autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Bosanski express lonac

AUTOR: Vedran Limić / 04.10.2022.

Vedran Limić

Meni je Bosna & Hercegovina oduvik bila, rekli bi oni: pravo lijepa. Na stranu brda, doline, planine, šume, jezera i rijeke, ali ljudi, e ti i takvi ljudi su mi uvik bili po guštu.

Njihovu podjelu na raju i papke, i nepismeni može razumit. A raje, raje ka u priči. Di koji papak.

Kad sam osamdesetih otišao na otvaranje Zimske olimpijade ova moja je mislila da sam kreten jer nismo imali karte. Dobro nije puno falila, ali kako znam tu raju, četiri godine studija mi bilo sasvim dovoljno da ih skontam, onda ka ono i je falila.

I tako mi idemo na otvaranje Olimpijade. Ciglane s desne strane koševski stadion ispred nas, a oko nas rijeka razdraganog, veselog šarenog opuštenog svita iz svih krajeva ove balote.

Čuje se: francuski, španjolski, kineski, ruski malo slabije, a puno bolje engleski, njemački, talijanski, korejski pa čak i naših. Još su samo falili latinski i starogrčki pa da mogu reć esperanto oko nas.

Ova moja cupkajući za mnom stalno žuga: Ti si kreten, ti si poluidiot, ti nisi normalan pa kako ti misliš ući, a nemaš ulaznicu?!

Sve san to otrpija, ali ono polu i ne baš. Ali ja i dalje o svom poslu. Kad sam ugledao milicajca na ulazu stadiona po mom guštu, priđem mu i pun sebe mrtav-ladan kažem:

– Dobar dan, druže.

– Izvolite, šta treba? Je li mogu pomoć?

– Samo mi vi i možete pomoći.

– Recite kako?

– Samo malo, evo da se legitimiram.

– Ma ne treba, bona. Šta vam je?!

– Samo malo evo vam moje lične i recite mi šta tu piše.

– Pa piše Vedran Limić.

– E to i sam znam, ali šta piše odakle sam?

– Ovde piše da ste iz Splita.

– E to je meni najvažnije.

– Ne kontam. Kako to mislite?

– E pa mene zanima mislite li vi da ima takve budale koja bi iz Splita po ovoj studeni potegla na otvaranje Olimpijade, a da nema karte!?

– Pravo da vam kažem e takve budaletine još nisam vidio.

– A meni se čini da je upravo gledate.

– Ne kontam. Ali ono skroz ne kontam.

– Vidite vi, moj dragi milicajac, ja sam naravno kupio kartu za sebe i curu, ali mi je neko putem maznuo iz džepa.

– I šta ćemo sad?

– To i ja vas pitam.

– Evo vako. Ako je Bosanac zajebo stvar, Bosanac će to i ispravit.

I uveo on nju i mene na pet metara od Samarana.

E sad, ako su takvi bili panduri, onda o ostalim i ne trebam govorit. Ma isto oću.

Kad smo pokojni Pope i Tonka skupa s nas dvoje bili na večeri onda je Momčilo naručio pljesku, ja isto, a ova moja bečki. A Tonka sve vrti oni debeli meni po sistemu pišit ću, kakit ću, i nakon što su ovome otpale noge naručila je neki la fafn fa dela fan fa fa s gljivama u umaku od nečeg.

Gleda je kamarijer i malo se sagne da ne čuju drugi i kaže:

– Zajebi to, sestro, to ti je štela, to ništa ne valja jer tu nema mesa.

Nas troje popadali, a Popadić posla Tonku u tri lipe Jahorine. I ona je dobila bečki, a konobar obilatu manču.

Nakon večere smo otišli u Parkušu i Pope je naručio mali konjak.

Gleda ga konobar i kaže: Ma daj, jarane, pij veliki, ja ću ti platit. Popili smo mu skoro pola boce.

I ovih i sličnih priča o Sarajlijama ima u nedogled. Ali kako raja ne stoluje samo u Sarajevu istu toplinu i šegu smo doživjeli i u Bihaću, Livnu, Mostaru, Boračkim jezerima ili Tuzli. Raja je raja i nema veze odakle je.

Prvi bosanski lonac sam probao u Travniku i onda shvatio da samo kad se vrste mesa, verdure, začina miješaju možeš dobit na ekstra kvaliteti.

A toliko izmiješana Bosna & Hercegovina i je radi tog miješanja bila posebna. Musliman, Srbin, Hrvat, Židov, rastafarijanist, dimnjačar, glumica, škovacin, pjesnik, alpinist, čoban, režiser ili roker, svejedno. Raja je raja, a papci su papci.

I sad kad gledam ovaj politički izborni express lonac u kojem samo papci kužinavaju neprobavljivu kašu radi svojih partikularnih interesa, u kojima se samo oni bogate, dođe mi da eksplodiram.

Jebale vas plemenske podjele jer, kao što vidite, one samo proizvode rijeke mladih pobegulja kojima je u Bosni & Hercegovini zbog nikakve budućnosti postalo neizdrživo. Ali kako su papci papci onda džaba krečim ovaj papir.

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: