Od socijalizma Hrvatskoj ostade i Božićni Ustav

Dana 22. decembra, bez rukovanja i, ne daj mi te bože, ljubljenja, obeležili smo, svako u skladu sa svojim afinitetima, dan kada je pre trideset godina donesen prvi Ustav, kažu, ”neovisne Republike Hrvatske”, premda se tada Hrvatska još zvala Socijalistička Republika Hrvatska.

Te 1990. godine, kako se radilo o vremenu nešto pre katoličkog Božića, sekularne nam Republike – tada i valjda sada, još mu tepamo i ”Božićni Ustav”.

Generalije kažu da je sve započelo još u jeku letnje turističke sezone, nagrižene federacije, kada je tadašnje Predsedništvo Socijalističke Republike Hrvatske, znači, republike koja je bila deo SFRJ, donelo odluku u kojoj se Saboru predlaže donošenje Ustava Republike Hrvatske.

U julu, mesecu kada se valjda nešto srpom radi u poljima, ovu odluku su podržala tada sva tri saborska vijeća: Vijeće udruženog rada, Vijeće općina i Društveno-političko vijeće.

Zabetonirano među ciljevima navedeno je da ćemo imati određenu Hrvatsku kao suverenu državu hrvatskog naroda i njenih državljana – pripadnika drugih naroda i manjina (”kao što rekoh, nisu imali vremena da pokupe ni svoje prljave pare, devize niti gaće”), da ćemo imati državu parlamentarne demokratije (imali smo polupredsednički sistem), ali i vladavinu prava i tržišne privrede (…).

Ono zbog čega možete zube da izgubite jeste da su temelji naše državne suverenosti nastali i na odlukama Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske (1943.), a potom u Ustavu Narodne Republike Hrvatske (1947.) i posle ustavima SRH (1963. – 1990.)

Dok sačekamo, i u pisanoj formi, zanimljivo istraživanje pametnih glava Pravnog fakulteta iz Rijeke o ustavnoj pismenosti nastavnika visokoobrazovnih ustanova u Gradu Rijeci, stvarno ne trebate da budete ni osrednji pravnik, to je valjda onaj koji se ”jedva provukao” kroz studije – tako ih obično opisuju oni koji nikada nisu studirali, da biste znali šta piše u najvišem pravnom aktu svoje jedine (Herceg-Bosno, zatvori oči) domovine.

Svi znamo da je upravo Božićni Ustav dopisivao i prekrajao i prvi nam predsednik, Titov general, Franjo Tuđman. Ovde je bitno istaći da ovakvo opisivanje najpoznatijeg doktora u nas nije negativno, već je vrlo slikovit prikaz kako je ljudsko pravo promeniti mišljenje te od komunističkog generala odrediti se u verujućeg, nacionalno određenog, lidera koji pominje tuđe gaće.

Nije na odmet, u ovim prazničnim vremenima, istaći kako je naš Ustav, za neke premlad i ”zelen” dok za druge opsolentan i ”pregažen” vremenom, normativno ipak dobar tekst koji nas, ovako ostrašćene, čuva od nas samih i onoga šta bismo preko noći mogli da postanemo.

Da to nije puka fikcija videli smo i devedesetih kada je komšija suseda i posle ovaj njega na najslikovitiji način secirao, bez da se i zamislio.

Isto nije nevažno pomenuti da su takve slike i aktivnosti, oko za tvoje oko i oči cele tvoje porodice i obitelji, donekle već utkane u nas same i da, ma koliko se mi batrgali da nije tako, sistemski jesmo zapušteni.

No naš Ustav, koji je nadopunjen posljednji puta 2013. godine, posle narodnog referenduma o definiciji braka, posle koje nam nije krenulo – kako su nam neki obećavali, daje vrlo jasne okvire za naše mutne radnje i interpretacije te u njemu stoji i sledećih nekoliko jako važnih stvari.

Prvo, ono zbog čega možete zube da izgubite jeste da su temelji naše državne suverenosti nastali i na odlukama Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske (1943.), a potom u Ustavu Narodne Republike Hrvatske (1947.) i posle ustavima SRH (1963. – 1990.).

Nadalje, pominje se upravo Božićni Ustav (1990.) i pobeda hrvatskog naroda i hrvatskih branitelja (znači ne samo Hrvati) u pravednom, legitimnom, odbrambenom i oslobodilačkom Domovinskom ratu.

Za one koji nemaju pojma o državi koju vole, valjda više od nas drugih i prividno drugačijih, domovina je nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika nacionalnih manjina: Srbi – prvi među nejednakim, kojima se garantuje ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava, a sve u skladu sa demokratskim normama OUN-a i zemalja slobodnog sveta.

U domovini smo svi slobodni, jednaki, nacionalno ravnopravni, nismo skloni seksizmu i imamo puno poštovanje ravnopravnosti polova.

Socijalna pravda i poštovanje čoveka, nepovredivost vlasništva – dok nekoliko ljudi iz Stožera ne kažu suprotno, pazite sad – očuvanje prirode i čovekovog okoliša, vladavine prava i ustavnog poretka su nam važni ko zenice neprijateljskog oka.

U našoj, u krvlju izvojevanoj, domovini nema smrtne kazne i svako ljudsko biće ima pravo na život i slobodu uz nepovredivost ličnosti.

To podrazumeva, a neki to nikako da razumeju, i pravo žene da sama vodi brigu o svom životu i da joj se niko ne meša sa strane i uskraćuje joj ovo pravo – koje muškarci uživaju jer su eto muškarci.

Svakome se garantuje poštovanje i pravna zaštita njegovog ličnog i porodičnog života, dostojanstva, ugleda i časti. Ovo je vrlo primenjivo i na gej građane kojima je domovina dala epitet porodice (ne u ime obitelji), organskim ZŽP 2014. godine

Svakome se garantuje poštovanje i pravna zaštita njegovog ličnog i porodičnog života, dostojanstva, ugleda i časti. Ovo je vrlo primenjivo i na gej građane kojima je domovina dala epitet porodice (ne u ime obitelji), organskim ZŽP 2014. godine.

Ovo, da je dostojanstvo – metafizička misao, uz ugled i čast, navedeno primenjivo je samo kada se mi osećamo da nas je neko zakinuo, uvredio i ponizio. Kada mi to, s lakoćom i na dnevnoj bazi, radimo drugima, onda se pozivamo na slobodu govora, misli i izražavanja, ali ta prava svakako uskraćujemo drugima.

Imamo i deo gde je zabranjeno svako pozivanje ili poticanje na rat (majke mi i to piše) ili upotrebu nasilja, na nacionalnu ili versku mržnju (ništa ”četnički vikari”) ili bilo koji oblik nesnošljivosti.

Ujedno smo i kao nešto sekularni, ali to nismo tako imenovali pa se sada skršismo u borbi, najviše sa samima sobom, da tumačimo član 40. i prateći 41.

Na kraju, radi reda u svom ovom neredu, Božićni Ustav donesen je 22. decembra 1990. godine, ponovimo, u vreme SRH. Republika Hrvatska proglasila je svoju nezavisnost 25. juna, u mesecu kada lipe cvatu, 1991. godine. Dan 15. januar slavimo kao spomendan – Dan međunarodnog priznanja RH (1992.) i Dan mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja (1998.).

Od socijalizma ostade nam i Božićni Ustav, kome smo proslavili trideseti rođendan.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora