autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Jedni likuju, drugi veličaju smrt balkanskog krvnika

AUTOR: Ivan Zidarević / 07.09.2026.

”U julu 1995. godine, u okviru organizovanog i planiranog napada Vojske Republike Srpske, pod vojnom komandom ratnog zločinca Ratka Mladića, političkom direktivom ratnog zločinca Radovana Karadžića, uz logističku i vojno-policijsku podršku režima u Beogradu, enklava Srebrenica pada u ruke VRS.”

U pitanju je citat sa stranica Memorijalnog centra Srebrenica koji se bavi sećanjem na žrtve presuđenog genocida u Srebrenici, ali i očuvanjem istine i istraživanja zločina genocida. Navode i da u svom radu sarađuju sa različitim umetnicima, te su tako i otvoreni prema zajednici, i na različite načine koriste umetnost u adresiranju poruka i informacija.

Koliko je ovo naše balkansko bure baruta zapaljivo, njegova eksplozija svima bi nam došla glave, govori i vest o smrti čoveka za kojeg je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) presudio da je ratni zločinac i da je svojim vojnim delovanjem izvršio genocid u Bosni i Hercegovini. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, služio je doživotnu kaznu zatvora jer je osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Da i dalje živimo ukopani na granicama u mentalnim rovovima, čuvenom limesu između Istoka i Zapada koji preseca reka Drina, vidimo i po reakcijama građana koji se smrti osuđenog čoveka raduju i nad time likuju, i onih koji se tome suprotstavljaju te ga veličaju kao kakvog mučenika ili modernog sveca sa kineskog TikToka.

Za one koji (ne) žele da znaju više Konvencija Ujedinjenih nacija o genocidu (1948.) definiše genocid kao bilo koji od pet ”akata počinjenih sa namerom da se uništi, u potpunosti ili delomično, nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa”. To podrazumeva: ubijanje članova grupe, nanošenje teških telesnih ili duševnih povreda, nametanje životnih uslova sa ciljem uništenja grupe, sprečavanje rađanja i prisilno premeštanje dece iz grupe.

Nažalost i više od 30 godina nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini Srebrenica je simbol sumanutosti i nečovečnosti. Iako je grad bio proglašen zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, ipak su ga snage bosanskih Srba napale te su u nekoliko dana leta 1995. godine proterale žene i decu i poubijale više od 8.300 nenaoružanih, pretežno muslimanskih, dečaka i muškaraca.

Ovaj događaj, koji je osakatio zajedničku istoriju, ali i naneo celoživotne rane onima koji su ostali da žive nakon naknadno presuđenog genocida, upisao je Srebrenicu u kolektivni toponim kao najveći masakr u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Pored Srebrenice MKSJ generalu bosanskih Srba presudio je u vezi višegodišnje opsade Sarajeva, granatiranje i snajperske odstrele, pri čemu je poginulo oko 11.000 ljudi, a među njima oko 1.600 dece.

Kako bismo ispali korektni, uz nužno umanjivanje tenzija i nuđenje alternative u obliku relaksacije međunacionalnih odnosa, Ženevska konvencija (Četvrta Ženevska konvencija iz 1949. godine) jasno zabranjuje kolektivno kažnjavanje i kolektivnu krivicu. Zabranjuje kažnjavanje, odmazdu i represalije uz individualnu odgovornost koja kaže da niko ne može da odgovara za zločine koje je počinio drugi pripadnik njegove nacije, vojske ili etničke grupe.

Ovo nažalost iznova zaboravljaju i sa namerom ne pominju naši neodgovorni političari i posebno u ovakvim neuralgičnim situacijama, kakva je smrt osuđenog ratnog zločinca, a za druge nacionalnog heroja, potenciraju nekakvu lažnu nacionalnu krivicu čime izazivaju teskobu, strah, ali i agresiju koju treba iskaliti prema onima koji svojataju (ne)svesno kolektivno.

Posebno zabrinjava to da mladi ljudi, to su svi oni adolescenti o kojima niko kao da ne mari, nemaju nikakve valjane informacije šta se dešavalo tokom raspada nekadašnje zajedničke države o kojoj čuju isključivo unisone narative koji ne dozvoljavaju mesta za tuđa iskustva i patnju.

Takvo nešto, detekcija opasnosti od recidivnog ponašanja, još uvek nije alarm za naše dugogodišnje političke elite koje ne nude rešenje i dugotrajni mir već neprestane sukobe i veštačke podele između naroda identične ili iste kulture, istorije i jezika, ali i jednako tako neizvesne budućnosti.

U Srebrenici, kao i na čitavoj teritoriji bivše zemlje, desili su se strašni ratni zločini. Od presuđenog genocida do zločina protiv čovečnosti. Oni koji su to činili imaju ime i prezime, a ne kolektivno i kukavičko skrivanje iza čitave nacije. Ni jedna nacija nije i ne može biti kriva za presuđeni genocid i time ne sme da joj se nakalemi stigma tuđeg nečovečnog zločin(c)a koji je za to osuđen i koji je imenovan i kao ”balkanski krvnik”.

No ako se osvrnemo na konkretne događaje jasno vidimo kako je trenutno srpsko rukovodstvo u Beogradu iskoristilo tuđu smrt kao jedinstveni uvod u sledeće parlamentarne izbore koje će, barem po javnom mnjenju, iznova zgrabiti.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Knjiga koja je zainteresovala razjedinjenu javnost
• Mrtva trka besmislenog i ispraznog političkog nadmetanja
• Ustaška elegija 2026.
• Hvalevredan LAG 5
• Od Berlina do Međugorja
• Manosfera nesigurnih muškaraca
• Tena Šimonović Einwalter – žena godine
• Dotrščina Saše Šimprage
• Mesec LGBTIQ+ netrpeljivosti
• Abeceda ustavnog sudovanja

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: Ivan Zidarević, MKSJ, opsada, Radovan Karadžić, Ratmo Mladić, Sarajevo, Srebrenica, Vojska Republike Srpske

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

21 Aug

Vlada milijunaša: Trump je u svoju administraciju imenovao 57 osoba čije bogatstvo premašuje 100 milijuna dolara. Američki se predsjednik okružio investicijskim bankarima i poslovnim ljudima koji su stekli golemo bogatstvo. Čista plutokracija.