Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece

”Otkad te sretoh ja nemam mira, lepota tvoja mene opija, a ti ne želiš da vidiš to jer imaš ljubavi sto. Zbog takvog života tvog, moji se snovi ruše i mrzim lepotu tvoju jer nemaš srca, jer nemaš duše.”

Čini se da se i uz ultra mega hit ”srpske majke”, poznatije kao Ceca Ražnatović, kolona ljudi iz inostranstva slila u prestoni grad Zagreb na koncert Marka Perkovića Thompsona. Jer da ne bude zabune i zablude svi slušaju sve i svakoga i svi jednako tako banalizuju istoriju i sadašnjost koju proživljavamo.

Prethodnih sedmica naša mlada Domovina, koja izgleda jedina zna ”šta je bilo”, preživela je ono nešto šta nikada pre nije bilo, a to je da se čitav prestoni grad podredio profitu jednog čoveka, ali i pratećim priraslicama, svim onim instant ugostiteljima koji su uz prvo belo polje domoljube i fanove želeli novčano da oderu, koji su na masovnom skupu u obliku koncerta poslali društvenu, političku i valjda muzičku poruku.

Grad Zagreb, sa svojim zeleno levim rukovodstvom, nije smogao snage, ali ni volje da sastavi adekvatno sročenu argumentaciju i onemogući održavanje tako velikog koncerta koji je odzvanjao po svim kvartovima prestonice (ne i zabrani).

Tako su upravo oni koji se diče zaštitom ljudskih prava vulnerabilnih društvenih grupa obezbedili sebi mesto u istoriji da će ostati upamćeni i kao neko ko je sve ovo u obliku koncerta i omogućio.

Država i Grad Zagreb sav su svoj potencijal poklonili interesu jednog muzičara kojeg jedna sedmina od ukupnog broja stanovnika svakako voli i poštuje. Zašto se Grad Zagreb tako poneo nije jasno, ali se sve svodi na impotenciju smislene i dosledne politike koja bi trebala da odoleva i onda kada jako duva vetar i neprestano pada kiša.

Naša lepa Domovina, betonizovane obale i otetih zajedničkih resursa, još uvek muku muči sa nasleđenim krvoprolićem iz prošlosti te smo svedoci kako i nove generacije, bez da su u tome i učestvovale, sa pesnicama i palicama brane tuđa iskustva koja su neupitna, sklona su jedino deluzijama i mitomaniji, te se sve to onda rastače po svim sferama naših limitiranih života na zajedničkoj planeti Zemlji.

Mi o Drugom svetskom ratu i naknadno Domovinskom ratu imamo prilično suprotna mišljenja, kao da je to stvar lične reinterpretacije, a ne naučnih činjenica. Osim što kolektivno pokazujemo neznanje u lažnom jedinstvu mi ga bez pardona prenosimo javno, te uz česti i banalizovani oblik govora mržnje time se i ponosimo kao da je zaista deo našeg nebiranog identiteta koji je bolji i lepši u odnosu na nečiji tuđi.

Ako se referiramo na čuveni poklič ”ZDS” isti je, barem na mrtvom slovu papira, kod nas u bilo kojem obliku zabranjen osim, tako svi to odobravamo, ako ga nosite na majici, šalu, kapi ili na istorijskim zastavama naše Domovine oblika ptice u letu.

Jer to što je Ustavni sud rekao jedno, a to je da je ”ZDS” zabranjen i to u čak četiri odluke, odnosno što je Evropski sud za ljudska prava sve to opisao sa ”manifestacijom rasističke ideologije”, za našeg domoljubnog bogobojaznog čoveka je nešto potpuno treće i ne korespondira sa stanjem u realnom životu.

Posetioci najmasovnijeg koncerta u ovom delu sveta, oko pola miliona ljudi bilo je na zagrebačkom hipodromu, u svojim odevnim kombinacijama, retro crna je vrlo in, pokazali su šta su naučili iz istorije i koliko ih je briga šta kažu zakoni zemlje u kojoj većina njih ni ne živi.

Jer, tako se čini, na koncertu u Zagrebu taj je dan najviše bilo ljudi sa dvojnim državljanstvom i onih koji u zemlji svojih didova nemaju nameru da dođu i ostanu da žive.

Uz sav taj folk, od Gospe od dronova, krsta i krunice, do propovedanja katoličkog biskupa, ali i neizostavnih ritmova Čavoglava, održan je ovaj veliki javni čas koji nam je odaslao poruku koju smo svi čuli i videli i koju ne moramo da tumačimo sa prethodnim učenjem sintakse prava.

Poruka je jasna, prizemna i pitka, a znači da smo savremenu Domovinu oslonili i na sentiment prema ”izgubljenom” Drugom svetskom ratu. I to je realnost od koje mi pokušavamo da pobegnemo, ali nas ona, i u obliku pola miliona ljudi u jednom delu prestonog grada Zagreba, demantuje.

Ono šta je isto važno istaći jeste i to da je ta sedmina od ukupnog broja popisanih državljana naše Domovine, koji su bili na ovom koncertu, bez problema da se za nekoliko meseci preobuče u firmiranu fensi garderobu i iz sveg glasa peva pesme Aleksandre Prijović i sličnih pevačica iz komšijske Srbije.

Ništa manje nije ni važno uočiti njihova češća putovanja, od posete zagrebačkom hipodromu, ka balkanskoj Meki i Medini u obliku ”Beograda na vodi”.

Kako se sve te stvari međusobno mešaju i opravdavaju, a zašto bi se iko od njih bilo kome opravdavao kada to mogu da čine samo Bogu, nije skroz jasno, a da se ne posegne za rečnikom stranih izraza ili onog koji govori o licemerju i nacionalnoj hipokriziji bez presedana.

Jer za takve, koji pevaju Čavoglave i nose ”kao” neustavne znakove ”ZDS”, uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece i Jece u nabudženim automobilima koje po Zapadnoj Evropi voze sa ograničenim brzinama dok kod nas gaze i pretiču ko da sutra ne postoji.

Sve se čini da ovu zemlju, samostalnu Republiku Hrvatsku, niko ne voli zbog nje same već samo radi nekog izvitoperenog reda, tuđeg iskustva i nasleđa, u ispevanim rečima, sublimirajući kamen, krš i maslinu sa Bogom i pratećim svecima.

Jer ako je nečija vizija domoljublja dernjanje ”ZDS”, sa bakljom u ruci i zastavom koja na prvom belom polju ima ”U”, onda smo kao društvo podbacili i stvari se jasno komplikuju.

I na kraju, ili početku – kako se uzme, važno je ponavljati da je poštovanje ustavnih vrednosti i pratećih zakona najviši vid domoljublja i da je uzvikivanje ”ZDS ” suprotno od toga.

Svako drugačije tumačenje, apostrofirajući kontekst nekadašnjeg vremena i prostora nije uzet u obzir pri odlukama Ustavnog suda, ali ni Evropskog suda za ljudska prava i sve se to iznova imenuje sa ”manifestacijom rasističke ideologije”.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona
    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju
    •  Katedra za europsko javno pravo PFZG-a
    •  Hod za (petljanje u tuđi) život
    •  Dvadeset godina Queer Zagreba
    •  Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!
    •  Srećan Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!
    •  Grad Zagreb ima uključivu politiku prema LGBTIQ+ osobama

> Svi tekstovi ovog autora