autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Beogradski Prajd 2025.

AUTOR: Ivan Zidarević / 22.09.2025.

Čini se da nam je ispod radara proletela vest, na izmaku smo turističke sezone koju većinom kritikujemo, ali koju ćemo zasigurno dogodine da repriziramo, da se u komšijskoj Srbiji dogodio još jedan Prajd. U sklopu Nedelje ponosa 6. septembra organizovan je još jedan Beogradski Prajd pod sloganom ”Za porodicu”.

Možda ovo nama i nije vest, iako nam u nekada bratskoj zemlji Srbiji živi do 40.000 ljudi koji se izjašnjavaju Hrvatima, jer je sve prošlo neočekivano dobro i nije bilo onakvog dugogodišnjeg nasilja koje smo viđali prilikom prethodnih godina organizovanih višesatnih šetnji jedan dan u godini.

Kako je najavljeno na stranicama organizacije Beograd Prajd tzv. kuma ovogodišnjeg Prajda bila je istaknuta srpska novinarka Olivera Kovačević koja je u aktivističkim krugovima prepoznata kao angažovana borkinja za ljudska prava, a time i marginalizovane LGBTIQ+ zajednice, u zemlji Srbiji koja kao da je na ivici građanskog rata i nekih novih bratoubilačkih polupanih glava.

”U trenutku kada je naše društvo urušeno do te mere da studenti i građani traže svoja osnovna prava na ulicama gradova Srbije, kada nasilje i policijska brutalnost zamenjuju zakon i institucije, kada se mržnja višegodišnjom propagandom servira ljudima, volela bih da istaknem da je Prajd oblik borbe za slobodno i bezbedno okupljanje ljudi, koji žele da skrenu pažnju javnosti na ugrožavanje njihovih osnovnih prava.

Simbolično je da je prvi Prajd u svetu, pre više od pola veka, počeo kao borba protiv policijske brutalnosti. LGBT ljudi Srbije bolje od svih razumeju šta mržnja može da učini čoveku koji samo želi da živi kao svi i da ima zakonska i ljudska prava, kao svi. Ne moramo biti isti, ne moramo se voleti, ali moramo omogućiti svim ljudima da žive slobodno. To je mera zdravog društva”, izjavila je Olivera Kovačević pre same manifestacije.

Ono šta je ove godine posebno bila tema, sama od sebe nametnuta i nezaobilazna u svim porama napaćenog srpskog društva, jeste autokratska represija radikalskog, pardon naprednjačkog, režima i toga da li represivni aparat u vidu policije koja pendreči slobodne građane treba da štiti učesnike samog Prajda.

Kako i biva na levo liberalnoj aktivističkoj sceni, gde svi imaju mišljenje o svemu i ne libe se da ga drugima pokazuju i nameću, tako se i ovog puta podelio i sam krug onih aktivnih zagovarača prepoznavanja ljudskih prava LGBTIQ+ osoba na one da li su za Prajd sa takvom policijom u pozadini i one koji ne žele da ih takva policija, koja uveče nasrće na sopstvene građane, brani od potencijalnih nemira.

No i pored ove glavolomke tog subotnjeg septembra održana je šetnja LGBTIQ+ ljudi, njihovih članova porodice i prijatelja, te su odaslane poruke o nužnosti usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu. Učesnici su se pozvali na to da sloboda ne može da bude selektivna i da svi zaslužuju jednaka prava i ravnopravan tretman u društvu.

Beogradski Prajd je krenuo u 16 časova iz centralnog beogradskog parka Manjež pa preko ulica Nemanjine, Trga Slavija, Beogradske, Pravnog fakulteta, Bulevara kralja Aleksandra, Resavske, Kralja Milana, Londona, Kneza Miloša pa ispod prozora Vlade Republike Srbije i opet nazad do Manježa. Ovo su sve gradski toponimi koje uredno posećuju i turisti iz Hrvatske, a koji ni ne znaju da su se uslikavali po maršuti prividne slobode od nekoliko sati i to jedva jednom godišnje.

Organizatori su nas podsetili i na nasilne početke pokušaja održavanja Parade ponosa u Srbiji. Sećamo se tragičnih momenata iz 2001. godine kada su se hrabri ljudi okupili u Beogradu sa voljom da održe prvi Prajd, a sve se završilo i pre nego što je započelo sa huliganskim izlivom patološke mržnje i prebijanjem više učesnika do praktično oduzimanja im golog života!

To su bili počeci udružene borbe onog pod sankcijama odgajanog srpskog društva koje je jedva, ali sa i dalje vidljivim posledicama, preživelo devedesete i koje i danas, na rate i bolno, živi u nekim novim vremenima bez da se suštinski pomaklo ni sa kakve startne pozicije izolacije i mitomanije iz romantizovane prošlosti.

Situacija u Srbiji je zamršena, nasilna, ali se čini i bez alternative. Svrgavanje sa vlasti onoga koji svoju opoziciju vidi kao gubitak ličnog biološkog postojanja za sada je jalov posao jer je društvo raspršeno na više zasebnih, čini se plemenskih, frakcija koje bez da drže figu u džepu ne nude ništa autentično i drugačije.

Takvo je stanje i u pogledu ozakonjenja istopolnih kohabitacija, davanja im prava koja heteroseksualni parovi imaju rođenjem, odnosno promeni društvene klime koja je puna uvreda, dehumanizacije, govora mržnje, ali i prebijanja onih koji su suspektni da nisu licemerni pripadnici većine po bilo kojoj osnovi u ”pravoslavnoj” Srbiji.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: