Od Berlina do Međugorja 

Po svemu sudeći zagrebačka gradska vlast pronašla je nekoga ko će im raditi tako očekivani PR (odnose sa javnošću) te su u ciku turističke sezone, kada se politički i društveno ništa značajno ne dešava, uspeli da animiraju i naše domoljube iz dalekih zemalja južne polulopte.

Tako smo čitali kojekakve razloge za i protiv postavljanja podzemnih spremnika na glavnom trgu ”svih Hrvata”, za svo ono đubre koje i dan danas ne razvrstavamo kako treba, na neknjiževnom hrvatskom jeziku.

Da ne bi bilo zabune, prvi i neiskorišćeni elan razvrstavanja propao je kada smo i bez sagrađenih podzemnih spremnika nešto kao i razvrstavali, ali smo nedugo zatim uvideli, sve je dokumentovano, kako Čistoća sve te raznobojne kese (plava, žuta i ona smeđa) baca u jedan kamion koji ih presuje za istu gomilu đubreta. Nakon dobijenih otkaza, zatim protesta zaposlenih u Čistoći, otkazi su suspendovani i građani su sa razlogom, izostala je smislena argumentacija, izgubili poverenje da sistem razvrstavanja funkcioniše.

Nažalost da nam ne bi bilo dosadno u vremenima užarenog Sunca koje će u budućnosti odneti više života u Evropi od nekih hroničnih bolesti, ali mi to sve negiramo i ponašamo se tako da antropogeni uticaj kapitalističkog ubijanja ne ostavlja posledice, prenerazila su nas dva događaja na našem kontinentu koji su nam demonstrirali kako se lako gubi poverenje i kako će sve to biti iskorišćeno za svakakve napade na druge/drugačije i one koje nikako ne razumemo i ne volimo.

Za vreme berlinske Parade ponosa (Christopher Street Day) u terorističkom napadu poginula je jedna žena, a povređeno je najmanje 16 osoba. Nemačke Parade ponosa poznate su po masovnim okupljanjima ljudi koji su ove godine posebno, nakon bujanja homofobnih političkih poruka krajnje desnice, želeli da pošalju poruku da ljudska prava LGBTIQ+ osoba nisu deo nikakvog preslagivanja političkih strvinara u nekoj budućoj saveznoj vladi.

Nešto iza 22 sata mladi nemački državljanin, koji se po naknadnim informacijama ”zaklinjao” na vernost nečemu šta bi se imenovalo kao ”Islamska država”, kombijem se zaleteo u učesnike Prade usmrtivši jednu devojku dok je mnoge druge povredio. Napadač terorista, jer ovo jeste okarakterisano kao teroristički akt, sutradan je u akciji policije i ubijen.

Nemačka javnost, ali i šire ostala je šokirana ovim terorističkim događajem, jer je iz više razloga slojevit, te je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer izjavio da je duboko potresen događajem. ”Svi smo potreseni i zgroženi napadom na Christopher Street Day u Berlinu, tokom kojeg su stotine hiljada ljudi iz celog sveta želeli mirno i radosno slavlje uz slanje poruke tolerancije i raznolikosti, poruke o samostalnom i ravnopravnom životu”, te je dodao i da je ovo napad na otvoreno društvo ”na naš način života i zajedničkog suživota”.

Nama se čini kao naučna fantastika, ali berlinski katolički nadbiskup Heiner Koh, ovako nešto bismo mogli da očekujemo da istupi samo naš Mate Uzinić, kazao je da je zgrožen berlinskim napadom sa rečima: ”Kako strašno! Tako radosnu proslavu brutalno uništiti”, odnosno da ”mržnja ne sme da pobedi”.

Slično su reagovali i iz Saveza nemačke katoličke omladine (BDKJ). ”Palimo sveću i molimo za sve koji su pogođeni ovim strašnim zločinom”, navodi se u prvoj reakciji Saveznog udruženja BDKJ-a čiji članovi su i učestvovali na berlinskoj Paradi ponosa.

Ovako nešto, atipično i poremećeno, što uključuje i indoktrinaciju mladih ljudi koji se u moru svakojakih kanala komunikacije nikako ne snalaze i čini se da se gube u takvoj kakofoniji svega i svačega, sada biva i jasno opasno za sve koji ostaju da žive sa posledicama da je ovakav napad izvršio neko ko se poziva na ”vrednosti” islama (nasilje to svakako nije) u zemlji koja na sledećim saveznim izborima samo što nije utonula u crni mrak islamofobije, homofobije i ksenofobije.

U našem komšiluku, ma koliko se nama činilo, ali svetište Međugorje je u nama susednoj Bosni i Hercegovini i nije naša teritorija, dogodila se manifestacija vandalizma vođenja verskim fanatizmom negacije onoga u šta je sam pojedinac, po naknadno potvrđenim informacijama nekada turbo verujući katolički sledbenik iz Poljske, vandalizovao samo svetište paljenjem dio vanjskog oltara i sprejanjem kipova Gospe.

Uhapšeni Poljak koji se nikako za ovo šta je učinio ne kaje, o kojem je napravljen i film na temu njegovog verskog prosvećenja, kazao je da je ovakvim ponašanjem, duboko uznemirujućim po verujuće i one druge, želeo da nam svima pokaže da Gospa ne postoji i da su tvrdnje ”videlica” o ukazanjima obična izmišljotina.

Deo da su mnogi pre nego što je ovaj katolički ”fanatik” uhapšen pisali i govorili da se radi o nekakvom levičaru, Srbinu ili muslimanu, odnosno naknadnih negiranja da je delovao sam u svojoj zaluđenosti, mnogo su dublji problem nelečene nacije u nestajanju.

Hteli mi to da priznamo ili ne, ali svi živimo, više preživljavamo, u globalizovanom svetu kojekakvih metoda razaranja koja nikada nisu bila dostupnija, klikom preko interneta i jeftinih aplikacija kojima ni carine ne prekidaju dotok ”šklj” robe, te sve to biva u realnom vremenu ekranizovano i podeljeno bez ikakvog smisla za meru i odgovornost.

To onda biva dodatni okidač, nama nedokazanim i ne treba puno za sumanute ideje, teorije zavere, uvrede, klevete i pretnje, koje ćemo plasirati bez ikakvih posledica i stida, a sve samoproklamacijom epiteta da smo duhovni i bogobojazni.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Manosfera nesigurnih muškaraca
    •  Tena Šimonović Einwalter – žena godine
    •  Dotrščina Saše Šimprage
    •  Mesec LGBTIQ+ netrpeljivosti
    •  Abeceda ustavnog sudovanja
    •  Tranziciona pravda na Kosovu
    •  Možemo! i Sabor kao ''stočna pijaca''
    •  Palac gore za MUP i MDU
    •  Pedagoški pristup profesorke Edite Slunjski
    •  ''Ponos Hrvatske'' Sanja Bijonda

> Svi tekstovi ovog autora