U SAD-u u usponu homofobija, rasizam i ksenofobija

Da nije samo 5G, HAARP i prisluškivanje povezano sa vremenom u kojem životarimo dokazuje i to da nam je na raspolaganju toliko toga modernog i naprednog da se zaista postavlja pitanje da li je sudbina čoveka da iznova produžava svoj životni vek koristeći se svim blagodetima medicine. Naravno, sve to nekako selektivno i bez imalo znanja o nauci, ali zato frenetično i agresivno u svojoj istrajnosti u neznanju.

Tako smo, od pre nekoliko godina, dobili opciju da bahato šaltamo mnogobrojne filmove i serije, većinu smo toga odgledali, kako bismo našu dokolicu popunili onim sadržajem koji je edukativan u tagovima, ali je zato obilato nasilan i beznačajan. Branko Kockica je bio prorok pa je to već najavio sa svojom pesmicom ”i tako dan za danom pred kockastim ekranom”.

I našu ”prokletu avliju”, izgleda sve više Domovinu u pokušaju, sablaznila je serija koja opisuje život serijskog ubice Džefrija Damera koji je ubio 17 dečaka, od kojih su mnogi bili Afroamerikanci i gej, između 1978. i 1991. godine. Jedna od sestara njegovih žrtava opisala je ovu ekranizovanu dramu, za opšte narodne mase, kao ”oštru i nemarnu” jer se radi i o ponovnoj traumatizaciji članova porodice i prijatelja ubijenih.

Kako svako od nas voli pozorište, ”ali ne u svojoj kući”, onaj deo našeg egzibicionizma gde obožavamo da čučimo na prozoru ili vratima stana kako bismo čuli šta rade i pričaju ljudi oko nas, ušuškani u naše izobilje ”pića i ića” odgledali smo sve epizode i to možda u cugu. Pauze smo radili samo da bismo uzeli još nešto da pojedemo i popijemo, odnosno da bismo obavili nuždu koja nas je ometala u neverici gledanja istinitog događaja.

Suština je da je Damer često mamio žrtve u svoj stan gde im je nudio i obećavao novac ili seks. Uglavnom je mamio Afroamerikance, Azijate ili Latinose. Žrtve je nalazio po gej barovima i klubovima, tržnim centrima i stajalištima. Nakon što bi ih omamio alkoholom i drogom, na kojekakve načine bi ih ubijao, imao bi seks sa njima da bi ih na kraju raskomadao, skuvao, neke i pojeo, a poneke bi sačuvao kao suvenir.

Iako na prvu serija govori o svireposti osobe za koju bismo odmah rekli da je poremećena (u većini ulaza bismo za takve kazali da se radi o finom, povučenom, mladiću), ova popularna drama odaje jasno razumljivu poruku koju i dan danas ne umemo da tumačimo jer nam je nebitna.

Setimo se Sjedinjenih Američkih Država 1979. godine. Doktor Džon Vajsman na zapadnoj obali zapazio je povećanje obolelih mladih muškaraca od bolesti koja je približna simptomima poput mononukleoze (tzv. bolest poljupca). Klinička slika bila je slična: temperatura, gubitak telesne mase, uvećanje limfnih čvorova i svi bolesni su se određivali kao homoseksualci.

Nedugo zatim 1981. godine bolest je bila zabeležena i među gej muškarcima u Njujorku kada je zapaženo da se radi o već opisanoj kliničkoj slici sa vidljivim, vrlo retkim, Kaposijevim sindromom (rak koji nastaje iz krvnih i limfnih sudova). Ubrzo se pojavila teza da homoseksualci, nekako, imaju veću šansu od oboljevanja od ove vrste tumora što je rezultiralo da je iste godine objavljen izveštaj naziva ”Redak oblik raka primećen kod 41 homoseksualca” – tzv. gej rak.

Sinonimi za gej rak su se umnožavali, istom brzinom kojom se virus širio, pa smo imali i ”gej upalu pluća” i ”gej kugu”. Šta su predstavnici crkava govorili o tome nije za mlađe od 12 godina.

Bivši predsednik SAD-a Donald Tramp, onaj koji je savetovao ubrizgavanje izbeljivača u vene da bi se ubio COVID-19, kao jedno od predizbornih obećanja najavio je da želi da podigne zid između SAD-a i Meksika koji će platiti Meksikanci. Te 2016. godine Tramp je insistirao na paroli ”America First” kako bi i u obliku zida demonstrirao svoju antipatiju prema svojim komšijama koji su za ”američke vrednosti” ništa drugo nego pretnja.

Četiri godine nakon toga policajac koji je ”čistokrvni” Amerikanac, belac, nogom je ugušio Džordža Flojda, Afroamerikanca, tokom privođenja. Flojd je navodno koristio falsifikovanu novčanicu od 20 dolara u lokalnoj radnji da bi ga policajac kolenom na vratu držao na asfaltu punih osam minuta i 46 sekundi dok ga nije ubio.

Nameće nam se pitanje koja je poveznica između Džefri Damera tada, belog Amerikanca, sa njegovim žrtvama koje su bile drugačije boje kože i statusa, sa svim ovim događanjima koja su od pre koju godinu.

Koja je veza između institucionalnog nasilja tada kada se na gej ljude gledalo kao na one koji seju ”gej rak”, na kužne i osuđene od strane Boga za svoju perverziju, i danas kada imamo aktivnu regresiju u američkom pravosudnom sistemu.

Ima li ikakve veze današnja Amerika i moderni oblici rasizma i ksenofobije sa društvenim zanemarivanjem ljudi koji nisu belci u Americi. Onih koji imaju nejednake šanse da se iskobeljaju iz nasleđenih rita klasnog sistema i segregacije koji ih po pravilu kalupi na osnovu zadate matrice.

Jer upravo o tome govori ova serija. O sistematskom odricanju od odgovornosti i ozakonjenim predrasudama prema onima koji su za ”američke vrednosti” opasna manjina, odnosno o homofobiji, rasizmu i ksenofobiji.

Ako niste, pogledajte seriju, možda je prilika da detektujete sve birokratske propuste koji su se dogodili u odnosu prema Džefriju Dameru, bez odgovornosti po one koji su trebali da odgovaraju, ali sa očiglednim posledicama po one kojih više nema uključujući i njihove žive članove porodice i prijatelje.

Ko iz aviona ćete uočiti kakav tretman su imale (očigledno nije prošlo vreme) gej osobe u Americi, odnosno Afroamerikanci, Meksikanci i Latinosi u ”savremenoj kolevci demokratije”.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora