novinarstvo s potpisom
Severna Mitrovica, 14. juli. Sparina je dok se kratki dašci vetra igraju se sa iscepanim srpskim zastavama.
”Ranije kada sam dolazila uvek bile su tako nove”, pokazujem svom domaćinu na crvene, plave i bele froncle izbledele na suncu.
Objašnjava mi dok zurimo u ostatke zastava: Gradonačelnik Severne Mitrovice – a na to je mesto došao na izborima koje je srpska zajednica bojkotovala i čija je izlaznost bila bizarnih 3,47 odsto – ne bi dozvolio zamenu istih. Hapsi se danas na Severu i zbog sitnijih prestupa. Stare zastave niko ne dira, presuđuje im protok vremena.
Srča, kafa i krempita
Tog jutra, stiže vest da je pucano na Trampa i da je preživeo čudom. Kasnije, na kafi, procenjujemo koliko vremena će SNS mašineriji trebati da taj atentat – čudnim putevima krajnje sulude, ali jednako efikasne propagande – predstavi kao pokušaj ubistva Vučića. Trebalo im je nekoliko sati. Niko nije začuđen – oguglali smo na šaku spinova po danu.
Pre dogovorenog intervjua, čitam lokalne vesti: oko 3.30 tog jutra, bačen je ”Molotovljev koktel” na poslastičarnicu ”Šar” u Severnoj Mitrovici. Nekoliko dana ranije, tu je sedeo prištinski ministar unutrašnjih poslova Dželal Sveča. Vlasnici su Goranci.
Stižemo do poslastičarnice – devojka mete polomljeno staklo. Sedamo na kolače u znak tihe podrške. Krempita i sladoled, kao da se ništa ne dešava.
Ničiji ljudi
Na svakih šest meseci do godinu dana odlazim na Sever Kosova i svaki put imam sve gorči ukus u ustima. Uvek razgovaram sa gotovo istom grupom mladih ljudi – pametnih, neostrašćenih, obrazovanih, duhovitih… Svaka država bi im se radovala, ali u ovom kutku Balkana, svako bi da ih se odrekne.
Za sadašnju vlast u Beogradu moraju biti nepoželjni – misle svojom glavom, žive to što govore, ne prodaju savest i principe kao da su pijačna roba, kritika im je oštra. Za sadašnju vlast u Prištini – isto; uz to, oni su Drugi koga treba proterati, čiji glas treba ućutkati.
Smetaju i jednima i drugima jer ne pristaju na crno-beli svet, podeljen na nas žrtve i njih zločince.
Pričamo o njihovom osećaju da su ničiji, ostavljeni i na smetnji svakom. Nema samosažaljenja, ali ima smeha kad se potegnu ozbiljne teme – drugačije ne bismo mogli da ih svarimo. Možda se upravo zato smejemo baš mnogo.
Govorimo o neizvesnosti kao načinu življenja. Ali i koliko je teže tako živeti kada dobiješ decu. Pričamo i o tome kako je bilo našim roditeljima tokom devedesetih. Sada smo sličnih godina kao oni tada.
Kolika je nosivost ljudi-mostova
To popodne igra Đoković – ubedljivo gubi; sledi fudbal Engleska – Španija. Ceo kafić navija za Španiju.
Slazim do kraja Ulice kralja Petra do mosta na Ibru – onog koji je simbol nasilja, a ne građevina koja spaja. Razmišljam kako ponekad i mostovi gube svoju svrhu.
Pa se uplašim da bi i ljudi-mostovi mogli da poveruju da više nema smisla pružati ruku, zamoreni od tolikih rušitelja oko sebe, zamoreni od snage laži.
A šta će onda ostati od sveta?
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.