Ili ćemo plivat u čistim vodama ili bauljati u mulju

Meni je sva spiza prije ovog zadnjeg rata bila baš potaman. Recimo, kad bih priko lita napravija terinu salate to je bila prava rapsodija u stvari vatromet okusa, mirisa i gušta.

One pome su bile pune šuga, malo kiselkaste jušto kako triba. Kukumari pinkicu gorkasti, a usta puna lipoga. Rotkvice su malo bridile, ali san ih cipa samo tako. Ni jedna šuplja sve pune i hrskave.

Nadalje, kad bih uzeja mortadelu ona me mirison pratila od butige do kuće, i svak bi mi reka: Poala šta je zavonjala mortadela. Paštetu u refuzi neću ni spominjat. Ili recimo kad bih zagriza prasku nema boga da se od one slatke vode ne bi po majici fleka.

Panceta je vonjala još žešće, a kad bih je malo nareza nisan moga više od pet fetica pojist. Pršut da i ne spominjen jer se nije znalo šta je slađe ono bilo ili ono crveno. Bija san sit nakon treće fete.

Kad bi ova moja pekla teletinu onda smo je pet dana cipali jer ne možeš nakon dva zalogaja više disat. Ti gušti, ti vonj, ti okus ti napune drobu i nema više mista za išta.

Ako san se slučajno obračuna s po kila trišanja onda nema obida ka ni večere. Pun stomak lipoga, a deblja feta dinje ili cate ti je cili dan davala osjećaj sitosti. Joj, koja je to spiza bila! Mirisala je na kilometar, gušta si ka car, a za pravo reć nije to bilo ni skupo.

I čin smo ušli u Europu svi ti vonji, okusi i gušti su izašli iz usta. Sve je to lipo samo za vidit, a za ist ajme. Sad mi svo meso, voće ili verdura baca na tikvice. Ne, bez zajebancije.

Evo neki dan mi moja bacila dva teleće šnicela, balancane i paprike na gradele. S puno gušta ih je gradelavala. Kad ih je stavila na stol to izgleda bogovski. Puno se lipo vide one kafene štrike od gradela, a kad san sažvaka prvi griz pitan ovu moju:

– Ljube, ne maka se odavde ako lažen, ali meni sve ovo lipo za vidit, a za popizdit ružno baca na tikvice.

Složila se sa mnon. Isto se ponovilo i s ona dva teleća šnicela. Meni ukus isti. Jedino šta ne baca na tikvice su one same jer kad ih leša tek to ni na šta poznato ne sliči. Samo je boja pogođena, a sve ostalo ništa.

Jebo vas GMO, da vas jebo! Ima bit da tikvice svih ovih godina rađaju za popizdit i onda na silu kusaj, šteta da se baci. Ima bit da nas ti Monsanto tovi gore od prajaca. Sva srića šta još uvik GMO ne stavljaju u vinovu lozu jer bi i plavac mali vonja na njih.

I onda onako polugladan, jer ko se normalan od tikvica more pristojno naist, bacin pogled na neke vijesti. Kad ono opet tikvice. U stvari tikvan do tikvana. Manje više svi oni isti.

Isto izgledaju, isti mot govora imaju, isto se karaju, jedni drugima iste stvari zamjeraju, svi oni isto na dugo i na široko ni o čemu. Isto ne odgovaraju šta ih se pita, uvik ista mantra tako da ni uz najbolju volju ne moš iz prve znat ko je iz koje stranke.

A stranaka u nas ka u priči. Priče im sadržajno imaju mentalni okus šupljih tikvi. Kad se bilo koje malverzacijsko pogodovanje ili korupcijsko sranje dogodi umisto da svi zajedno žestoko udru po njemu, oni sve okolo kole i sve se to razvodni ka juva od tikvica s okusom ni na šta.

A ako se i pokrene neki sudski postupak onda on traje sve do zaborava. A tamo di tikvani kolo vode stvara se plodno tlo za bujanje mita, korupcije, nepotizama, pogodovanje, muljanja i mafiju koja sav taj profitni glib pere i onda ta šporka voda ulazi u sve pore društva.

I ma koliko mafija pokušava da prikrije tragove i ma koliko duboka država bila duboka, svako malo ispliva neko sranje. I onda se svi mi skupa s tikvanima čudimo kako je moguće da nam se to događa.

Pa zar stvarno tribaš bit genije i je li baš toliko teško uć u trag imovine nekog kapitalca koji je na naš račun debelo omastio brk i pitat ga: Odakle ti sve to, pajdo? Imaš kuću, imaš vikendicu, imaš stan, imaš vozni park, na banci toliko i toliko, a plaća tebi i ženi toliko i toliko.

I sad kad sve tvoje pokretno i nepokretno pošteno procijenimo i zbrojimo onda lipo povučemo crtu. A sve ono za šta nemaš pokriće lipo plati porez ili ti sve to uzme natrag sebi država koja ti je zbog svog nemara to i omogućila.

Uostalom, zar Al Capone nije pao po ovom modelu. A kako pogodovanja u budućnosti ne bi bilo onda ovi recept sveopćeg ozdravljenja provjere ulaza i izlaza love triba primijenit na sve.

Od predsjednika, premijera, ministara, zastupnika, sudaca, direktora državnih firmi pa sve do gradonačelnika, pročelnika i sve one suvišne bratije koja u administrativnoj ladovini ladi muda.

Zar smo toliko plitak narod da ne vidimo kako ćemo se svi mi utopit u ovako skrojenoj dubokoj državi i je li krajnje vrime za drastične rezove.

Je li ovo što zagovaram čista utopija? Po svemu sudeći je. Ali ako se ne napravi radikalan zaokret onda nema ni radikalnih promjena.

I tu dileme nema jer pitanje je samo jedno: ili ćemo napokon plivat u čistim vodama ili ćemo i dalje bauljati u moralnom mulju. Ili to ili i dalje ostajemo obične šuplje osiromašene tikve koje će i dalje voditi prebogati tikvani.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora