Transrodnost nije bolest, ali je biološki uslovljena

Glavnim gradom naše Domovine, one koja i dalje nije sigurna koji su to datumi novije istorije za nacionalno slavljenje, prošetala se jedna ponosna povorka u organizaciji krovne organizacije koja se bavi prepoznavanjem, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava LGBTIQ osoba Zagreb Pride.

Ponosna zato što se radi o prividnih par sati društvene ravnopravnosti koja ne korespondira sa ostalih 365 dana i nešto sati u godini.

U subotu 10. juna, po dvadeset i drugi put, imali smo Povorku ponosa LGBTIQ zajednice, osoba i duginih porodica – ”Zajedno za trans prava”. Kako je i navedeno u proglasu, istaknuto je da smo svi svedoci jačanja transfobije, govora mržnje, diskriminacije i nasilja usmerenog protiv trans osoba.

Takvu društvenu klimu, kao one muve po balegama, koriste kojekakvi politički akteri koji svoju populističku karijeru grade nauštrb tuđih ljudskih prava i golih života.

A naša društvena klima jeste sabirni centar sastavljen od politike, javnih i raznih institucija, crkava, medija, ali i brendirano estradizovanih pojedinaca koji zloupotrebljavaju i zagađuju javni prostor, pod krinkom pluralizma u demokratskom društvu, kako bi degradirali i dehumanizovali one ljude o kojima ne znaju ama baš ništa, ali im nije ni dato da ih razumeju, ali ni upoznaju.

U nekom slobodnom prevodu, a narod ne voli rečnike i teške rečenice, radi se o najobičnijim vucibatinama i fukarama koje će u istoriji ostati upamćene, i to ako, po verbalnom odronjavanju.

Tokom višemesečnog, sada je i dokazano na pravdi boga, pritvora naših državljana u Republici Zambiji (država u južnoj Africi sa glavnim gradom Lusakom) javna scena obilovala je sa kipućom transfobijom i netrpeljivošću koja je besciljno pogađala sve društvene procese. U pitanju je ogromna, za društvo nemerljiva, šteta koja će svoje posledice sakupljati po ulicama u obliku razbijenih glava i udova.

Za one koji nemaju pojma o svetu u kome žive, to je onaj svet koji smo prinuđeni da delimo sa drugima kako bismo opstali, transfobija nije ništa drugo nego prava pravcata diskriminacija.

Radi se o iracionalnom strahu od rodnog odstupanja ili transgresije roda, kao što je strah ili odbojnost prema maskuliniziranim ženama, femininiziranim muškarcima, osobama koje se oblače kao da su pripadnici drugog pola (cross-dressers) i drugima koji se ne uklapaju u postojeće rodne stereotipe u pogledu roda kojem pripadaju po rođenju.

Diskriminacija se ogleda u tome da su trans osobe izložene predrasudama i nepovoljnijem postupanju, nešto kao što su rasizam ili seksizam, te bivaju društveno neshvaćene, izolovane ili ismevane (fizički napadi su svakodnevni) što im onemogućava održavanje i življenje ”normalnog” života.

To je onaj život koji svi, konformisti ga najviše vole, živimo kako bismo se uklopili i što manje izazivali za upiranjem tuđih bangavih prstiju u nas.

Mi koji ništa ne znamo, ali smo drčni u tome da to i demonstriramo, ne prestajemo sa delegiranjem dijagnoza ne osvrćući se koju šifru u klasifikaciji bolesti bi nama danas/sutra dodelili.

Neprestano širimo lažne informacije, one koje nismo spremni da razumemo niti svarimo te po javnom prostoru obilato povraćamo kako je transrodnost bolest! Jer mi sve najbolje znamo i neće nas niko da uči ”šta je muško, a šta žensko” (jedan od nevezanih i besmislenih ”argumenata” na temu transrodnosti).

Dok se međusobno dijagnostikujemo, preko interneta i bez da smo medicinskom stručnjaku oči i videli (ljudi vole da se leče na daljinu), podsetimo na reči kliničke psihološkinje Marine Grubić: ”Transrodnost nije bolest, a tretira se kod psihijatra i psihologa zato što zbog transrodnosti imaju patnju, a ne zato što bi transrodnost bila psihička bolest”, ali i da je ”transrodnost biološki uslovljena”.

Poslednji put 2021. godine, ali i nažalost i ove godine, imali smo napade oko i nakon zagrebačkog Prajda. Do 2021. godine punih deset godina nije bilo nikakvih prijavljenih izgreda kada su i zabeležena dva odvojena napada.

Ove 2023. godine policija je privela 14 osoba, među njima je bilo čak deset maloletnika. Kod petorice maloletnika nisu utvrđeni elementi prekršaja ili kaznenog dela koje se progoni po službenoj dužnosti. Protiv jednog biće podnesen optužni predlog zbog prekršaja iz Zakona o osobnoj iskaznici, a kriminalističko istraživanje nastavlja se u odnosu na četvoro maloletnika zbog pretnje u vezi zločina iz mržnje na štetu 29-godišnjeg učesnika javnog okupljanja (Prajda).

Ovo bi društvu trebao da bude alarm jer se revitalizuju zločini iz mržnje, a koji su posledica upravo onakvog sejanja transfobije i retradicionalizacije društva koje se oslikava i u onim prvim subotama u mesecu kada se muškarci klečući mole da im žene budu submisivne, njima tako (ne)savršenima podređene, bez prava na zaštitu svoje privatnosti, prava na samoodređenje i slobodu.

To su one folklorne manifestacije većinom izmanipulisanih muškaraca, zaista upitne seksualne orijentacije (kleče uglavnom muškarci), koji se kite katoličkim relikvijama kako bi pokazali i dokazali krstaški deo svojih gena. Jer ne zaboravimo da je Katolička Crkva aktivno harala svetom sa ciljem pokrštavanja na silu, po svaku cenu, demonstrirajući im ”svoga Boga”.

Zašto smo ovakvi, u nekim domenima nikakvi, teško je reći. Izvor netrpeljivosti svakako leži u socijalnoj zapuštenosti koja je rezultat višedecenijskog zabijanja glave u pesak (valjda to radi noj) i aktivnog odsustva suočavanja s prošlošću. Jer imamo i idole nacije koji su osuđivani za ratne zločine nad Srbima i Muslimanima, a mi ih i dalje idolopoklonički tetošemo kao nevine, a ako i dokazano jesu krivi za neke zločine im opraštamo.

Dok razmišljamo kako nam je krenula turistička sezona i kako ćemo da se selimo u garažu do kraja septembra, jer treba papreno naplatiti neokrečeni stan za naivne turiste iznad magistrale, nemojmo da se iznenadimo kad sva ta raspršena netrpeljivost i nama pokuca na vrata i tresne nas nasred nosa.

Jer kada se isprazni bazen manjina, bilo kojih, kreće kanibalizam i totalno uništavanje onih ”naših/njihovih” za koje se slobodnom procenom detektuje da su slabiji u društvu i da im ”na nekoliko pravaca treba nanijeti takve udarce da praktički nestanu, a ono što nismo zahvatili da se ne mogu oporaviti” – Titov general Franjo Tuđman.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora