novinarstvo s potpisom
Pre dve sedmice, tačnije 4. novembra, Pravni fakultet u Zagrebu obeležio je Dan fakulteta i 248. godišnjicu neprekidnog rada. Puno ljudi se taj dan odazvalo ovom prazniku, od zaposlenih na fakultetu do predsednika Vlade naše Domovine (koji je pravnik), izaslanika vrhovnog komandanta (koji je isto pravnik) do mnogih drugih javnosti znanih i neznanih ličnosti koji su unisono potvrdili važnost postojanja, ali i razvijanja pravne nauke u nas.
Dekan Pravnog fakulteta Ivan Koprić istakao je nastavak pozitivnog trenda u akademskoj godini, sa većim brojem upisanih studenata nego prethodne godine, odnosno da se nastavlja povećanje popunjenosti upisnih kvota.
U drugom delu svečanosti, nakon govora hvale i nade da će u budućnosti samo biti bolje, dodeljene su nagrade i priznanja studentima, profesorima i drugim zaposlenima za akademsku 2023./2024. godinu.
Pravni fakultet u Zagrebu infrastrukturno i kadrovski jasno se pozicionirao na karti našeg glavnog grada koji se i dalje obnavlja (”pazi, pada fasada” i ”prolazak na vlastitu odgovornost”), te sa svojim ne tako laganim programom studija stvara kadrove za ono šta bi se imenovalo kao ”vene” naše zemlje.
Jer osim što će neki od diplomiranih studenata, najviše je tu studentkinja, završiti na političkim pozicijama fakultet je i kadrovski rasadnik za buduće sudije, opet je više sutkinja, državne odvjetnike i zamenike, branitelje ljudskih prava ili kojekakve nameštenike koji trebaju da nam tumače propise koje, često, ni sami ne znaju.
Na prvoj godini studija studenti se, osim što dobijaju epitet ”kolega”, upoznaju i sa pravnom naukom koja je sa svojim predmetima i gradivom ono šta bi se na istoku zemlje i prekogranično u komšijskoj Srbiji imenovalo sa ”sečom knezova”.
Tako se u prvom i početkom drugog semestra odrađuje prećutna trijaža ko je spreman za učenje od jutra do sutra, da dođe do tako željene diplome, a ko je ”zalutao” na najlepši gradski Trg Republike Hrvatske.
Među predmetima koje studenti trebaju da savladaju, razlika između položene dvojke i petice je u finesama jer za obe ocene treba da se pokaže znanje da je gradivo naučeno (po mogućnosti sa razumevanjem), jeste i Teorija prava.
Radi se o predmetu koji je u sebi spojio dva pravca konvergentnih istraživanja: pojmove koji su prikladni za opisivanje vredećeg prava (filozofija prava kao konceptualna laboratorija) i analize diskursa pravnih naučnika i sudovanja (filozofija prava kao meta-pravna nauka).
U razumevanju temelja prava i analize pravne terminologije studenti se koriste knjigom italijanskog profesora filozofije i teorije prava Rikarda Gvastinija (Riccardo Guastini) – ”Sintaksa prava”, koju je preveo i za potrebe svojih studenata prilagodio profesor Luka Burazin, voditelj Katedre za teoriju prava.
U knjizi se obrazlaže više pojmova koji se odnose na ”jezik, norme, pravo”, ”pravnu dinamiku”, ”ustav i ustavotvornu vlast”, ”arhitekturu pravnog poretka”, ”od pravnog poretka do države” i ”tumačenja (i šire)”.
Možda najzanimljiviji, posebno radi i konkretne primene u praksi i van završetka ”teškog” Pravnog fakulteta, jeste deo koji uči studente o odnosu prava i morala i jesu li to bliski pojmovi ili se sa jedne strane na drugu gleda isključivo iz rova i kroz nišan.
Tako, zavisno od konteksta u kojem se upotrebljava, imenica ”moral” je dvosmislena i odnosi se na ”pozitivni ili društveni moral” – kao skup vrednosti, shvatanja dobrog, osećaja pravednosti i opšteprihvaćenih pravila u nekom društvenom okruženju odnosno kao ”idealan ili kritički moral” – skup vrednosti i pravila ponašanja poduprt nekom moralnom doktrinom. Moralom se u pravilu ne uređuje upotreba sile i ne sadrži norme o stvaranju i primeni sile.
Iako pravni i moralni poreci uređuju svakodnevne odnose oni imaju tipičan i razlikovani sadržaj. Za razliku od morala pravo, među ostalim, uređuje i svoje vlastito stvaranje i primenu dok je moral skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo.
Moral je nešto objektivno kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. To je zahtev društva za određenim ponašanjem, odnosno, principima koji određuju kako nešto treba da bude.
Prethodnih vekova i bliže poslednjih decenija, prelazeći sa manufakturnog rada na umno delanje, spotakli smo se od sve one životne situacije koje su nas odredile, voljno ili bez naše privole, te smo se okrenuli i ka pokušaju razumevanja da li u pravu postoji mesta za moral i moralno ili je to izmišljena floskula onih koji (ne)pravdu nisu doživeli, odnosno na one na koje se (ne)pravda ne primenjuje.
U prevodu, kako studente prava naučiti da bavljenjem pravom nije moguće bez individualnog misaonog procesa koji je rezultat kolektivne društvene svesti?
”Sintaksa prava” je, tako se zadesilo, studentima na prvoj godini studija od onih beskonačnih pet. U svojim tek započetim godinama punoletstva, okrutnog sveta odraslih gde se baštini konformizam sa minimalnim prostorom za kreativnošću, budući pravnici na prvoj godini studija stiču nužna znanja terminološkog razumevanja, započinjući put od apstraktnog do konkretnog.
Kako će im biti na tom putu, od nejasnog prema jasnijem, zavisi od izraženih afiniteta i volje studenata, ali i njihovih profesora koji imaju najvažniji zadatak u svakom razvijenom društvu – pružiti adekvatno obrazovanje, ali i vlastitim primerom vaspitanje svojim učenicima i kolegama studentima.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.