autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Veštačka inteligencija nas otuđuje u bezdanu svega i svačega

AUTOR: Ivan Zidarević / 14.09.2026.

”Zemlja je središte svemira”. U pitanju je mantra koju je definisao, sebično i svakako danas potvrđeno pogrešno, grčki filozof Aristotel koji je ostao upamćen kao jedan od najvećih mislilaca ikada. Tako je u svom promišljanju definisao i kako je čovek društveno biće, pravi pravcati zoon politikon, koji je neraskidivo vezan da živi u zajednici.

To onda otvara pitanje potrebe za pripadanjem,ali i očuvanjem mentalnog zdravlja jer izolacija čoveka negativno utiče na njegovu (krhku) psihu o kojoj mi tabuizirano govorimo i druge ogovaramo.

U današnjem modernom svetu koji se u našem društvu još uvek ne razume, nama su bitniji događaji iz nedavne istorije koji nas definišu, ali koji ne bi smeli da nas limitiraju u sadašnjosti, čovek se u svoj toj dostupnosti svega sve više povlači u sebe i od drugih. Ako izuzmemo sedam svetskih čuda osmo bi danas bila kompjuterizacija savremenog stila života koji nas sve više preuzima i čije blagodeti ne uzimamo sa rezervom koja će nam se, nekima već sad, olupati o glavu.

Veštačka inteligencija, ili po tuđici AI (artificial intelligence), sposobnost je kompjuterskih sistema da oponašaju, sve više (ne)uspešno, ljudske kognitivne funkcije. Tu se misli na učenje, zaključivanje, rešavanje problema i razumevanje jezika. Radi se o sintetičkom obliku znanja koji je tu, dok ima struje, interneta ili baterije, da nesavršenom i alavom čoveku pomaže, ali i da neprestano uči od svog kreatora (čoveka) kako bi jednog dana u potpunosti duplicirao.

Za sada svi, svako iz sopstvene komocije i bezgraničnog konzumerizma, daje doprinos da se ovakav vid otuđenja od ljudskog u neljudsko razvija i jasno nam pokaže budućnost u kojoj će ljudska vrsta izgubiti bitku sa mogućnosti pravilne distinkcije šta je živo i pravo od onoga šta je neživo, i šta u realnom vremenu i naknadnoj istoriji ni ne postoji.

Društvene mreže, kao kakav pogled kroz tuđi prozor bez da se izađe iz sopstvene dnevne sobe, prava je laboratorija onog socijalnog otuđenja koje nam obezbeđuje tako željenu anonimnost i dugoročno poraznu kognitivnu lucidnost. Ogroman broj ljudi, mladih i starih, ne znaju da procene sa kim komuniciraju u virtuelnom svetu, da li se radi o drugom ljudskom biću ili kakvom bot servisu koji je tu da naučenom mimikrijom podilazi svojim korisnicima.

Upravo su velike kompanije, to su oni giganti koji posluju po principu večitog pogona u obliku sveširećeg kapitala, uvidele kako se njihovi oblici proizvodnje ili podrške mogu automatizovati i istisnuti ljude koji su takve poslove nekada ljudski i radili. To je naravno svedeno samo na niže kadrove u hijerarhiji jer su menadžerske funkcije neupitne i njih masovni oblici veštačke proizvodnje i inteligencije kao da ne mogu da zamene.

Svetska politika, jednoglasno radi sopstvenih interesa, nema odgovor na rastuću superinteligenciju koja se manifestuje i u obliku lažnih vesti i odsustvu ljudskih vrednosti i principa koji se ne ugrađuju u takvu tehnologiju. To nije prioritet stvoritelja koji ne razmišlja o posledicama svojeg napretka bez kontrole i etike koju sintetika ne ume da sagleda bez da zabaguje.

No ako nešto imitira ljudsko ponašanje, u cilju da mu pomogne, nije li to onda neka drugotna verzija samog čoveka koji samosvesno želi da sebe unapredi, u narodu poznatije kao ono da ”radi na sebi”, bez da mu u tome pomaže veštački oblik nečega koje je rezultat njegove nesavršenosti?! Da li to znači da svako u dubini svoje duše želi da bude neki moderni i digitalni Bog?

Čini se da u svetu bez zadrške i kontrole, u kojem mnogi tek preživljavaju, ne postoji alternativa nadziranja i uređivanja materije koja se odnosi na veštačku inteligenciju i sve ono šta ona sa sobom nosi. Jer upravo čoveka kao socijalnog bića odsustvo nadzora nad onime šta bi sutra njega moglo da nadzire, dovodi u nezavidnu poziciju da ga njegov izrod inteligencije i tehnologije proždere i u potpunosti transformiše civilizaciju na kakvu smo navikli.

Psiholozi i drugi stručnjaci za ono šta bi se imenovalo kao duša, pojam koji samo za sada čovek može da poseduje, uveravaju nas da postajemo otuđeni u svom tom bezdanu svega i svačega, mogućnosti koje nam postaju imperativ, te da gubimo nužan kontakt sa drugim ljudima koji nas upravo čini ljudima.

Kako će sve to na kraju ispasti, po svemu sudeći ljudski pravi glas i dodir pa, i ljudska uvreda, plaćaće se suvim zlatom u svetu tehnološkog napretka i alijenacije ljudske vrste, podređene ekranizovanom bezličnom Terminatoru u ime napretka i neke čipovane industrijske revolucije niza nula i jedinica.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Jedni likuju, drugi veličaju smrt balkanskog krvnika
• Knjiga koja je zainteresovala razjedinjenu javnost
• Mrtva trka besmislenog i ispraznog političkog nadmetanja
• Ustaška elegija 2026.
• Hvalevredan LAG 5
• Od Berlina do Međugorja
• Manosfera nesigurnih muškaraca
• Tena Šimonović Einwalter – žena godine
• Dotrščina Saše Šimprage
• Mesec LGBTIQ+ netrpeljivosti

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: AI, Aristotel, Ivan Zidarević, Slobodni zidar, Svemir, Terminator, veštačka inteligencija

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

21 Aug

Vlada milijunaša: Trump je u svoju administraciju imenovao 57 osoba čije bogatstvo premašuje 100 milijuna dolara. Američki se predsjednik okružio investicijskim bankarima i poslovnim ljudima koji su stekli golemo bogatstvo. Čista plutokracija.