Nije ok da tumačimo bez da se potrudimo da razumemo

U našoj centralizovanoj, ali opet administrativno izmrvljenoj Domovini busamo se u grudi kako smo ”veliki” vernici, inače statistika kaže da smo među najdebljima u Evropskoj uniji, te da nam je vera u Boga visoko u moralnoj nomenklaturi.

Tako je nekako u teoriji, to je ono kada nas kamere snime kako se pogrešno krstimo, dok je praksa ipak licemernija, ali zato i životnija.

To su oni primeri gde većina građana, onih koji uz ”Oče naš” prevrnu jutarnju šolju kafe, triput popljuju pod, vežu crven konac oko ruke, otvore prvi u nizu tarota te uz čitanje novina i portala alavo, krenu ka prognoziranom horoskopu.

Uz aktivnu negaciju, sa rečima da se radi o razbibrizi, iščitavaju šta im sudbina donosi tog dana, nedelje ili meseca. Jer, kako smo već transgeneracijski prihvatili, za naše životne odluke i promašaje krivi su drugi i to u obliku ljudi koje aktivno mrzimo ili u obliku nebeskih tela o kojima ništa ni ne znamo.

Tako smo i čitali da smo od početka septembra meseca u periodu retrogradnog Merkura. Možda samo gore od ovoga jeste onaj Saturn koga se mnogi pribojavaju i kriju ko đavo od krsta, ali koji nam je došao ko ”melem na ranu” da se distanciramo od lične (ne)odgovornosti i da sve šta nismo dobro odradili natovarimo pozicioniranju planeta iznad naših glava.

Planeta Merkur u astrologiji predstavlja čoveka i ne misli se na zagrebačku bolnicu ili osiguranje. Retrogradni Merkur označava umni deo čoveka, komunikacije i donošenje odluka koje će biti sa velikim izazovima jer retrogradnost znači povratak unazad.

Kada se spoje ova dva značenja, čovek i nekakvi repovi iz prošlosti, rezultat su pogrešni zaključci, nesporazumi i kilave komunikacije. Jednostavno, nešto nekome izgovarate, a on kao da vas prvi put u životu vidi i čuje i pogrešno tumači šta ste kazali.

Ne trebamo da budemo astrolozi ili psiholozi kako bismo dedukcijom zaključili da se u interpersonalnim odnosima sve svodi na jednak teret dokazivanja komunikacijskih šumova ili smetnji. Nije samo do onoga koji se nemušto izražava, i ne daje dodatna pojašnjenja, ili sumanuto i bez smisla stavlja emotikone kako bi njegova rečenica bila shvaćena. Jednako je bitan i onaj koji tu informaciju dobija, prost narod bi kazao prima) i treba da je sa istim naporom i razume. Ali za mnoge je sve to ”viša matematika”.

I tako, dok smo u nečemu što bi mu bio retrogradni Merkur, iznova se preispitujemo sa našim životnim odlukama, ako je to smisao višenedeljne patnje, uz jako stiskanje palčeva da muka što pre pređe na drugoga. Jer sve što je počelo mora i da završi, a tačan datum je 2. oktobra i to baš za vreme vladavine lepršave i sklone da se brzinom munje lansira u stratosferu vage.

Možda bi glavna lekcija ovog astrološkog fenomena bila, a da ponovimo da je to ono šta aktivno negiramo da u to i verujemo, jeste da pokušamo da razumemo druge, njihove potrebe, ono šta ih čini srećnima i možda boljim ljudima, te da ne vršimo iznenadne osude koje za rezultat imaju recipročne mere. Na prvu se čini da mi to možemo, ali na drugu izgleda da mi mnogo toga ne možemo jer mi to i nećemo.

Dok smo u konfuziji oko onoga šta čujemo i kako nešto razumemo imali smo priliku da prisustvujemo dvema vrstama performansa u prestonom nam gradu.

Zanimljivo je da je Zagreb, iako omanji srednjoevropski gradić, ipak imao svoje lepe avangardne momente koji su ga nekada pozicionirali na karti kulturnih događanja. Šta se vremenom desilo ostaje na svakome od nas, u samoći svog nerazumevanja, da misli i po mogućnosti nikome ne kaže (barem dok traje ovaj retrogradni Merkur).

Prvi događaj je onaj koji se odnosi na okupljanje socijalno zapuštenih, izmanipulisanih i ostrašćenih ljudi na Trgu žrtava fašizma ujedinjenih oko više nespojivih tema sa jednako tako neartikulisanim ciljevima. Drugog dana od retrogradnog Merkura, 10. oktobra desio se protest koji je trebao da bude protiv stranke nekadašnjeg Titovog generala i prvog nam predsednika Domovine Franje Tuđmana inače horoskopskog bika.

Inicijativa ”Slobodni zajedno” (kakva blasfemija) u organizovanom protestu tražila je ostavku Vlade i vanredne izbore. Ipak većinu među nejakom manjinom činili su oni koji su bili protiv uvođena evra, rodne ideologije, Svetske zdravstvene organizacije i ljudskih prava onih koji su za njih pretnja – manjina. Naravno skup je okupio i one koji se nisu zaustavili na parolama pa smo imali i nekoga ko je posedovao flaše ispunjene lakozapaljivom tečnošću, jednu ”bengalku” i nož.

Drugi, nešto ipak oku ugodniji, događaj bio je koračanje umetnika Brune Isakovića koji je go prošetao našim glavnim gradom gde razvrstavamo samo ono đubre u pokušaju. Umetnik je ponovio performans Toma Gotovca 1981. godine ”Zagreb, volim te”.

Tako smo imali mogućnost da vidimo, ovako zgranuti i skloni puritanizmu, ali ne u svoja četiri zida, golog muškarca koji nasmejan u svoj svojoj lepoti i nesavršenosti, oboje su čovekova datost, propituje javnost koja obučena i samo u pokušaju krije potisnutu represiju.

Na kraju je važno da se razumemo, da se ne razumemo, i da je i to sasvim ok. Ono šta nije ok jeste da pretpostavljamo i tumačimo bez da se potrudimo da napravimo korak dalje i kažemo da želimo da čujemo šta to ne razumemo pre nego što i osudimo jer ćemo, a to je izvesno, biti u sličnoj situaciji i biće nam jednako krivo jer nas niko ne razume, a ne bi trebalo tako da bude.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora