Uz Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke

Na planeti Zemlji živi preko 8,2 milijarde ljudi. Dnevno se rodi više od 300.000, dok je broj preminulih u toku dana manji od 200.000. Inače se za statistiku često kaže da je tačan skup netačnih podataka, u kojoj se mnogi brojevi pogrešno interpretiraju ili prikrivaju, slično onoj nam dragoj ”sivoj ekonomiji”. Stoga, sve moramo razumeti i prihvatiti – ukoliko to iko i dalje radi – sa rezervom.

Ljudska populacija izuzetno raste, a to je posledica i medicinskih postignuća koja su jednako važna i proporcionalna galopirajućim klimatskim promenama. Te promene će u budućim godinama ubijati više ljudi od mnogih udruženih bolesti zajedno. To je posledica nas samih, ovakvih nedokazanih i gramzivih, gde nam se, tako se čini, u svakoj novoj generaciji smanjuju empatija i solidarnost dok dominantno uočavamo egoizam i narcizam.

Među svim bolestima kojima je čovek izložen, a svako se rađa sa izraženijim i manje vidljivim zdravstvenim tegobama u odnosu na druge, jeste i rak dojke, koji je u 99 % slučajeva bolest žena. Godišnje se u svetu dijagnostikuje preko dva miliona novootkrivenih pacijentkinja, uz neznatan broj pacijenata, te nažalost imamo i oko 700.000 preminulih od ove opasne maligne bolesti.

Kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost raka dojke i podigla svest o značaju prevencije i ranog otkrivanja, kao i o mogućnostima pravovremenog započinjanja lečenja obolelih, oktobar je proglašen Međunarodnim mesecom borbe protiv raka dojke. On se obeležava kako kod nas tako i u okolnim zemljama.

U mešavini svega pri lečenju, najviše kroz prenošenje sopstvenog ili načutog iskustva od drugih, često i od onih koji nisu imali slične zdravstvene tegobe, gubi se fokus i stvara kakofonija netačnih informacija. To uzrokuje frustracije, ali i izmicanje nade da će bolesnoj osobi sutradan zaista biti bolje.

Da bismo to jasnije razumeli i približili sve ono što neprestano proveravamo preko AI alata, koji su i dalje vrlo upitnog izvora znanja, ali i primene istog na nas jedinstvene kakvi jesmo, obratili smo se živom čoveku stručnjaku koji je završio i specijalizovao medicinu.

”Sve dodatne metode su dozvoljene, ali se NIKAKO ne smeju zaobići i skrajnuti standardni i tradicionalni pregledi i metode. NIKAKO”, upozorio nas je doktor Vladimir Stojanović, specijalista kliničke farmakologije iz Beograda.

U prevodu, da svi nanovo (ne)razumemo, provera našeg zdravlja obavlja se kod svesnog bića, žive osobe, a ne preko internet sajtova iz troseda u vremenu dokolice za vreme reklama, čekajući nastavak još jedne serije iz Male Azije.

Kada se bolest pojavi, nije tu bitan pol, rod, nacionalnost, vera, klasa, geografija – bolest ne zna za ljudske podele, u trenucima lečenja i borbe za goli život ljudski je i očekivano da se okrećemo i alternativnim i dopunskim oblicima ozdravljenja, koji nikako ne bi smeli da budu u koliziji sa tradicionalnom (konvencionalnom) medicinom ili, ne daj bože, da je u potpunosti isključuju!

Malo se kod nas pravi razlika, ako to uopšte postoji, između homeopatije – vrste komplementarne i alternativne medicine – i suplementacije koju možemo da kupimo u bilo kojoj apoteci ili prodavnici sa epitetom ”zdravo” ili ”bio prihvatljivo”. Osim za prehladu i alergije, ovakva vrsta okretanja nečemu što bi bilo više iz prirode, od travara, u obliku tinktura, ali i sintetičkih vitamina i minerala, koristi se i pri lečenju onih koji nažalost boluju od malignih bolesti.

”I homeopatija i suplementacija se baziraju na sličnim molekulima, koje nisu registrovane kao lek, pa samim tim nemamo zvanične kliničke dokaze da deluju, samo je drugačiji mehanizam delovanja. Sve što može da pomogne, a ne može da škodi, pacijent ima pravo da koristi. Zvanični onkološki protokoli i zvanična terapija se nikako ne smeju zaobići”, potvrdio nam je doktor Stojanović, odnosno da ”sve metode u medicini koje su opisane imaju svoje mesto i dejstvo, pa i placebo i nocebo. Čajevi i biljke svakako imaju svoj značaj kao pomoć, ali ne i kao lek i lečenje. Ne smemo da zaboravimo da je jedan deo zvaničnih lekova biljnog porekla i to su herbalni lekovi, a da je ceo jedan deo farmacije i farmakologije uobličen kao bromatologija – nauka o lekovitim svojstvima biljaka.”

Vratimo li se na početak priče, da u oktobru obeležavamo Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke po rečima doktora Stojanovića, iz nekog razloga kod nas (to je onaj geografski toponim u obliku SFRJ kojeg više ne pominjemo), i dalje postoje izazovi sa redovnim pristupanjem pregledima i pravovremenim otkrivanjem raka dojke.

”Svest se svakako menja, ali ne dovoljno. Statistika je surova i nažalost nam pokazuje da nismo na dobrom mestu u Evropi po skrining pregledima i bilo kojim pregledima ranog otkrivanja raka dojke, a kod ove bolesti je to od izuzetnog značaja, jer rano otkrivanje raka dojke spašava život”, pojašnjava doktor Stojanović.

Dok se spremamo za početak preuranjene potrošačke novogodišnje groznice, sa svih strana nam se nameće nužda posedovanja stvari i predmeta koji život ne znače, bilo bi dobro da zastanemo i da se osvrnemo na naš ograničeni život na Zemlji i pozicioniramo se u skladu sa pravim prioritetima u vidu našeg zdravlja.

Takođe je važno da iznova demonstriramo osećaj empatije prema onima koji se trenutno bore sa nekim svojim bolestima, koje su ujedno i naše, te da im u toj borbi damo ljubav i podršku da (pre)žive.

Povodom obeležavanja Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke, vođen je razgovor sa dr. spec. Vladimirom Stojanovićem specijalistom kliničke farmakologije iz Beograda. Hvala mu.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Puno sreće sudiji Staničiću!
    •  Građanski nadzor nad policijom
    •  Povjerenstvo ni za šta!
    •  Beogradski Prajd 2025.
    •  Izgradnja mira (3. deo)
    •  Izgradnja mira (2. deo)
    •  Izgradnja mira (1. deo)
    •  Hvala hrabroj Daliji Orešković
    •  Darujte krv! Autovani gejevi stop!
    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?

> Svi tekstovi ovog autora