Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava

Prethodnu sedmicu, jedva, na parče i medijski ispraćeno nikako, obeležili su intervjui kandidata za tako omraženi, sve više unazađeni, ali prevažni Ustavni sud.

Inače, za one koji nikako da utuve u glavu, radi se o najvišem žalbenom sudu u Domovini, čija je uloga i u političkom životu, nažalost, instrumentalizovana jer je sve prožeto i, od izbora do potonjih odluka Suda, pragmatizmom i politikanstvom.

Saborski Odbor za Ustav, Poslovnik i politički sustav – zvuči goropadno, ali je u suštini usled kadrova koji ga čine i ne baš tako, intervjuisao je kandidate, nešto je tu bilo i kandidatkinja, za mesto sudije/sutkinje Ustavnog suda. Koliko imamo (ne)svršenih pravnika u Domovini nemali broj njih se javio za udobnu osmogodišnju fotelju na najlepšem trgu u glavnome gradu.

Ovaj podatak, o lokaciji mesta (ne)rada, nije zanemariv pri slanju nakićene biografije. Tu vam je da pljunete, ”Ljeto na Strossu”, ”novogodišnji Advent” kod Klovićevih dvora, urbana Ilica, nije daleko ni zagrebačka špica, ali ni najvažnija, neformalna, institucija većine poštenog sveta – Dolac. Jednostavno, da je neko izmišljao radno mesto ne bi ga bolje pozicionirao.

Jer kupovina sira i jaja pre posla, na pauzi, za vreme posla i nakon posla – ako uopšte bude posla, bitan je motiv izlaganja obraza na saborskom Odboru. To što se pri prostiranju veša gledaju oni u Saboru odnosno Vladi nije nebitna činjenica koja kod građana izaziva odijum prema institucijama kojima sve manje veruju.

Sada biramo deset novih, može i starih – reizbor, sudija od njih ukupno trinaest, a javilo se čak 63 kandidata! Da li je dobra plata, možda egzibicionizam, politička podrška, romantizam ideala ili nešto deseto više nije jasno, ali smo ovakvim odzivom, ipak, unapredili demokratske procese kojih manjka na svakom koraku od koji se spotičemo u azijskim cipelama.

Da biste došli do onog čuvenog Suda u Strazburu, kojim pretite svima živima, a najviše rodu najrođenijem, oko metra njive, nerešene babine kuće koja je zarasla u miniranom ataru ili jednostavno želite da isterate svoju neku nedokazanu pravdu, morate prvo da prođete i Ustavni sud gde će tu istu, vašu, istinu i pravdu da zaobiđu (ništa meritum), ali će se baviti da li vam je u tom birokratskom hororu svih vidova sudbene vlasti povređeno neko ljudsko pravo.

A naš narod, kako bi mediji preneli ”Hrvat”, voli da se sudi. Po objavljenim podacima iz maja meseca prošle godine na grbače 1.200 sudija (većinom su žene pa bismo mogli da prebacimo u sutkinja) natovarili smo oko milion novih predmeta. Prava splačina životnih situacija. Jer mi ne verujemo nikome, najmanje institucijama vlasti i sudovima, ali se eto sudimo i zadnji dinar dajemo, najviše se u svemu tome gube nepovratni živci, jer smo takvi – nedokazani i pravno nepismeni.

Do izbora sadašnjeg predsednika Republike, onog koji će glatko da pobedi na novim izborima, građani su više (zapravo je najviše) manje znali da tamo negde na onom Markovom trgu stoluju neke pametne glave koje se biraju dvotrećinskom većinom saborskih zastupnika. Koliki je mandat, rad, takvim sudijama ili šta oni i kome to tačno sude to nije bilo jasno.

Da se stvar promenila, nagore, baš se potrudio naš vrhovni komandant, pravnik po struci, koji je sudije na dolasku, ali zapravo samu instituciju, izložio javnosti na vulgaran i primitivan način unizivši jedan od stubova državnosti naše Domovine. To je kod glasača, ostrašćenih, socijalno zapuštenih, PTSP-i nelečenih, ali i demografski obezglavljenih, izazvalo euforiju emocija jer im je njihov predsednik potvrdio ono šta su oni oduvek ”znali”.

Ukoliko izuzmemo lični obračun sa pojedinim imenima, istina i među onakvim sudijama bilo je ljudi upitnog integriteta, poštovanja načela delovanja, ali i znanja, mi drugačiji odabir za Markov trg (Ustavni sud) nemamo. Kako je potrebna dvotrećinska većina za njihovo imenovanje moraju da se dogovore, drugačije neće ići, najjača politička opcija u zemlji i Saboru i ona iza njih sa svojim otpadima i satelitima. Pripadnici nacionalnih manjina se, u tom kasapljenju pravde i dobrog ukusa, ništa ili samo deklarativno pitaju.

Ustavni sud je nama bitan, najbitniji, radi zaštite ljudskih prava hrvatskog čoveka (prelepa kovanica koja jedina odgovara istini). Kao najviši žalbeni sud u svih nas Ustavni sud nadzire zakonitost pravnih akata, kojekakvih propisa, odnosno može da ih ukine ako nisu u skladu sa Ustavom Republike Hrvatske. Isto tako odlučuje o tužbama protiv pojedinih državnih tela, jedinica lokalne i područne samouprave te pravnih osoba sa javnim ovlašćenjima.

Da je predsednik ljut vidimo i po tome što je jedino Ustavni sud, postoji tu negde i (neo)odgovornost Sabora, nadležan da prati jel’ vrhovni komandant poštuje Ustav ili ga povređuje i aperkatom udara do probijanja arkade.

Ustavni sud nadzire i programe i delovanje političkih stranaka, da se slučajno ne desi da imamo opet neke ušate stranke (mi imamo ušate pojedince) koji bi podrivali ustavni poredak ili otvarali neke nove sabirne centre. Nadzire sprovođenje referenduma (mi taj demokratski alat ne umemo da koristimo) te nadzire ustavnost i zakonitost izbora.

Na kraju bi trebalo istaći da među tih 63 prijavljenih kandidata imamo zavidnih imena koje bi ipak trebalo pomenuti, radi političke korektnosti (svako svoj svetonazor ima), dosadašnjih doprinosa društvu i važnosti jačanja institucija: Aleksandar Maršavelski, Vesna Alaburić, Ivana Milas Klarić, Frane Staničić, Biljana Kostadinov, Davorin Lapaš, Alan Uzelac, Viktor Gotovac, Mato Palić, Anita Blagojević, Sanja Bezbradica Jelavić, Vedran Đulabić, Lovorka Kušan itd.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!
    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva

> Svi tekstovi ovog autora