Može li rasplesti kosovski čvor koji davi Srbe i Albance?

”Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo! Vidovdan!”

U pitanju su teatralni stihovi srpske patriotske pesme o Kosovu (valjda i Metohiji) koja je napisana 1989. godine kada je snimljen i čuveni film sa Žarkom Lauševićem, kao Milošem Obilićem, ”Boj na Kosovu”.

Iste godine održan je i istorijski skup na Gazimestanu povodom 600 godina od čuvene Kosovske bitke, koju je 28. juna 1389. godine, na verski praznik Vidovdan, knez Lazar (Hrebeljanović) izgubio.

Iako se o Kosovskom boju govori kao o nekakvom najcrnjem datumu srednjovekovne Srbije, ipak je istorijska činjenica je da je srpska država opstajala još pola veka od izgubljene bitke. Srpska despotovina je bila srednjovekovna država koja je postojala sve do osvajanja Smedereva 1459. godine kao nekadašnje prestonice.

Čuveni srpski i evropski geograf Jovan Cvijić (1865.-1927.), onaj koga se u Domovini odriču i preko novina jer u njegovom radu vide projekcije sopstvenih deluzija o ideji ”Velike Srbije”, za teritoriju Kosova i Metohije je kazao da je to najintrigantniji deo Balkanskog poluostrva. Strateški položaj, fizičko-geografske karakteristike terena, ali i sama dinamika etnografskih procesa zaokupljala je pažnju mnogih naučnika i osvajača teritorije od cirka 10.887 km².

Poslednjih decenija, posebno nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo (17. februara 2008.), akronim Kosmet (objedinjuje i Metohiju) za srpsku politiku je neuralgična tačka koja je jedinstven primer odricanja od odgovornosti, odsustvo strukturnih reformi i unapređenja životnog standarda svojih građana. Deo oko suočavanja sa krvavom prošlošću ogleda se isključivo u negacijama sopstvene krivice i u potvrđivanju isključivo svoje patnje.

Za vreme protesta u februaru 2008. godine, nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova od ostatka Srbije, demolirano je pola Beograda, napadnuta su sedišta zapadnih kompanija i zapaljena je ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Iz američke ambasade je naknadno izvučeno i telo dečka koji je učestvovao u organizovanim neredima, poreklom sa Kosova, a koji je izgoreo u prostorijama ambasade.

Da se radi o nasilnom društvenom recidivu vidimo i po protestima iz marta 2004. godine kada je okupirano pola Beograda, od grlatih patriota, koji su na Dorćolu (urbani deo centra grada) spalili čuvenu Bajrakli-džamiju. Od nekadašnjih 273 džamija i brojnih manjih islamskih bogomolja mesdžida, koliko je bilo u tursko doba u Beogradu, jedino je Bajrakli džamija iz sredine 17. veka opstala da bi u naletu šovinizma i rasplamsanog nacionalizma bila demolirana i zapaljena u 21. veku.

Povod za ovaj kulturocid, vandalizam, ali i kazneno delo bio je kosovski pogrom nad srpskim stanovništvom. U martu 2004. godine albanski ekstremisti na Kosovu izvršili su progon više hiljada Srba i nealbanaca, ubili su nekoliko desetina ljudi, ranili više stotina osoba te je zapaljeno i razrušeno preko 800 kuća i teško je oštećeno 35 pravoslavnih hramova i spomenika kulture.

Ako se vratimo na dešavanja iz februara 2008. godine, ono šta je ostalo više nego zapamćeno jesu obijanja i krađe beogradskih izloga i radnji u ime nacionalizma – bez posledica.

U vreme nasilnih političkih protesta kojekakve ”patriote” iskoristile su priliku da demonstriraju onu rečenicu da ”prilika stvara lopova”. Tako su dve devojke snimljene kako istrčavaju iz sportske radnje sa ukradenim patikama u kratkom filmu slikovitog naziva koji je dostupan i na YouTubeu ”Kosovo za patike”.

Još od one čuvene rečenice Slobodana Miloševića iz 1987. godine na Kosovu Polju, ”niko ne sme da vas bije”, nametala se sintagma o tome da ”Kosovo je Srce Srbije” koja, po mnogim parametrima, merljivim i onim koji se odnose na pojedinačne osećaje, ne odgovara istini. Radi se o revitalizaciji folklora kosovskog mita koji za prosečnog građanina Srbije nije ništa drugo nego blatnjava šaka puna rupa iz koje cure emocije.

Za srpske nacionaliste Kosovo se predstavlja kao obećana zemlja Srba, nalik Jerusalemu za Jevreje, koja je centar srpske državnosti i kulture. Radi naučne istine, koja se po populističkim portalima ne pojavljuje ni u tragovima, središte srednjovekovne srpske države bila je teritorija današnje Raške oblasti pod knezom Vlastimirom (9. vek).

Taj srpski nukleus je u administrativnoj oblasti poznatijeg naziva Sandžak i temelji nekadašnje srpske prestonice Ras leže na temeljima današnjeg grada Novog Pazara, sedmog po veličini grada u Srbiji sa 121.113 popisanih stanovnika.

Prema dostupnim podacima u opštini Novi Pazar 77,3 % stanovnika čine Bošnjaci, 16,17 % Srbi, 4,09 % Muslimani itd. Ali ni ova informacija, o demografski promenjivoj strukturi Srba na teritoriji klice nekadašnje srpske države, nije bitan podatak jer ne izaziva sentiment koji je utkan u slikoviti kosovski mit o prarođenju Srbije.

Dok čekamo kako će se razrešiti ova neodrživa politička situacija, treba biti pedantan i navesti da je po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije sa ”suštinskom autonomijom u okviru suverene države Srbije”. Da je Republika Srbija članica Ujedinjenih nacija dok Republika Kosovo to ipak nije.

Da je još uvek na snazi obavezujuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 koja u Aneksu 1. navodi da se ”obezbeđuje suštinska autonomija na Kosovu, ali uz principe suverenosti i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije”. Pravna slednica SRJ jeste upravo Republika Srbija.

S druge strane, realnost je ipak nešto bolnija. Kosovo je 2008. godine samoinicijativno proglasilo nezavisnost i sa Srbijom ima granice u obliku kontrolisanih administrativnih prelaza.

Srbija ne ubire porez sa teritorije Kosova, nema kontrolu granica ili bilo koji oblik suverenosti i neuspešno se batrga u gordijskom čvoru koji jednako davi Srbe i Albance na Kosovu, ali i sve narode bez perspektive na čitavoj teritoriji neshvaćene Srbije.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!
    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva
    •  ''Dugo putovanje u noć'' u Mini teatru
    •  SAD od obećane zemlje do zemlje istočnog greha

> Svi tekstovi ovog autora