Vila lutaka profesorke Snježane Banović

Je l’ se plašite zaborava? Jednom je neko pametan kazao, čini se da živimo u vremenima nikad ”pametnijih” među nama, ali sa ne tako jednakim izjavama, da kada nastupi zaborav deo nas nestane. Isto tako je važno istaći da kada nastupi zaborav da nestane i deo onih drugih, onih koje smo prepustili zaboravu, jer se nismo dovoljno trudili ili zato jer smo sa zdravljem prešli na ”ti”.

Oteti s(v)e zaboravu je posebna tehnika, prava vratolomija opstanka u ovom globalizovanom vremenu koji jasno ide k totalnoj destrukciji i to posebno od strane onih ljudi koji nam nameću nekakav izvitopereni stil života, gramziv i potrošački, pravi izrod kapitalizma, bez prividnih posledica kakav svet ostavljaju, i to ako, onima iza sebe.

Da u ovom ničemu, obrisima ništavila sa humanim likom, ipak ima mesta koja život i smisao znače, trude se oni pojedinci koji se bore protiv kalupljenja i tako komotnog konformizma od koga svi zaziremo, ali mu se većinski, da bismo izbegli štetu, pokoravamo.

Jedna od njih je i ona čuvena, naše gore list, profesorka Snježana Banović koju susrećemo u kulturnim dnevnicima nacionalnih televizija na jezicima koji su dovoljno bliski da jedni drugima, bez primisli prevođenja, svima možemo da majku milosnu uz sve epitete prošlog, živućeg i budućeg.

Rediteljka, spisateljka i profesorka u trajnom zvanju na Odseku produkcije Akademije dramskih umetnosti Univerziteta u Zagrebu, studirala je francuski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, diplomirala je pozorišnu režiju na Akademiji dramskih umetnosti te je doktorirala teatrologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Profesorka Banović se usavršavala u okviru niza stipendija i edukacija u Domovini, ali i inostranstvu od kojih se ističe Fulbrightova stipendija na Univerzitetu Yale.

Uz mnogobrojno režiranje predstava i drugih scenskih događaja objavila je i sledeće naslove knjiga: ”Država i njezino kazalište”, ”Kazalište krize”, ”Službeni izlaz – ogledi o kazalištu, kulturi i politici”, ”Kazalište za narod – HNK u Zagrebu 1945. – 1955.”, ”Kronika sretnih trenutaka”, ali i ”Vile lutaka”.

Upravo je poslednja knjiga, sveža i mirisna ko duša, ”Vila lutaka” još jedan doprinos profesorke Banović, svom napaćenom i socijalno sluđenom narodu, gde nas je podsetila ili nas uputila da nema mesta zaboravu za one koje su svojim radom i doprinosom zadužile našu Domovinu (ali i onu nekadašnju zajedničku zemlju od koje begamo ko đavo od krsta).

Kako nam je u svojoj recenziji opisao profesor Darko Lukić: ”U trinaest poglavlja, autorica pregledno i detaljno daje uvid u profesionalne i prividne biografije zaboravljenih i zanemarenih umjetnica u povijesti hrvatskog kazališta. Kako bi sustavno i razumljivo prikazala širi kontekst položaja žene u dominantno muškom sustavu pravila, autorica izdvaja svaku umjetnicu posebno, u odvojenu cjelinu koja onda, za svaku od njih prema konkretnom slučaju, raščlanjuje društveni, umjetnički, kulturni i politički okvir unutar kojih su živjele i djelovale”.

Jer, kako je navela profesorka Banović, sve pobrojane umetnice bile su nezaobilazne, sa svim svojim različitim i u obliku nacionalnosti, za opasna i opisana vremena punih izazova. Neke od njih bile su proganjane, neke su politički bile nepodobne, to je ono šta se kod nas neprestano ponavlja – da je neko žrtva sopstvene zemlje, a to je sve vodilo i k tome da su preživele kojekakvu golgotu i šikaniranja i sistemski (ne dok je profesorke Banović) zaborav.

Profesorka Banović je umesto nas, ovakvih – lenjih, ali zato ”najpametnijih” za sve osim za pristojan život, odradila svoj naučno istraživački rad te nam je prikazala presek domaće umetničke pozorišne scene, (ne)zaboravljenih glumica koje su tada, kao i sada, živele i radile u muškom svetu koji ne poznaje milost.

”(…) Poseban napor istraživačkog procesa koji prethodi ovom rukopisu ogleda se u činjenici da je sve te kazališne i osobne povijesti najprije trebalo otkriti, duboko zakopane u arhivskim materijalima, pa potom strpljivo rekonstruirati i pregledno izložiti oslanjajući se na vrlo oskudne, uglavnom nikad obrađene i posve zanemarene podatke na marginama povijesti hrvatskog kazališta (…)”, lepo je sažeo profesor Lukić.

”Vila lutaka” je pokušaj profesorke Banović, i u tome se čini da je i uspela, da otrgne nepopravljivom i diletantskom zaboravu važne karijere, ali i čitave živote prvih zvezda pozorišne i filmske scene, rođenima u 19. i početkom 20. veka. Jer sve dok mi pominjemo, o tome sa punom pažnjom sada i čitamo, nabijeno emocijama, ali i simpatijom identifikacije sa preživljenim, mi kao društvo nismo zaboravili.

Ovo štivo, deskriptivno, ali i edukativno, prava je riznica znanja ne samo za buduće i sadašnje studente scenskih i kreativnih umetnosti, već je izvrstan vodič za one koji od umetnosti preživljavaju, zarađuju i plaćaju doprinose za nejednaki tretman od strane institucija, ali i za sve one koji za umetnost žive i sebi, iznova, nameću istinske vrednosti kao smisao života.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Nacija je socijalno demolirana i treba nam kolektivna pomoć
    •  Šoder lista srpske diplomatije
    •  Milanovićev mandat i nije za neku pohvalu
    •  Мир Божији – Христос се роди!
    •  Beograd je svet!
    •  Ustavna ''bomba u grudima''
    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu
    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava

> Svi tekstovi ovog autora