Srbija kao domaće jalovište za globalni profit

”Ima narodnjaka, trepera, čudaka. Svetskih šampiona i đaka prvaka. Od čvaraka do škampa, od Putina do Trampa. Dženifer Lopeza, njenog carskog reza. Rusa i Kineza i fiksnih proteza”.

Uz stihove onoga šta se danas proizvodi, sluša i potencira, u komšijskoj Srbiji treba upozoravati da uz svu tamošnju nesreću, socijalnu nepravdu, korupciju, nasilje i odsustvo suočavanja s prošlošću, postoji još nešto šta je velika pretnja i za države i ljude van srpskih nerešenih granica.

Sada već zaboravljene 2004. godine velika kompanija Rio Tinto, specijalizovana i glomazna rudarska kompanija, na teritoriji zapadne Srbije otkrila je mineral jadarit koji sadrži litijum i bor. Jadarit je imenovan po reci Jadar, a stranci ga još nazivaju i ”kriptonitom” zbog neobičnog sastava iz popularnog Supermena. Litijum je važna komponenta za proizvodnju baterija, a svetski mediji predviđaju da će uskoro doći do nestašice širom sveta jer je potražnja u porastu.

Jadarit bi mogao da se koristi za dobijanje litijumovih jedinjenja – litijum karbonata, litijum hlorida ili litijum dioksida, koja imaju primenu u keramičkoj industriji, proizvodnji baterija, stakla, maziva, ali i mnogim drugim industrijskim granama. Na prostoru ležišta ”Jadar” u zapadnoj Srbiji procene govore da se nalazi oko 10 odsto istraženih svetskih zaliha, odnosno da postoji značajna vrednost za eksploataciju.

Ono šta sprečava Srbiju da postane novi Dubai, kopajući i mešetareći sa litijumom, jesu zdrave glave ekologa i aktivista koji se jasno protive ovom projektu za koji tvrde da je štetan za životnu sredinu.

Za funkcionisanje jednog ovakvog rudnika bile bi potrebne ogromne količine vode usled čega bi tokom leta moglo da dođe do suše, dok bi za vreme kišnih perioda dolazilo do poplava, a to bi sve ugrozilo pravilan rad rudnika i deponovanje rudnog otpada.

Kako se radi o plodonosnom predelu Srbije, pored toksičnih hemikalija koje se upotrebljavaju za izvlačenje litijuma iz zemlje, došlo bi do infiltriranja rudnog otpada u okolne reke i potoke, odnosno u potpunosti bi nestao životinjski i biljni svet koji je tamo rasprostranjen.

Nakon masovnih protesta građana od pre nekoliko godina Vlada Srbije je u januaru 2022. godine ukinula dozvolu kompaniji Rio Tinto za projekat vredan 2,4 milijardi dolara. Nažalost ove godine je napravljen korak unazada i ponovo je potvrđena Uredba o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju minerala jadarita u zapadnoj Srbiji.

Po svemu sudeći, ako se građani dodatno ne ujedine i svojim i životima zaustave prekopavanje Srbije i uništavanje zemlje, vode, vazduha, hrane i svega šta neki predeo čini vrednim opisa, zapadna Srbija, a time i zemlje sa kojima se tu i graniči (Bosna i Hercegovina i Crna Gora), postaće domaće jalovište za globalni profit.

Za one koji moraju da znaju više, javolišta su isto šta i deponije, najjednostavnije objašnjeno, ali rudarske deponije i sav materijal koji se izdvaja iz rude, koja ima nekakvu vrednost, odlaže se negde.

Kao i ono đubre koje nas mrzi da sortiramo pa sve strpamo u istu kesu, ali i u potpuno nepredviđenu za tu vrstu smeća kantu. Guraj, nek curi i nek se preliva, nek puca i nek bazdi, ali samo da ga se ratosiljamo iz sopstvene kuće. Šta nas briga za druge.

Radi se o materijalu, rudarskom opasnom ”đubretu”, koje nema nikakvu materijalnu vrednost i kada se dogode nekakvi ekološki hazardi prepoznajemo ga u obliku tečnog, polutečnog i čvrstog stanja. Zato je pri projektovanju jalovišta važno da se vodi računa o izolaciji istog od podzemnih voda, reka i zemljišta, ali i onim nepredviđenim prirodnim pojavama kao što su zemljotresi, obilne kiše ili klizišta.

Ono šta iz belosvetske rudarske firme govore je da će ovo biti prvi, jedinstveni, projekat rudnika u svetu koji neće imati mokro jalovište, i da im je bezbednost ljudi koji rade u rudniku ili žive u blizini rudnika na prvom mestu.

Naravno, možda ne baš na prvom jer je to mesto ipak rezervisano za multinacionalni profit pojedinaca koji ni ne znaju gde je Srbija na evropskoj karti.

Takvi u zemlje iz kojih crpe prirodne resurse dolaze samo helikopterom ili avionom, dodatno zagađujući i ostavljajući nepopravljivi zeleni otisak, jer neće da se mešaju sa lokalnim stanovništvom kojem će da oduzmu i poslednje pravo na zdravu životnu sredinu.

Ali, sve se čini da će ovo zaista da se realizuje. I pored velikih napora hrabrih aktivista i akademske zajednice, koji brane svoje na svome, večiti vožd i maršal u jednom, nekadašnji radikal, a sada neuspeli nesvrstani demokrata sa ruskim sentimentnom, neće dozvoliti da mu njegovi građani kojima vlada i koje teroriše izmišljenim aferama i rijaliti programima pomrse već ugovorene i obećane projekte.

Dok sačekamo neke nove ekološke akcidente, čovek je stvorio umetnost i u stalnom je pokušaju da definiše ljubav, ali je i najveći ubica živog sveta, zapitajmo se koja je naša uloga u svetu koji će tek biti i u životima onih koji dolaze, ako ga i bude, nakon nas. Šta im ostavljamo, u onaj amanet koji se u porodicama proklinje, i šta njih čeka sutra sa nama ovakvima danas.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!
    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva
    •  ''Dugo putovanje u noć'' u Mini teatru
    •  SAD od obećane zemlje do zemlje istočnog greha
    •  TANJUG javlja da su na Marsu otkriveni rezervoari tečne vode
    •  Za dno spremni!
    •  Transfobija za olimpijsku medalju
    •  Amerikanizacija našeg društva ogleda se u masovnim ubistvima

> Svi tekstovi ovog autora