U ime mnogih aktivista i novinara veliko hvala Vanji Jurić

Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja! Poznata rečenica koja u demokratskom društvu biva zloupotrebljena sa svih strana, odozgo pa nizbrdo, bez da se zapitamo da takvo pravo, kao i sve u životu, sa sobom vuče i nekakvu odgovornost.

Upravo smo u toj i takvoj (ne)odgovornosti među poznatijima na nivou Evropske unije. Ako se setimo, kao što se ne sećamo, naši su strateški i više godina vlažni snovi bili da se pozicioniramo u zajednici evropskih naroda (kao da do 1. juna 2013. godine to bili nismo), ali se u takvom društvu, izgleda, baš i ne snalazimo.

U našoj slobodnoj Domovini volimo da demonstriramo koliko zapravo ne verujemo sudstvu time što ćemo da se ”vidimo na sudu”. Po objavljenim podaci iz maja meseca ove godine na grbače 1.200 sudija (većinom su žene pa bismo mogli da prebacimo u sutkinja) natovarili smo oko milion novih predmeta. Prava splačina životnih situacija.

Pravosuđu smo skloni da ne verujemo jer mi ”znamo” da su tamo svi korumpirani i lenji, ma ”najobičniji uhljebi”, ali se ipak upuštamo u višegodišnje parnice u kojoj će pravdu da nam mere i prekrajaju oni o kojima imamo porazno mišljenje i kojima ne verujemo!?

Takva nam je genetika i strancima nejasni inat. I to je naša nematerijalna kulturna baština da smo spremni da se ekonomski i emocionalno iscrpimo kako bismo drugome naneli merljivu (materijalnu) ili prividno nemerljivu (nematerijalnu) štetu, a sve da bismo dokazali, ovako nedokazani, da smo mi u pravu. Ništa čovekoljublje, ništa otvorena komunikacija ili medijacija i ništa dogovor. Samo presavijanje tabaka pa na sud!

Da se nije samo zbog sekira, ašova te satara u glavu, i zbog jednog metra neregulisane komšijske međe završavalo na sudu iznova nam dokazuju oni koji imaju dovoljno (zlo)volje, novca i interesa da se njihov rad ne pretače u javnosti, a koriste se, pa i u svom radu o kojem se i piše, metodama koje su sramotne, ali još uvek legalne.

Ukoliko ste novinar ili osoba koja se aktivno bavi zaštitom javnog interesa – uzbunjivač (srpski) odnosno zviždač (hrvatski) – tada ste sigurno već prošli pozivanja, cimanja za rukav ili pokušaj potkupljivanja kako biste zajednički javni interes preimenovali u legitimno privatni i kako biste obnevideli ili zanemeli na tuđe malverzacije.

Ako ste tome za sada ipak odoleli onda možete da očekujete da ćete biti napadnuti svim sredstvima i sa svim tužbama od onih koji bestijalno nasrću na tuđe dostojanstvo izlažući osobu potpunoj degradaciji (doslovno i ekonomskoj bedi).

Zrno po zrno, kažu, pogača; kamen po kamen, kažu, palača, a moderno bi bilo tužba po tužba SLAPP(čina).

Takozvane SLAPP tužbe (Strategic Lawsuits Against Public Participation) su one koje pokreću moćnici (to nisu oni koji ne stoje kao i vi u višesatnom redu kako bi preuzeli osobnu), kompanije ili javni službenici, često sumnjivi, ali bogati pojedinci, kako bi ućutkali i prestrašili svakoga ko o njihovom nedelu piše i/ili govori jer njihova zlodela jesu nauštrb javnog interesa.

Glavni tuženi u ovakvim procesima, koje odlikuje masovnost tužbi za jednu te istu stvar na više sudova i protiv onoga koji je nešto o marifetluku pisao, onoga ko je to objavio pa i protiv onih koji su to kasnije preneli, jesu novinari, aktivisti, sindikati, organizacije civilnog društva ili mediji.

Znači svi oni koji rade svoj posao i koji se u svom radu svakodnevno izlažu i zbog toga bivaju napadnuti da moraju da se nose sa sudskim tužbama, koje su upravo podnesene kako bi se oni ućutkali i kako bi njihovo tihovanje bilo primer šta druge čeka ako se drznu da kažu ili ukažu na nepravdu ili kazneno delo.

SLAPP tužbe su u biti neosnovane i postupci pred sudovima su sami sebi svrha. Najčešće se radi o postupcima radi naknade štete zbog povrede prava na ličnost (čast, ugled, dostojanstvo i privatnost) i svrha tužitelja nije čak ni da dobije na sudovima već mu je da tuženog izloži ogromnim finansijskim troškovima sa visokim tužbenim zahtevima, ali i emocionalnoj patnji kako bi odvratio druge.

Ovakve tužbe, glomazne i sa elementima horor filma u kojem se prokazuju i spaljuju veštice (sudski progon kao pretnja i sredstvo odvraćanja od medijskog tematizovanja nečijeg rada i kritičkog mišljenja) veliki su problem za demokratiju i pretnja su temeljnim pravima Evropske unije, ali i čitavog slobodnog sveta, jer se ućutkuje pravo na propitivanje i proveravanje.

Radi toga Evropska komisija oformila je ekspertnu grupu za SLAPP koja za cilj ima izradu dokumenta koji treba da iznedri nekakav pravni sistem zaštite koji bi omogućio borbu protiv SLAPP tužbi i minimalizovao njihov uticaj na vrednosti kojima svi (nije svi, ali ajde) težimo. Od slobode govora do pokazivanja većeg nivoa trpeljivosti od strane onih koji su na javnim funkcijama, ili imaju takvih aspiracija, a koji trpe opravdane i očekivane kritike svojeg rada.

Da iz Domovine ipak nije otišlo sve šta valja još jedno nam dokazuje i primer pravnice/advokatkinje i stručnjakinje za medijsko pravo i slobodu govora Vanje Jurić. U pitanju je ona nagrađivana stručnjakinja koja je dobitnica nagrade za unapređenje društvenih sloboda ”Nada Dimić” kao i priznanja za unapređenje mirotvorstva, nenasilja i ljudskih prava ”Krunoslav Sukić”.

Upravo je advokatkinja Vanja Jurić, naše lepe gore list, od strane Evropske komisije imenovana članicom ekspertne grupe za SLAPP te zajedno za svojim kolegama radi na predlogu Anti-SLAPP direktive.

U svom mozganju pokušaće da nađu pravu meru između prepoznavanja prava na slobodu govora i informisanost i zloupotrebe pravnih mehanizama kako bi se zaustavio niz nasrtaja na pojedince, ali i čitavo društvo i demokratiju.

Dok se mislimo kako nam ove teme nisu bliske, ali i bitne, te kako nama ovo ništa ne znači jer se radi o ljudima koji pišu i govore stvari sa kojima i ovako ne delimo iste vrednosti (prednost dajemo vrednosnim sudovima u odnosu na činjenice), pravo na demokratiju nije ograničeno samo na nas i naše potrebe već se jednako odnosi i na one o kojima kritički polemišemo (samo bez uvreda).

Veliki Albert Ajnštajn, nekadašnji srpski zet, jednom je kazao kako je promišljao o pčelama i njihovom nemerljivom doprinosu živom svetu. Zaključio je da u slučaju situacije da pčele nestanu, da ih više nema, ljudima na Zemlji preostaju još samo četiri godine života.

Da nestanu ili zaćute novinari i aktivisti, u bilo kojoj zemlji sveta, demokratija i sloboda bi deteriorirale za manje od 24 časova do potpunog izumiranja slobodne reči – koja svakako uključuje i tako očekivanu kritiku.

U ime mnogobrojnih aktivista i novinara veliko hvala Vanji Jurić na njenom (poput one medonosne pčele) radu i doprinosu prepoznavanja i zaštite ustavnih vrednosti Domovine.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora