novinarstvo s potpisom
Iako san vrlo davno bija u sedmon razredu ipak se i danas sićan našega Cota. Zva se Željko, a kako je ima jednu nogu kraću onda smo ga zvali Coto. To je i nama i njemu bilo normalno. Još normalnije je bilo da se nikome ne javi ako bi ga zazva Željko.
– Mogu li ja muškarčinu svog života nešta pitat. – Kako si krenila sve mi se čini da san već najeba. – Ma nisi, ne boj se. – O svom ti poslu. Iskustvo mi govori obratno.
– A di si ti krenija tako sređen? – Iden udrit kartelu. – Koju kartelu? Jesi li ti normalan?! – Normalan, da ne mogu bit normalniji.