Do kad će se tolerisati kršenje ljudskih prava zatvorenika

”Kako biste vi nazvali uhićene pripadnike Bad Blue Boysa: Navijači? Naši dečki? Huligani?”

U pitanju je atraktivna anketa, gladijatorska i krcata emocijama, koja je bila sprovedena na jednoj od komercijalnih televizija gde su ostrašćeni i neupućeni građani rado ostavili svoj glas.

Da to isto ne rade i na četverogodišnjim parlamentarnim izborima vidimo po izlaznosti 2020. godine (46,85 % izašlih birača).

Odgovor u anketi je: Huligani, 73 %!

Od početka avgusta meseca u Grčkoj se nalaze pritvoreni hrvatski ”huligani”, mediji ih neupućeno opisuju sa ”Hrvati” – što verovatno ne odgovara istini jer imati hrvatski pasoš nije jednako i biti Hrvat, te su za sada, hvala Bogu, svi živi zdravi.

Setimo se samo onog zastrašivanja kako neće preživete u zloglasnim grčkim zatvorima, ostacima balkanskih ”prokletih avlija” te kako smo i na nivou države pokušali da se mešamo u pravni poredak druge suverene zemlje. Naravno ispali smo smešni i neozbiljni.

”Odbijam ići zubaru jer on čupa zube!”

Naša vredna pučka pravobraniteljica, prava zaštitnica građana, Tena Šimonović Einwalter, u svom radu bavi se i zaštitom ljudskih prava, zabranom mučenja i drugog okrutnog i neljudskog ponašanja, prema osobama koje su lišene slobode i nalaze se u zatvorima po Domovini.

Tokom 2022. godine tim zaštitnice građana postupao je u 176 predmeta na ovu temu u kojima su davali upozorenja, preporuke i predloge, od kojih je 79 sprovedeno ili je do sada već realizovano.

Po opisanim slučajevima, neki su i u tekstu, i prikupljenim podacima najčešći razlozi pritužbi odnosili su se na zdravstvenu zaštitu i uslove smeštaja kao i postupanje zatvorskih službenika.

”…Kao što kažu da sam bio pregledan nisam niti jednom bio pregledan. Kad sam došao zvala me doktorica gdje me u hodniku samo ispitala da li pijem, da li se drogiram i da li uzimam terapiju i koliko imam kila. Kao i sve dečke u sobi. Kad sam napisao na listiću kojih sam napisao nekih 20 listića nisu me uopće zvali. Tek jednom kad sam napisao jadna vam majka… što vas je rodila tad sam dobio doktoricu nakon 20 listića prvi put od kad sam došao u zatvor u ambulantu. Reko sam joj da sam dobio šugu i da mi cijelo tijelo u plikovima od zmazanoće plahti i deka jer mi nisu prali 56 dana plahtu odnosno jednom. I rekla mi da skinem majicu da joj pokažem plikove. Prvo što me pitala je da li sam takav došao, ja sam odgovorio da li me pregledala kad sam došao. Onda je zašutila…”.

Kao jedan od najvidljivijih izazova jeste i pretrpanost u kaznenim ustanovama čime se perpetuiraju povrede brojnih prava osoba lišenih slobode. Prema analizama i poređenjima u odnosu na prethodne godine beleži se povećanje popunjenosti kaznionica i zatvora sa prelaskom kapaciteta i do alarmantnih 205 % (primer zatvora u Osijeku).

”…Dakle soba u kojoj boravim je veličine svega 14 četvornih metara, a u sobi sam s još četiri druga zatvorenika. U sobi nema toaleta niti pitke vode u dijelovima dana i po noći kada smo zaključani u sobama, moramo zvoniti te čekati da nam pravosudni policajac otključa vrata te pusti na zajedničku kupaonicu. U sobi nema dovoljno prirodne niti umjetne svjetlosti… Svega 10 metara od Kaznionice se nalazi tor sa janjićima i ovcama, a 50 metara dalje farma svinja te je nesnosan smrad u Kaznionici stalno, pogotovo u večernjim satima.”

Česti razlog nezadovoljstva zatvorenika jeste neujednačenost postupanja kaznenih tela i nedostatak zatvorskih službenika.

Recimo, Kaznionica u Glini pri odobravanju pogodnosti boravka sa bračnim ili vanbračnim drugom odnosno životnim ili neformalnim životnim partnerom u posebnoj prostoriji bez nadzora insistira na definiciji vanbračne zajednice iz Obiteljskog zakona, što zaštitnica građana smatra neprihvatljivim.

”…S obzirom da nakon izdržane kazne neću moći raditi u struci radi kažnjavanosti, želio bih se školovati u zatvorskom sustavu za jedno od deficitarnih zanimanja: građevinar (keramičar, zidar). Kaznionica mi uskraćuje moje pravo na školovanje iako zakonski postoji pravo na školovanje za kazne veće od godinu dana… Zatvorska uprava nas drži u mentalnoj stezi, bez adekvatnog programa rehabilitacije, resocijalizacije i osposobljavanja zatvorenika za život na slobodi. Mi smo ovdje zatvoreni cijeli dan u sobama, bez ikakvog sadržaja i prepušteni sami sebi…”.

Zaštitnica građana nas podseća da prema čl. 10. st. 3. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima osnovni cilj postupanja sa zatvorenicima treba da bude njihova socijalna rehabilitacija.

Rezolucija 1990/20 Ekonomskog i socijalnog saveta UN-a o obuci u zatvorima ističe potrebu omogućavanja pristupa obuke svim zatvorenicima, dok Mendelina pravila (104.) ističu njenu značajnu ulogu u sprečavanju recidivizma te naglašavaju potrebu dostupnosti svim zatvorenicima.

Nije potrebno biti nekakav stručnjak za pravo ili vladavinu prava, često to nije jedno te isto, kako bi se detektovalo da mi sistemski vršimo kršenje ljudskih prava svojih građana (Domovina je u tome nenadmašiva).

Poput onih ljudi koji su glasali da ”Hrvate” u Grčkoj imenuju sa ”huliganima” mi iznova, svi, ljude koji su lišeni slobode kretanja smatramo manje vrednima u odnosu na nas i time oni ne zaslužuju da imaju ljudski tretman tokom služenja propisane kazne.

Takav pristup otuđivanja ljudskih prava i dehumanizacije svojstven je samo čoveku, razumnom biću koje kao jedino ima savest, te pokazuje, slikovito, da je ozakonjeno iživljavanje i ponižavanje inherentno, opet, čovekovoj ćudi koja se da korigovati aktivnim intervencijama društva.

Nažalost u našem slučaju sve se prepušta samokontroli porodice i ulice te se vidi da nam to nikako ne ide od ruke.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora