autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

2:0 za Ustavni sud!

AUTOR: Ivan Zidarević / 19.01.2026.

”Možda sam te nehotice ranila, možda te je rana bolela, ako sam ti boli nanela to je zato što sam te volela! Izvini, izvini, izvini što sam te volela! Izvini, dušo, izvini za moju tugu ne brini, stranicu novu okreni više se ne vraćaj meni.”

Ovo su prepoznatljivi, životni stihovi srpske estradne umetnice Nade Topčagić, koja je na ovim prostorima, ali i šire (setimo se samo kako se njen hit ”Jutro je” orio i u hladnoj Švedskoj zahvaljujući fudbaleru Zlatanu Ibrahimoviću), postala simbol kafanske emocije. Upravo te stihove bi ovih nedelja (tjedana) mogao da pevuši, pod tušem ili dok doteruje bradu, ministar rada, mirovinskoga sustava, obitelji i socijalne politike Marin Piletić.

Ustavni sud naše Domovine opravdao je svoje postojanje u dva skorašnja, izuzetno važna predmeta koji se tiču ljudskih prava. Prvi se odnosi na obaranje odredbi Zakona o osobnoj asistenciji, a drugi na poništavanje odluke matične službe i Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije, koji su odbili da upišu dete u matičnu knjigu rođenih samo zato što ga je u inostranstvu rodila surogat-majka.

Udruženje porodica dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom ”Sjena” pokrenulo je postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti Zakona o osobnoj asistenciji. Kako su sami istakli, Ustavni sud je potvrdio ono na šta su godinama uzaludno upozoravali – da je sistem lične asistencije bio postavljen na diskriminatornim, neustavnim i restriktivnim osnovama. Ova odluka proglašena je istorijskom pobedom za osobe sa invaliditetom, njihovu decu i porodice.

Ustavni sud je u svojoj odluci jasno stavio do znanja da lična asistencija nije nekakva socijalna povlastica već ustavno pravo neraskidivo povezano sa ljudskim dostojanstvom. Sud je podsetio da je invaliditet ustavna osnova za zabranu diskriminacije, te da je zabranjeno diskriminisati i osobe povezane sa osobom sa invaliditetom, što obuhvata celu porodicu. Dalje, sud je ocenio da je fiksni limit sati lične asistencije neustavan, jer se potrebe moraju procenjivati individualno, a ne ”đuture” – kroz suvoparne grafikone i tabele.

Posebno je važno što je Sud naglasio da država ne sme da prebacuje sopstvenu odgovornost na porodicu. Porodična briga ne može biti izgovor za uskraćivanje prava, a deca sa invaliditetom imaju pravo na posebnu negu koja ne sme zavisiti od toga koliko su im roditelji požrtvovani ili iscrpljeni.

Zahvaljujući svom pravnom autoritetu, Ustavni sud je ukinuo sporne odredbe i naložio hitne izmene zakona. One moraju uključiti individualnu procenu stvarnih potreba i obezbediti ličnu asistenciju deci i osobama sa najtežim invaliditetom bez ikakvih ”plafona” ili automatskog isključivanja zbog drugih oblika podrške.

Nakon toga, usledila je još jedna značajna intervencija Ustavnog suda u predmetu surogat-roditeljstva. Iako već postoji sudska praksa u sličnim situacijama, nadležno Ministarstvo je ponovo odbilo da dete upiše u matičnu knjigu rođenih jer ga je rodila surogat-majka u inostranstvu.

Roditelji su, nakon tužbe Upravnom sudu, uputili i ustavnu tužbu, obrazlažući da je detetu neophodna hitna zaštita pre nego što se iscrpe svi redovni pravni putevi. Apostrofirali su činjenicu da njihovo dete, koje je državljanin Hrvatske, u tom trenutku nije imalo nikakvu institucionalnu ni socijalnu zaštitu, uključujući i osnovno zdravstveno osiguranje.

Ustavni sud je ovde postupio slično Sudu Evropske unije u Luksemburgu. Balansirajući na tankoj žici pravnog tumačenja, Sud je jednoglasno odlučio da stane u odbranu deteta. Fokusirali su se isključivo na najbolji interes deteta, ne ulazeći u širu raspravu o surogat-majčinstvu, koje u Hrvatskoj (kao i u mnogim zemljama regiona) još uvek nije zakonski dozvoljeno.

Ovakva odluka, koja štiti najmlađe i najranjivije građane u našem nesavršenom društvu, pokazatelj je kako se istinski čuvaju interesi dece. To je ono što očekujemo od najviših sudskih instanci – da nas zaštite, koriguju nepravde i nauče nas nečemu kada birokratski aparat postane previše krut sa poremećenim kompasom šta je moralno i društveno očekivano.

Na kraju, treba podvući da su ove normativne popravke velika prilika da se zakonodavna vlast upusti u dubinsku pravnu i društvenu analizu. Cilj bi trebalo da bude izbegavanje sličnih situacija u budućnosti, gde se zakoni ruše ne zbog tehničkih grešaka, već zbog suštinske diskriminacije.

”Mleko je prosuto”, to vidimo svakodnevno, ali ako postoji volja da se u budućnosti radi ispravno, mnogo se grešaka može oprostiti, i jedno iskreno ”izvini”, baš kao u onoj pesmi Nade Topčagić, bio bi sasvim dobar početak.

U svakom slučaju, 2:0 za Ustavni sud!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: