Ne okrećite glavu, prijavite nasilnike!

Sneg u aprilu, za meteorologe i stručnjake za klimu posebno, nije neka novost, ali za ostale je veliko iznenađenje. Možda je to posledica toga što snega nema ni tokom zime, a onda počne da provejava u proleće i to baš za vreme vikenda.

Drugim rečima, propadoše jutarnje subotnje kafe, oblačenje najnovije odeće da u njoj budete viđeni, i fotografisanje isceniranog kadra sreće za društvene mreže.

Kako se hvalimo da stremimo digitalnom društvu, za ovaj zavejani vikend u Delnicama su i lopatali po ulicama, vreme smo mogli da provedemo i uz neko od objavljenih izvješća o stanju ljudskih prava u Republici Hrvatskoj, a koje su nam izradile nezavisne institucije pučke pravobraniteljice (zaštitnice građana) i pravobraniteljica za ravnopravnost spolova.

U sadržajno bogatom izvješću, pravobraniteljica za ravnopravnost spolova Višnja Ljubičić statistički nam je predstavila koliko smo spremni da bivamo neravnopravni u postupanju, šta za nas sve nije diskriminacija, koje medijske istupe smatramo prihvatljivim i koliko smo oguglali na nasilje, a posebno na nasilje u porodici, nad slabijima i onima koji su nam najbliži.

U još jednoj pandemijskoj godini, vredna pravobraniteljica radila je na 2.327 predmeta, što je 16,6% više nego 2020. godine. Zaprimljeno je 610 novih pritužbi koje su se većinom odnosile na zaštitu žena i to 71,6%.

Po područjima diskriminacije najviše se radilo na pitanjima socijalne sigurnost sa socijalnom zaštitom, penziono i zdravstveno osiguranje, radna prava i nešto malo na upravu. U prethodnoj godini pravobraniteljica je uputila 1.451 odluku sa neverovatnih 97,7% uvaženih odluka od strane institucija.

Našoj bogobojaznoj Domovini jako je važna porodica. Iznova se pozivamo na porodične vrednosti koje selektivno tumačimo šta su, svako u svoja četiri okrvavljena i noktima izgrebana zida, sa stalnom negacijom pisanih zakona, ali oberučke prihvaćenog običajnog prava. Usled svega toga u izvješću boldamo deo koji se odnosi na statistiku nasilja u porodici.

Prema podacima MUP-a, zbog prekršaja počinjenog nasiljem u porodici prijavljeno je 8.368 osoba (2% manje nego u 2020.). Od toga kao počinitelji prijavljene su 6.402 osobe muškog i 1.966 osoba ženskog pola. Evidentirano je ukupno 1.620 recidivista prekršajnih dela nasilja u porodici što je za 12,3% manje nego u 2020. godini. Prema polu evidentirano je 6.122 žrtve ženskog pola i 3.442 žrtve muškog pola.

Kada se prešaltamo, sa prekršaja u kaznenu sferu, raste broj počinjenja kaznenih dela u porodici i među bliskim osobama.

Prema podacima MUP-a počinjeno je ukupno 6.452 kaznena dela među bliskim osobama što predstavlja porast od 12% u odnosu na 2020. Što se tiče samog kaznenog dela iz čl. 179.a Kaznenog zakona (Nasilje u obitelji) počinjeno je 1.661 kazneno delo, što je porast od 5% u odnosu na 2020. godinu. Od ukupnog broja stradalih žrtava u 2021. godini, 5.244 ili 79% su žene dok je muškaraca 1.412 ili 21%.

Ministarstvo unutarnjih poslova, retko dobra izvršna vlast, raspolaže podacima da je u 2021. godini izvršeno 30 ubistava (šest manje nego 2020.), od čega je 14 ubijenih žena. Od ukupnog broja ubijenih žena, njih 11 je ubijeno od strane bliskih osoba, a od toga su četiri žene ubijene od strane sadašnjih ili bivših intimnih partnera. Prema navedenom, došlo je do ukupnog pada broja ubistava za 16,7%, kao i ukupnog pada broja ubistava žena za 26,3% u odnosu na 2020. godinu.

Dok je bila ovakva vikend temperatura, imalo se vremena da se u izvješću iščita kako je u 2021. godini zabeleženo 194 kaznenih dela silovanja, od kojih je 101 (52%) počinjeno na štetu članova porodice i bliskih osoba pri čemu su sve žrtve (njih 101) bile ženskog pola. Ovo pokazuje da je u odnosu na 2020. godinu došlo do porasta počinjenja kaznenih dela silovanja na 15,5%.

Možda se nekome čini sumanutim za ponoviti, ali silovanje jeste kazneno delo (članak 153. Kaznenog zakona), to uključuje i ako ste u braku ili vezi. U 2021. godini svako drugo kazneno delo silovanja bilo je počinjeno između bliskih osoba, i to najčešće od strane bračnih partnera/bivših partnera/vanbračnih partnera u čak 49% slučajeva te od strane očuha na štetu pastorke (25%).

Kad smo kod važnosti porodice, a to se većinski tumači kao mama, tata i sve više samo jedno priznato dete, u poglavlju roditeljske brige (skrbi) pritužbe su većinom podnosili muškarci/tate, u odnosu od 54%, potužujući se na polne stereotipe vezane uz roditeljsku brigu i ulogu oca u brizi za decu. Pritužbe majki većinom su se odnosile na nepovoljniji položaj proživljen (ili preživljenim) porodičnim nasiljem.

Možda nama najmilije, ono šta opravdavamo time da je to deo našeg šarma ili mentaliteta, jeste porazno poznavanje termina seksualnog uznemiravanja.

Nanovo, prema statistici MUP-a evidentirano je ukupno 98 prijava za ovo, a i ovo je, kazneno delo od čega je 85 žrtava žena i 13 muškaraca. Po počinjenu dela među bliskim osobama, od ukupnog broja žrtava žena, njih 11 je nastradalo od bliske muške osobe.

Evo, meteorolozi nam od sredine nedelje (čitaj tjedna) najavljuju poboljšanje vremena što nas ponovo odvlači od statistike i crne hronike bez da se zamislimo da je i naše postupanje, posredno, puni.

Aktivno okretanje glave na ono šta vidite i, uz jutarnju kafu i burek, sa drugima ogovarate za nekog je pitanje života i smrti. Budite aktivni građani i svaki vid nasilja, a posebno nad slabijima, prijavite jer nikada ne znate kada vaše nečinjenje jeste procent više u najtežem kaznenom delu (femicidu) u izvješću.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu
    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit

> Svi tekstovi ovog autora