Di’š bolje: metalni zvuci i metalno okruženje. Ultru u škver

Kako su vrimena kliringa, teške domaće industrije i brodova, koji su kao čuda svjetske brodogradnje silazili s naših navoza, nepovratno otišla u ropotarnicu povijesti onda se moramo okreniti novoj industriji. Industriji zabave. Druge solucije nema i da je mikroskopom tražiš.

Ali prije tog okreta valja se malo okrenit i u ne tako daleku povijest da ne bi kasnije bilo zaboravili smo vam.

Ono kad je početkom devedesetih Split zdrobila, potamanila, ruinirala i devastirala kurvanjska privatizacija i bez posla ostavila priko 30 iljada svita, škverani i njihov sindikat su mučali ka zadnje pizde. Niko se od njih devet iljada nije solidarizira sa silnin tragedijama njihove radničke braće koja je priko noći ostala bez korice kruva.

Toliko su glasno mučali da je i svaki gluvi lipo čuja kako svih njih boli nježnik za svoje kamarade. Tako da od tada prema njima gajim minimalne simpatije i empatije pogotovo sada kad su i oni na žalost došli na red za odstrel.

Ali kako je to i moj svit onda mi nije svejedno šta in se sada događa i sve i da oću ne mogu kao mnogi reć: Ma ko vas jebe, di ste bili kad je grmilo. Ne želim i ja skupa s njima sada kukat nad sudbinom koja ih je zadesila već ovako berlav želin in dat bokun ruke ne bi li se makar malo ublažila i njihova neupitna skora tragedija.

Na početku želim reć da sam truba za matematiku i da još uvik ispod stola na prste brojim sve matematičke radnje ako mi kalkulator nije pri ruci. I ma koliko i ma kako računa po toj mojoj računici ispada kako oni mogu lipe pineze dignit još i ovog lita.

Dakako, ne gradeći brode, jer to ne kuri više, već ne radeći skoro ništa. A kako ionako već duže vrimena rade upravo to, a to je ništa ili skoro ništa, ovo in neće bit teško pogotovo šta bi radili isključivo po noći kada nema sparine ka po danu.

Po toj mojoj matematici oni bi dnevno mogli bez puno truda maznit 60 iljada euri i to bez da ulože jedan jedini cent. Misečno bi dogurali malo manje od dva miljuna euri i to bez dodatnog ulaganja, a ako samo malo ulože mogla bi in se zarada i poduplat, ako ne i utrostručit.

A evo i te matematike. Je li sada škver radi? Ne radi. Jesu li in one silne hale sablasno prazne? Jesu. Jesu li in silni radnici na čekanju? Jesu.

Ako čekaju da in vlada pomogne mogu slobodno preselit u Biafru jer će tamo sigurno prije dobit koricu kruva. Jednom riječju je li škver tuto kompleto u kurcu. Je. I sada kad na žalost jedino sviraju kurcu je li pametnije da zasviraju jednu drugu muziku? Je. Koju? Elektronsku.

Istini za volju mora se priznat da to škveranima i njihovim ušesima nije baš milozvučna glazba, ipak je njima draža ona silna domoljubna, grudoljubna, patriotska, ali za dobru lovu će i nju zavolit.

Uostalom šta bi oni bili bolji od svih nas u Splitu koji smo tehno gostima već od petog miseca skinili gaće za šaku eura budući drugih izvora nemamo.

Elem, je li grad nakon Ultre mimo svoje volje posta tehno parti destinacija? Je. Je li se ta silna armija backpacker ljubitelja elektroničkih nota želi dobro zabavit? Želi itekako. Je li se oni imaju di u ovom gradu zabavit? Jedva. I šta onda rade? Sve ono šta nema veze s pristojnošću. Ovo pristojnošću molim shvatiti kao eufemizam.

E kad je tako, a tako je, onda lipo neka debelo uvezani Debeljak napravi djelomičnu izmjenu djelatnosti i proširi je, ako je već nema, i na onu ugostiteljsku i onda neka one hale ala: strojomontaža, ili onu od cjevara ili, pak, onu od predmontaže, koju ionako paučina nagriza, bez ikakvog ulaganja prenamjeni u tehno party centar.

I onda neka silna armija tehno ludaša lipo partija tamo, tamo daleko od centra, od kad oće i do kad in ekstazi ne popusti. Njima uređenje ionako nije važno, a ovo će im opaljeno okruženje bit tri puta draže nego kao kad kretenu opališ šamar.

Metalni zvuci u metalnom okruženju i mentalno ludilo neka brije. Di’š bolje. Škverani koji su sada na čekanju neka lipo budu: redari, blagajnici, vatrogasci koji će svako malo tu užarenu gomilu ladit sa šmrkovima.

Ako se ponuda, što ne bi bilo blesavo, proširi, onda bi besposleni škverani mogli postat gradela majstori, prodavači burgera, okretači ražnja s janjetinom, sommelieri, konobari, hostese, perači suđa, čaša, bešteka, šankeri, skladištari pića, interventni nositelji onih koji su se malo više narokali.

A di su tek biljetari i čuvari na parkingu, higijeničari koji će praznit škovace, odvozači istih, razvrstači otpada, nabavljači cuge, mesa, ribe, verdure ili šoferi škverskih autobusa koji bi tu hm, mladost svakih po ure prevozili i odvozili od svetog Frane do škvera i natrag.

Ima toga još, ali zato ću samo reć ono mudro itd. A lova samo kapa. Ma šta kapa teče. Oni jedrenjak ”Golden Horizon” šta je dužan bogu i čoviku i koji onako tužno vezan uz škverski mul čeka prve goste valja odma stavit u funkciju.

U njemu neka borave VIP gosti, DJ-ovi i ostali lovaši. Ionako je opremljen tip-top. Momentalno se na njega može zaposlit par stotina radnika. Kuhari, konobari, sobarice, recepcionari i sva ostala bratija bi tu mogla grist lipu koru kruva.

Od ekstra zarade komotno bi se mogli pokrit troškovi za organiziranje ovih fešta i to bez pomoći turističke zajednice. Škver bi se riješio dugova prema kooperantima jer sve ovo može sam iznjedrit, a grad bi se riješio neprimjerenog ponašanja te mlade i luckaste mladosti i posljedica istoga.

I onda, kume, u škverskim halama rokaj muziku tuta forca i viči i urliči koliko te volje, ionako to izvan tih hala niko čuti neće. Usput nema straja da će u tom kršu išta moć dodatno skršit.

U ovoj mojoj računici vodija san se činjenicom da samo jedna hala može primit više od tri iljade svita i da bi cijena upada bila samo 20 eura. Pod uvjetom da sve te resurse koji sada ionako zjape prazni stavimo u funkciju ta lova se penje u nebo.

Po tom istom kontu škver bi zaradija više nego da gradi pet plovećih hotela ili dva nosača aviona. Produljenje sezone ni ne spominjem. Grad bi napokon moga mirnije spavat, ovi ludaši intenzivnije ludovat, a škverani bezbolnije preživit ova gruba vrimena. A Debeljak se riješit debele muke.

A kako sam i sam nekad radio u škveru, onda svojoj nekadašnjoj braći s navoza ne želim poručit, kao mnogi s pravom sada: Zbog svega onoga što niste uradili za nas, a mogli ste, ne šljivimo vas ni pišljivih 2 posto.

Zato ovo moje intelektualno vlasništvo © zadržavam i nudim za isti postotak, jer da ste kad je nama tribalo dali samo 2 posto ruke ne bi sada svima nama bile ovolike egzistencijske muke.

Stoga, dragi škverani, ako ne želite i dalje svirat kurcu slušajte neke nove zvuke makar u vašem slučaju itekako vrijedi pravilo koliko muzike toliko i para.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora