila na jednom mestu. Radi se o jednoj višegodišnoj hronici koja sadrži ”špajzu novinskih priča”, kako ih Sanja naziva, i koje nam prezentuju našu zbilju koja nas često ostavlja desperatnima, ali nam i jednakom emocijom, suprotnog pravca, daje snagu da prebrodimo i preživimo uprkos svemu i svakome.

Draga Sanja, hvala ti što sa mnom svakodnevno deliš moje razgažene gej cipele, izgažene i ofucane od kojekakvog cipelarenja, i što si osećaj za čoveka i ispravnost prenela i na svoju decu!

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora