Predsjednik rđavog karaktera krši i Ustav

Osećate li sramotu i stid zbog drugih? Ono susramlje i osećaj da vam se prevrće želudac na kojekakve izjave pojedinaca, posebno onih na poziciji moći, sa stalnim reflektorima i mikrofonima oko svojih poganih usta.

Osećate li da biste radije da niste izašli na izbore i svoj glas delegirali onome koji aktivno zagovara relativizaciju te opet i opet, iznova i iznova, razara slabo tkivo ostrašćene i socijalno zapuštene nacije.

Tokom 2019. godine Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) odlučio je, jednoglasno, da negiranje holokausta ne spada u čuvenu slobodu izražavanja koja se, inače, garantuje pod Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

To je ono pravo koje govori da ”(…) svako ima pravo na slobodu izražavanja, koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice”.

Kako je i opisano u slučaju, jedan bivši poslanik neonacističke Nacionaldemokratske stranke (NDP) u Nemačkoj u svojem je govoru iz 2010. godine negirao da se holokaust dogodio. Pre nego što je završio na ESLJP, nemački sud ga je 2012. godine osudio jer je rabio izraz ”takozvani holokaust” i osuđen je za namerno, znači s predumišljajem, blaćenje jevrejskog naroda.

Međunarodni sud pravde (MSP) i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKS) presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju zločin genocida i da je cilj bio istrebljenje bošnjačkog stanovništva enklave Srebrenica

Očigledni šovinista, sada ima i sudski epilog toga, na Evropskom sudu za ljudska prava pozivao se na članak 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima koja govori o slobodi govora. No kako sloboda govora nije ”reka bez obala”, ESLJP je ocenio da su takve izjave, koje idu u negaciju, s namerom izrečene kako bi se izvršila difamacija Jevreja, ”neutemeljene i suprotne Konvenciji na koju se poziva”.

U članku 10., u stavku 2. stoji i sledeće: ”Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva”.

U Saveznoj Republici Nemačkoj, od 1994. godine negiranje, opovrgavanje, holokausta kazneno je delo. Svako ko aktivno, van svoja četiri zida, s namerom, vrši negaciju holokausta može (sigurno i to zaslužuje) biti kažnjen s kaznom zatvora do pet godina.

Tako to rade uređene zemlje, u kojima naši ljudi rade i kao vernici izbegavaju da se odrede kojoj veroispovesti pripadaju da ne bi plaćali porez.

Poslednjih dana, ničim izazvan (povod mu nije ni trebao), naš vrhovni komandant, onaj koji je vodio Socijaldemokratsku partiju, govorio je o nekim genocidima i ”genocidima”. Govorio je i o presudama ”presudama”. Disklejmer, vrhovni komandant, koji voli društvene mreže, pa možda i sedeći na klozetskoj šolji čuka onakve poruke, diplomirani je pravnik.

Generalna skupština UN-a 1946. godine donela je Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u kojoj se navodi da je ”genocid zločin po međunarodnom pravu koji je u suprotnosti sa duhom i ciljevima Ujedinjenih nacija i koji civilizovani svet osuđuje; priznajući da je u svim periodima istorije genocid izazvao velike štete čovečanstvu, i ubeđene da je za oslobođenje čovečanstva od tako užasne nedaće nužna međunarodna saradnja”.

Kako je dalje navedeno, genocid se smatra bilo koje od sledećih dela koja su učinjena u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe i to kao ubistvo članova grupe, teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe, namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu i mere uperene na sprečavanja rađanja u okviru grupe.

Tokom nekoliko dana u julu 1995. godine, vojne i policijske snage Republike Srpske pogubile su preko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka i deportovale oko 25.000 žena, dece i starih iz UN-ove ”sigurne zone” Srebrenica.

Osećate li sramotu i stid zbog drugih? Ono susramlje i osećaj da vam se prevrće želudac na kojekakve izjave pojedinaca, posebno onih na poziciji moći, sa stalnim reflektorima i mikrofonima oko svojih poganih usta

Međunarodni sud pravde (MSP) i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKS) presudili su da zločini u Srebrenici predstavljaju zločin genocida i da je cilj bio istrebljenje bošnjačkog stanovništva enklave Srebrenica.

Oni koji su skloni ovakvom ponašanju, kršenju i Kaznenog zakona, pokušavaju da poreknu ili minimalizuju činjenice, obim i težinu genocida, a suprotno od toga s ciljem veličanja ratnih zločinaca, neprihvatanjem i negiranjem sudskih presuda, opravdavajući i umanjujući počinjen zločin s otvorenim i neskrivenim revizionizmom.

Kada govorimo o negiranju presuđenog genocida u Srebrenici, najčešće se radi o osporavanju broja i identiteta žrtava, unošenjem kojekakvih teorija zavera i nekakvih nebeskih sila kao i preispitivanjem odluka sudova s ciljem trijumfalizma i nacionalnog revizionizma.

Tada se, uz negaciju, s namerom, unose rečenica da ”nismo svi krivi” ili ”ne možete da nam svima svalite krivicu”, potpuno izuzimajući da Ženevska konvencija ne poznaje kolektivnu krivicu i tačno se zna ko je osuđen za počinjeni genocid ili neko kazneno delo. To nije čitav narod.

Na kraju, ili početku, kako smo došli dotle, da u 2021. godini, s vrha države, dobijamo ovakve poruke. Od uvreda na ličnom nivou, to je ono ad hominem, do diskreditacije tuđih postignuća i nekakvog životnog rada, ali i sada već aktivnog i rubnog kršenja članka 39. Ustava RH, koji govori o zabrani izazivanja nacionalne, verske ili rasne mržnje.

Jer, da budemo načisto, negiranje i umanjivanje nečijeg pogroma, nije nikakvo ljudsko pravo i stvar je rđavog karaktera.

P.S. To što i u Srbiji nema suočavanja s prošlošću nama treba da bude zvezda vodilja ili ćemo mi uložiti trud da budemo ispravniji od njih.

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora