Balkanski špijun – drugi deo

– Alo, šefe, Bajakovo dva zove, ponavljam, Bajakovo dva zove!

– Reci, dvojka, šta se dešava?

– Prebacimo se na sigurni kanal. Ponavljam, na sigurni kanal.

– Auuuu… pa nije valjda dotle došlo?!

– Bogami, bojim se da jeste.

– Evo me, reci, dežurni.

– Šefe, ovde potporučnik kodnog imena Svraka.

– Kaži, Svrako, šta se dešava?

– Ovde je autobus iz Zagreba pun sumnjivih elemenata.

– A po čemu su sumnjivi?

– Pa svi se smeju.

– Zašto se smeju, pobogu?

– Otkud znam, al’ da se smeju, smeju se i još pevaju.

– Auuu… to je mnogo sumnjivo, jer kome je danas do pesme i smeha. A šta kažu da su?

– Ma kao fol je to grupa studenata koji žele da idu u Beograd na neki

maskenbal, kao fol kod svojih kolega studenata.

– Kojih?

– Spominju neki Kset.

– Kneset?! Jebote, pa jesu li to Židovi ili Hrvati?

– Šefe, ne Kneset već KSET.

– Šta mu je pa to?

– Otkud znam. Oćete da ih pitam?

– Ni slučajno, jer bi mogli shvatiti da smo ih provalili. Mamu im

jebem ustaško-špijunsku. A koliko ih je?

– Po mojoj proceni devet.

– Znači već su se podelili u trojke. Mamicu im maminu! Vi ih sad

samo onako malo zamajavajte, kao fol pregledavajte ispravnost guma na autobusu ili zimsku opremu sve onako opušteno dok se mi ne konsolidišemo.

– Razumeo! Krećem smesta u zamajavanje.

– Kažeš da ko fol idu na maskenbal, a jesu li zamaskirani?

– Jesu i to itekako.

– A jesu li u maskirno?

– Ne, nego su se svi zamaskirali u normalno.

– To i jeste najopasnije. Mora da su profesionalci jer ih je tako najteže

otkriti kad krenu da se infiltririšu.

– Nego kaži mi, Svrako, koliko je naših u civilu sad trenutno na

granici?

– Tu su Grlica, Golub i Orao sa po tri pilića. Da ih aktivišem?!

– Smesta! I reci im da ih s distance prate naizmenično, tako da nas ne

provale. Mamicu im jebem ustaško-terorističko-špijunsku.

– Razumeo, šefe. Postupit ću po naređenju.

– Alo, centrala, ovde Golub, ponavljam, ovde Golub.

– Reci, Golube, gde su sad.

– Ovi moji su se prvo smestili u hostelu.

– Kojem?

– Piše na tabli: Good people design hostel.

– I baš tako piše? A da li je to neka šifra?

– Jebem li ga, otkud znam, ja sam učio ruski.

– Jebote pa ovi su stvarno internacionalno organizovani. Dobro kaže

predsednik da je to svetska urota protiv naše otadžbine. A gde su sad?

– Evo sada su krenuli kod ovih studenata šta blokiraju pešački kod

hotela Moskva. Molim daljnje upute.

– Sve ih poslikajte, ali s distance, i hitno šaljite fotke Biji. Kontakt

znate.

– Naravno, pa nismo mi od jučer. Nego, šefe, da li da šaljemo i

Informeru i Pinku?

– Može, ali se potpišite kao zabrinuti savesni građani. Razumeš?

– Razumeo.

– Alo, centrala, ovde Grlica, ponavljam, ovde Grlica.

– Kaži, Grlice, gde su sad i šta rade?

– Šefe, evo ih na Terezijama i sve snimaju, ko fol selfije. Samo

trenutak, evo im se pridružuju i neki naši.

– Koji naši, pa vi ste naši, niste im se valjda toliko približili. Pa reko

sam vam sa distance, goveda jedna!

– Ama, šefe, ne mi naši, već ovi naši studenti. Jebem li ga, više ni sam

ne umem da razumem koji su naši, a koji su njihovi.

– Nisu to naši već domaći izdajnici, a ko fol studenti šta oće da ruše

našu Srbiju.

– E pa upravo tako i ja mislim. Šefe, šefe, evo ih sad ulaze u kafanu kod brkatog Jove.

– Znam ja njega. Oduvek mi je Brka bio sumnjiv. Taj je bio na

Filozofskom devet godina i jedva diplomirao. I kao nije mogao naći

posla u struci pa otvorio kafanče. Mo’š mislit.

– Pa to je to. Njihov je garant. Jesam li pogodio, šefe?

– Jesi, jer nema šta drugo biti. E sad im se približite, ali onako na

distanci i beležite u svesku sve šta pričaju. I pazi da vas ne provale.

– Razumeo. Krećemo smesta u približavanje s distance.

– Evo sad im Jova govori o nekoj božjoj čestici.

– Šta mu je pa to?

– Otkud znam? Ja sam samo operativac prve klase.

– Ne brini, očistićemo mi tu bagru baš onako božanski. Samo nek nam

predsednik da zeleno svetlo. A šta još govore?

– Koliko razumem uzimaju od Jove neki recept.

– Da li iz blokadne kuvarice?

– Jebem li ga, ne znam koje, ali spominju zapečeni karfiol sa obranim

mlekom.

– Dešifrovaćemo mi to. Samo ti beleži i nemoj da ti ni slovo

promakne.

– Šefe, bez brige, neće ni zarez.

– Alo, centrala, ovde Orao, ponavljam, ovde Orao.

– Reci, Orle.

– Orao pao, ponavljam, Orao pao.

– Kako pao? Pa reko sam vam, goveda jedna, da ih pratite s distance, a ne sa stabala.

– Ama popadasmo od umora jer ih već tri dana pratimo bez da smo

minutu spavali.

– Izdržite dok ne dođe smena. Sve su snage na terenu. I penzionere

smo u službu digli. Moralo se jer teren nikad veći. Jebote pa ovih

izdajnika ima ko Kineza. Uostalom, nema odmora dok traje srpska

obnova! Nego gde su sad?

– Evo ih ispred hrvatske ambasade. Sad su se izmešali s ovima što

čekaju u redu za, kako kažu, glasovanje za njihove predsedničke izbore.

– Mamu im jebem lukavu! Vidi se da su profesionalci. Sad sigurno

njima daju izveštaje.

– Šta daju da daju, ja ne znam, ali dajte, šefe, i vi nama smenu jer

popadasmo od umora. Četiri dana smo na terenu. Počeli smo da

zaudaramo. Bojim se, nanjušit će nas.

– Za Srbiju ne sme ništa da je teško dok taj, ko fol studentski, smrad

ne eliminišemo. Da li razumeš? Alo, Orao, alo, Orao. Jebote, pa ovaj

stvarno pao.

I tako su naši studenti u stopu praćeni od strane tajnih agenata svih sedam dana. A po svoj prilici padom orla Bezbedno informativne agencije pala je i svaka iluzija da se režim u Srbiji nije usro kao Grlica od devet naših studenata koji su išli na, sad već tradicionalni susret studenata srodnih fakulteta u Beogradu i Zagrebu. E da smo ovo prije znali mogli smo uštediti silne novce na kupovinu borbenih aviona.

Naime kako se iz priloženoga lipo vidi za Srbiju temeljito ispizdit je dovoljno i devet vrapčića. Da nije tako ne bi o njima kao opasnim ubačenim elementima krajnje ozbiljno govorio i sam Vučić.

A kad se neko kao on iz dana u dan silne godine na televizijama šepuri i kad mu ubrzano opadaju pera moći onda nije čudo da se tako očerupan panično boji običnih vrapčića koji su tek naučili kako se može   slobodno letjeti.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Kad jednom skineš gaće grad će doslovno guzit ko stigne
    •  Kvasina je iz raja izašla
    •  Quo vadis, Serbia?
    •  Kako mobitelom zadaviti udava
    •  Ne može im niko ništa jači su od sudbine
    •  S mlohavima valja oprezno
    •  Pendrek muda
    •  Dođi doma, neću ti ništa
    •  Bojkotirajmo rasprodaju ludila
    •  Šutnja nije zlato

> Svi tekstovi ovog autora