(Ne)vidljive transrodne osobe iz svoje kože ne mogu

Nekadašnji srpski patrijarh German (1958.-1990., †1991.), kao i svaki čovek sa sigurno više vrlina nego mana, jednom je izjavio da ”Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti”.

Kasnije je tu rečenicu, posebno u bratoubilačkim devedesetim godinama, izgovarao patrijarh Pavle (1990.-2009.) a u današnje vreme je citira i sadašnji patrijarh Porfirije (ponosni državljanin Otadžbine i Domovine).

Već je pisano kako Srpska Pravoslavna Crkva (SPC), nacionalna Crkva Srba i pravoslavnih vernika, prepoznaje transrodnost i prihvata je, ali ne i homoseksualnost jer nije u stanju da razume i aminuje ”greh”.

Ako bismo po ulicama pitali ljude šta oni misle o ovome svakako bismo dobili drugačije, jedinstvenije i kreativnije, mišljenje o tome da li se Crkva tu ”gnuša” greha ili grešnika. Jer to, ipak, nije isto.

Vratimo li se na upokojenog patrijarha Pavla, a kao nekadašnji episkop, 1986. godine dao je tumačenje prema kojem se vodi SPC, a to je da ljudi koji usled medicinske opravdanosti promene pol, uz svu dokumentaciju i uz blagovremeno obaveštavanje sveštenika, mogu da dobiju ”darove Crkve Hristove od krštenja do pričešća”.

Upravo je ”rusofilska” Srbija, ona koja nikako da raskrsti sa avetima devedesetih, referentni centar za hirušku promenu pola u svetu.

Zdravstvena usluga ”promena pola iz medicinskih razloga” utvrđena je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju gde je navedeno da je 65% cene usluge pokriveno od strane obaveznog zdravstvenog osiguranja dok je za ostalih 35% propisana participacija (što je oko 70.000 dinara). Stranci, zavisno od vrste operacija, plaćaju od 2.000 do 10.000 evra.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije 2020. godine, u saradnji sa OCD-om u Srbiji, izdao je ”Vodič kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji”. Pored objašnjenja da se izraz trans koristi kao krovni pojam kojim se označava širok spektar rodnih identiteta, u samom vodiču adresiraju se izazovi trans osoba u Srbiji, šta je to tranzicija (društvena, medicinska i pravna) kao i koji su mehanizmi zaštite od diskriminacije i nasilja.

Prema podacima Vilijams instituta, procent transrodnih osoba u SAD-u je 0,6% u odnosu na opštu populaciju. Slikovitije, na 3.000 rođenih rodi se jedna trans osoba. Kako ne postoji pravilo kada osoba spozna da je transrodna najviše se govori o detinjstvu kao dobu spoznaje koja ne prati i punu mogućnost slobodnog izražavanja svog rodnog identiteta.

Transrodnost je uklonjena sa spiska mentalnih i poremećaja ponašanja, odlukom Svetske zdravstvene organizacije 2019.

Iako se ovako nešto čini kao dovoljan uspeh za sebe praksa pokazuje da na nivou država sveta to nužno ne znači i promenu poimanja prepoznavanja ljudskih prava i prava osoba na samoodređenje. Ovo je rezultat konfuzije društva, države i pojedinaca koji selektivno i arbitrarno prihvataju i sprovode savremene činjenice što otežava, oduzima pravo na ranije godine, punog uživanja svog dostojanstva.

Prema sakupljenim podacima koje je 2019. godine sproveo Geten, trans osobe se od ranog doba suočavaju s izazovima i osećaju se nebezbedno zbog svog rodnog, to je ono koje niko nije birao, identiteta.

Skoro polovina ispitanika navelo je da se nikada nisu osećali bezbedno da izraze svoj rodni identitet tokom čitavog školovanja, dok je njih 34% razmišljalo da napusti školovanje te je njih 13% to i učinilo.

Ono šta je većini građana samo dodatan izgubljeni dan u birokratskom kotlu čekanja po upljuvanim šalterima za izvaditi ličnu kartu ili pasoš, za trans osobe jedan od najvećih problema je prolazak procedure vađenja ličnih dokumenata koji odgovaraju njihovom rodnom identitetu.

To se onda reflektuje na ostvarivanje nasušnih prava kao što su zapošljavanje, obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita, porodični život itd. Sve ovo utiče na ekonomsku (ne)sigurnost i samostalnost te o tome govori i podatak da je i polovina osoba iz istraživanja iz 2019. godine u tom trenutku bila bez zaposlenja.

Prema važećem Porodičnom zakonu, promena imena moguća je i bez medicinske tranzicije i to nakon 15 godine života, za sva lica koja su sposobna za rasuđivanje. Ukoliko je neko mlađi od 15 godina postupak mogu da pokrenu sami roditelji.

Kada je reč o pravu na promenu upisa pola, u Srbiji pravo na promenu pola (odvajanje pravne i medicinske tranzicije) imaju samo trans osobe koje se podvrgnu određenim medicinskim procedurama.

Nažalost, lista kojekakvih izazova neprestano se nadopunjuje umesto da se aktivno radi na umanjivanju birokratskih i društvenih animoziteta prema trans osobama, a koja je i posledica nedovoljnog rada od strane države i njene inertnosti da se bavi ljudskim pravima svih svojih građana. Jer, ovo jeste prvorazredno pitanje ljudskih prava.

U tom kontekstu sve više se pominje i odsustvo decentralizacije pružanja kvalitetnih usluga što u ipak ne tako ”Velikoj Srbiji” jeste problem u vidu resursa (vremena i novca) da bi se ostvarila puna zdravstvena zaštita, poput nestašice neophodnih hormona.

Uz to bi trebalo stalno raditi na senzibilizaciji medicinskog osoblja i skraćivanju vremena čekanja na operaciju jer se ”iz ove kože ne može” (”Tesna koža”, 1982.).

Na kraju bi trebalo reći da čovek, u svoj svojoj skladnoj nesavršenosti i različitosti, u društvu nasleđenog konformizma, sa velikim brojem ljudi deli mnogobrojna iskustva. To nažalost uključuje agresivne verbalne i fizičke napade i kojekakve patološke izlive netrpeljivosti.

Ono što jeste poenta je da niko nije u obavezi naglas da vrišti svoje proživljene i stalno prisutne traume, koje nemaju nameru da odu dalje, da bi time nekome ili nekima ”dokazao” da zna šta znači biti (ne)vidljivo neprivilegovan.

Posvećeno K. G.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora