Šoder lista srpske diplomatije

Da nam s početka godine ne bude dosadno, iako smo mi u Republici Hrvatskoj kružili u predsedničkim izborima sa jasno znanim rezultatom ko će ispasti apsolutni gubitnik, potrudila se srpska ambasadorka u Zagrebu Jelena Milić.

Svojim je ponašanjem, manirom napuštanja božićnog prijema Srpskog narodnog vijeća, dodatno unazadila i ovako nikakve, politički kilave i zatrovane, odnose među nekada bratoubilačkim državama.

Povod za napuštanje prijema bilo je pročitano pismo koje ni na koji način nije adresirano, formom ni sadržajem, na legalne i legitimne proteste u Srbiji, ali je gospođa ambasadorka, kakav i jeste stil aktuelne srpske vlasti – paranoičan i opasan po bilo koji vid naziranja kritike (čak i kada je tamo nema), prepoznala aveti nesnošljivosti prema predsedniku Republike Srbije i Otadžbini koju predstavlja u svetu.

Ovakvo ponašanje srpske diplomatije, ishitreno, nepromišljeno i sebično – ambasador(ka) je važna figura koja predstavlja matičnu državu, ali i državljane te napaćene zemlje, odabrala je ulogu koja se očekuje od svih vidova državne i javne vlasti u Republici Srbiji, a to je stalno dodvoravanje i dokazivanje neuspelom voždu i maršalu u jednom predsedniku Aleksandru Vučiću.

U tom presingu p(r)okazivanja, predsedniku lično i protiv svih koji su potencijalni kritičari, ne biraju se metode i sredstva ma koliko sve to izgledalo nakaradno i sumanuto. Bitan je jedino upitan cilj, a to je zadovoljenje apetita lojalnosti prema vrhovnom komandantu gde pojedinac vojnik u svom tom ništavilu i sa namerom gubi lični identitet i autonomiju.

Svaka sličnost sa menjanjem svog obraza za povlastice, koje su date nekima, a ne da su približno distribuirane svakome, opisana je u literaturi sa naslovima opasnog pragmatizma.

Ono po čemu je vladajuća stranka poznata jeste njena neuspela mimikrija zazivanja vrednosti razvijenog sveta, ali u preobučenim paravojnim ratnim uniformama, punih sentimenta odnosno natopljene tuđe krvi, iz svih onih ratova na prostoru bivše Jugoslavije u čijim razaranjima zvanična Srbija nikada nije učestvovala. I to je opšteprihvaćeni narativ lažnog zavaravanja nacije koja pati.

Kako se malo pažnje pridaje seksualnom obrazovanju, jer mi smo licemerno konzervativni, u aktualnoj srpskoj vlasti se i dalje sanjaju ”mokri snovi” o megalomanskom otimanju tuđeg dvorišta i pripajanju u našu prokletu avliju.

Jer i to je bila politička mantra sadašnjeg predsednika države, dok je onomad bio u stranci opasnih i radikalnih ljudi sinonima ratnih zločina, da se zapadna granica Srbije sa Dunava i Drine nasilno postavi na toponimima Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.

U Srbiji i dalje traju protesti gde se ljudi okupljaju kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo sa decenijom ovakvog upravljanja državom i posredno njihovim životima.

U demokratiji je društvena neposlušnost prema vlasti, omeđena mirnim protestima sa jasno artikulisanim ciljevima, nešto šta se smatra višim nivoom demokratičnosti društva, ali je i upozorenje, onima koji su trenutno na vrhu piramide političke moći, da su korekcije nužne i potrebne.

Srpsko rukovodstvo, ono koje svojim klijentelizmom, političkom korupcijom, ali i sa medijskim sadržajem bez cenzure i bez ikakvih primesa dobrog ukusa – sve je to sam neukus i nasilje u svakom obliku, nastavlja sa maltretiranjem socijalno i demografski demolirane nacije u nestajanju sa istim onim recikliranim i dokazanim pojedincima režima iz krvavih devedesetih.

Društvene mreže, globalizacija, odsustvo regulacije (bilo kakve), želja za instant uspehom, socijalna nepravda i nejednakost, nepotizam, apatija, idolopoklonstvo, politička manipulacija, negacija, nekultura, pravna nesigurnost, netolerancija, steroidi, odsustvo suočavanja s prošlosti, populizam, lažne vesti, senzacionalizam, estradizacija, gubitak poverenja, militarizacija, kriminalizacija, društvena banalizacija zla te nametanje retuširane i reciklirane slike nerealnog sveta, sa antiherojima kao jedino poželjnim, kao rezultat isporučuju agresivno društvo koje puca po šavovima svojih nelečenih uzroka.

Vratimo li se na početak, sam nemili događaj sa nepotrebnim diplomatskim skandalom bez smisla i jasnog artikulisanog objašnjenja, mnogi su u doba društvene nepravde jasno odabrali strane i njihovu želju da drže ”širom zatvorene oči”, u vremenima odsustva vladavine prava i pravne države, mizernog poimanja ljudskih prava, kolektivnog nevaspitanja te konstantne i odomaćene agresije.

Čini se da je srpska diplomatija, koja više i nema iskusne karijerne diplomate već podobne ljude koji se sramote neprestanim bodrenjem nekadašnjeg radikala a sada naprednjaka predsednika države, oslikava svu tugu naličja neuspele, ali i uzurpirane države, one koja je u večitom tranzitu od nečega ka nikamo, ali koja zaslužuje mnogo bolje nego šta joj se sada stalno i nasilno nameće kao nešto (ne)normalno.

Zato ko zadnji ode iz ovakve Srbije, koja svojom institucionalizovanom korupcijom građane ubija i u po bela dana, stradanje ispod novosadske nadstrešnice ili gaženje ljudi na mirnim protestima, neka bude veći čovek od poslušnika prepoznatih u serijalu ”Junaci doba zlog” i barem pri odlasku ugasi svetlo.

Gde je mesto i uloga i gospođe ambasadorke u svemu tome, možda u nekom novom serijalu o jezivim ”junacima”, njoj na dušu.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Prošla su vremena poverenja među ljudima. Raste egoizam
    •  Za banalizaciju zla spremni!
    •  Marš iz moje avlije!
    •  Nacija je socijalno demolirana i treba nam kolektivna pomoć
    •  Milanovićev mandat i nije za neku pohvalu
    •  Мир Божији – Христос се роди!
    •  Beograd je svet!
    •  Vila lutaka profesorke Snježane Banović
    •  Ustavna ''bomba u grudima''
    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu

> Svi tekstovi ovog autora