Svi možemo biti žrtve tuđih nelečenih stanja

U prošli četvrtak, na dan zemljotresa koji je pogodio naše najveće ostrvo Krk (mrtva trka sa Cresom), održan je saborski Odbor za ravnopravnost spolova gde je naša vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova Višnja Ljubičić prezentovala Izvješće za 2021. godinu.

Među morem obrađenih podataka pravobraniteljica je istakla da smo nakon deset godina ponovo imali recidiv zločina iz mržnje prema pripadnicima seksualnih manjina nakon Parade ponosa u Zagrebu.

Tužno, očigledno i opasno, da smo od ovih nedelja sa najezdom prikrivene i iz budžaka izlivene transfobije socijalno zapuštenih ljudi koji mešaju spektar prava na samoodređenje ni sa kakvim pravom na mržnju.

Nažalost sada već danima svedočimo sveprisutnoj diskriminaciji koja je usmerena prema najslabijima u našem napaćenom društvu, a to su nejake i ugrožene manjine koje trpe zbog tuđih strahova, kompleksa, neznanja, ali i manipulacija.

Da smo skloni da nas krasi društvena izopačenost i nesnošljivost pokazali su nam objedinjeni podaci organizacije Zagreb Pride koja nas je prenerazila sa stanjem ljudskih prava u obliku publikacije ”Roza Megafon: Izvještaj o stanju ljudskih prava LGBTIQ osoba u Republici Hrvatskoj 2018. – 2022.” U pitanju je Izveštaj koji kod zdravih i razumnih osoba izaziva lavinu psihosomatskih poremećaja jer pokazuje kako je teško biti čovek u nečovečnom okruženju.

Prema istraživanju Evrobarometra iz 2019. godine u našoj kifla Domovini manje od polovine ispitanih osoba, njih 44 %, smatra da bi LGBTIQ osobe trebale da imaju ista prava kao i heteroseksualne, dok se u sličnom istraživanju sprovedenom 2015. godine na isto pitanje pozitivno izjasnilo njih 48 %.

Znači, moralno tonemo. Po ovome mi smo na dnu, blizu one čuvene rupe koju svi sa užitkom napipavamo, jer je prosek za isti podatak na nivou Evropske unije oko 76 %.

Većina ispitanika Domovine pokazuje veliki nivo nelagode, onaj čuveni emotikon koji povraća nesvarenu požderanu hranu, prema iskazivanju nežnosti i prisnosti između dve osobe istoga pola u javnom prostoru (kao što su ljubljenje ili držanje za ruke na ulici ili u kafiću).

Istraživanje za drpanje maloletnika, ali i zlostavljanje u prostorijama crkava nije rađeno jer za Crkve, čitaj najviše Katoličku Crkvu, vrede ipak neki drugi zakoni, a ne oni građanski.

Da je opasno biti emotivno povezan, čovek sa drugim čovekom, pokazuje da 84 % LGBTIQ ispitanika iz Hrvatske uvek ili često u javnosti izbegava da drži za ruke svog partnera, dok 43 % njih izbegava određena mesta iz straha da bi mogli da budu verbalno i fizički napadnuti. U ovom netolerantnom okruženju 27 % ispitanih LGBTIQ osoba je out, dok se na nivou cele Evropske unije taj procenat penje na 47 %.

Gotovo 38 % osoba navodi da su u Domovini bili barem jednom izloženi nekom obliku uznemiravanja, a nasilje je osetilo njih 13 %. Podatak pokazuje da je tek svaka deseta osoba to nasilje i prijavila. Zašto se ljudi stide, ali i plaše da se upuste u otvaranje prema institucijama rezultat je i svog onog nepotizma i klijentelizma koji nam je preuzeo svaku životnu funkciju i manično nas vuče na pogodovanje.

Nažalost, podaci govore da smo poslednjih godina krenuli unazad. Svim silama imamo ”povratak u budućnost”, a sve sa onim nukleusom netrpeljivosti od 2013. godine i onog nesrećnog referenduma da se brak kao društveni i pravni konstrukt zadrži samo za osobe različitog pola. Ko je kog roda, znači gledamo samo ispraznu i pitku formu bez esencijalnog sadržaja, nije bitno.

Nasilje nam je sveprisutno i ono jednako pogađa većinu i manjinu u društvu. Ono šta je karakteristično za manjine jeste da je to nasilje posledica odsustva političke intervencije koja bi, to joj je i zadatak koji ne ispunjava, trebala da deluje i edukuje građane o negativnim emocijama u vidu predrasuda i smanjivanju socijalnog jaza koji parališe napredak društva.

Kao što i čitamo, uz Rome i Srbe kao nacionalne manjine, čini se da je Bog bio najokrutniji prema trans osobama koje imaju otežani pristup za priznavanje njihovog osnovnog prava na samoodređenje jer institucije brkaju i otežano razumeju pojam ”pol” i ”rod”, iako je neznanje ovih značenja jednako neznanju glavnih gradova komšijskih zemljama sa kojima se ganjamo oko napuštenih pograničnih područja bez signala.

Takvim ponašanjem, videli smo i od strane sumanutih pojedinaca koji odaju lošu i dodatno stigmatizujuću sliku o osobama sa psihičkim poteškoćama, država direktno ugrožava temeljna ljudska prava.

Kao primer toga, osim društvenog animoziteta prema trans osobama, to je onaj opisani osećaj kužnog pogleda ili sažaljenja sa otežanim postupkom promene upisa pola jer je procedura komplikovana, a odgovorne institucije su uz to izuzetno trome i nerazumne u postupanju.

Iako nam se čini da je to prisutno samo u onoj Africi, kontinentu na koji ponovo neobjektivno gledamo s visoka, prava interseksualnih osoba uopšte nisu prepoznata te oni i dalje nisu pravno zaštićeni od diskriminacije i teških povreda telesne autonomije, uključujući zabranu sakaćenja polnih organa. Znači, ništa Boko Haram iz Nigerije već dehumanizacija i telesno tranžiranje u našoj ”prokletoj avliji”.

Dok čekamo da vidimo do koje granice smo spremni da idemo kako bismo druge prokazali i to isključivo iz ličnog hira, zlobe i dokonosti, nije naodmet da se zapitamo koje muke čekaju nas, a koje čuče iza ugla nadolazećih godina u kojima ćemo i mi biti žrtve tuđih nelečenih stanja (kao pojedinaca) odnosno neregulisane zakonodavne prakse (kao države).

”Izrazi koji su se koristili u ovome tekstu, a koji imaju rodno značenje, bez obzira na to jesu li korišćeni u muškom ili ženskom rodu, obuhvataju na isti način muški i ženski rod.”

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora