Srbija posle izbora: ponovno se diše!

NJIHOVE SENE LUTAJU SVETOM I PLAŠE POLITIČARE

Od 25. oktobra 2026. u Srbiji se ponovo diše. Studenti su bili realni i postigli nemoguće. Svih ovih godina znalo je društvo šta bi trebalo da se uradi, ali onda su oni to zaista i učinili, počev od mreže kontrole izbornog procesa, građene mesecima, osetljivo kao da se plete čipkani vez, preko buđenja solidarnosti i nadilaženja lokalnih podela na kojima su tako dugo profitirali balkanski satrapi, sve do vraćanja vrednosti i etike kao kriterijuma u političkoj borbi, obrazovanja kao merila, i nekih novih lica, spremnih da se bore za opšte dobro.

Kada sve ovo jednom bude iza nas, jedna generacija pamtiće kako je pokrenula celo društvo. Biće to njihov znak prepoznavanja, temelj nepotkupljivih uspomena i – uverena sam – iskustvo koje će ih vezivati celog života. 

Nadam se da će i oni drugi, što su bili s pogrešne strane istorije, takođe pamtiti kako su se tu našli. Ako, naviknuti na korupciju, ne potkupe i sopstvenu savest. I ako toj savesti još nisu zašili usta, da nikad ne progovori.

Ali ovo nije priča o njima. Ovo je priča o čudu u Srbiji u deset crtica.

1.Studenti jedne zemlje na Balkanu uspeli su da obore dve vlade i jednog predsednika i da pobede na izborima jednu ogromnu, istina oronulu, ali snažnu mašineriju.

2.Ti studenti, i pobunjeno društvo, odabrali su principe nenasilne borbe. I to je jako važno isticati. Bili su prebijani, hapšeni na pravdi boga, roditelji su im dobijali otkaze, bili su prisluškivani, mediji su im prišivali mete na čelu… I oni su, jedan za drugim, uporno pozivali na mir, na pravdu, na ljudska prava. Zamislite tu zrelost mladih ljudi, tu žrtvu, tu želju za dobrim društvom, koji ne traže osvetu već isključivo i samo pravdu, koji žive to dobro u koje veruju.

3.Živelo se to i u sitnicama, čistile su se ulice nakon protesta, hranile napuštene životinje, pomagalo ugroženima, jer je sve to, na kraju krajeva, patriotizam. I suštinska ljudskost, naravno.

4.Na jednoj izbornoj listi za Parlament našlo se 160 doktora nauka, ljudi kojima ni službe ni režimska glasila nisu uspeli da nađu mrlju u biografiji. Sastavljene su hiljade stranica programa koji će biti budući orijentir za Vladu Srbije.

5.Na ovim izborima nije samo pobeđen jedan režim, već je “očišćena” politička scena, od okorelog političkog establišmenta, od ljudi zalepljenih za fotelje (ode SPS), do onih koji su na silu boga hteli da budu nešto, nespremni da progutaju sopstvene sujete.

6.Jedna horizontalna organizacija – mahom bez međunarodne podrške, tačnije pre uprkos međunarodnom faktoru, čast izuzecima – uspela je da pobedi spin diktatora, aparat nasilja i medijskih manipulacija. I zato, danas, oni nikom ništa ne duguju. Videćemo kako će taj eksperiment globalnih razmera raditi, jer ovaj svet nažalost ne počiva na pravdi, a međunarodni akteri ne vole one bez putera na glavi.

7.Tako da, možda države diljem sveta i neće iz dubine srca pozdraviti tektonske promene u Srbiji, jer bi ovo mogao biti recept koji uzdrmava utaborene političke establišmente. I sigurno da će i zato mnogi pratiti ovdašnju situaciju u narednim mesecima i godinama. A možda je sa tim u vezi i pisanje dela zapadne štampe o tome kako je vrlo moguće da se Aleksandar Vučić i SNS konsoliduju i vrate na vlast. Uzgred, Milošević je 24. septembra 2000. godine imao više od 1.800.000 glasova, dok je već u decembru, na republičkim izborima, pao na oko 516.000. A kako je SNS stranka čije je vezivno tkivo gotovo isključivo lični interes, uz gubitak kontrole nad medijima, koji im posebno stariju populaciju drže blizu, te procesuiranje odgovornih pred zakonom, teško da je očekivati njihov spektakularni povratak na političku scenu. Pre, značajan pad. 

A i ima ona anegdota, istinita, kada Vuk Drašković pita jednu gospođu u godinama – zašto ne glasa za njega, a ona mu kaže – glasaću za tebe kad ti pobediš.

8.Srbija nikad nije bila ujedinjenija oko istinitijih, ispravnijih vrednosti nego što je to danas. Ko to ne vidi, namerno drži povez preko očiju, da li zbog svojih interesa, da li zbog nekakvog moralnog narcizma, bog zna.

9.Ovo je samo početak. U tom početku, emocije se mešaju kao boje na crtežu malog deteta, daj crvenu, daj plavu, daj crnu, pa sve zajedno, pa žutu. To je normalno.

10.Radila sam pre neki intervju sa profesorom Aleksandrom Baucalom za “Vreme”. Znam ga od ranije, jedan je od najvećih stručnjaka na polju obrazovanja u Srbiji, pametan i pošten.  I kaže, čim smo se čuli, mnogo nas je moralo da pređe onu crtu profesionalnog – znam na šta misli, profesori su morali da uđu u politiku, novinari su radili posao tužilaštva, borili se za pravdu, znam koliko me je mučilo što ne možemo da radimo svoj posao – i sad treba da se vratimo u normalu. 

Znam, kažem. A on odgovori, znači, vi treba da nas kritikujete, da biste nam pomogli. U intervjuu to glasi ovako, Baucal kaže: “Zamolio bih građane nešto: nemojte nam dati blanko poverenje samo zato što smo bili na strani koja je pobedila. Nastavite da pitate, pratite, kritikujete i zahtevate rezultate. Građani su pokazali da umeju da kontrolišu izbore. Sada treba da pokažemo da umemo zajedno da izgradimo državu u kojoj građani kontrolišu i vlast koju su izabrali. Ako nam, kao svojim kandidatima, želite dobro, vaš nadzor i kritika će nam pomoći da ne skrenemo sa puta na koji smo svi zajedno krenuli.”

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Za našu decu, jer ne žele u ćacilend
    •  Pod težinom senki
    •  In Memoriam: Dule Vujošević (1959 – 2026) 
    •  Teofil i malecki ljudski stvorovi
    •  Znamo mi ko ste, a znate li to vi?
    •  Govor mržnje je svuda, a gde su Crkve
    •  Šta govori slučaj Zavadlav
    •  Šta ako Srbija nije polarizovano društvo
    •  Nema neutralnih, nema posmatrača
    •  Šta smo naučili od studenata

> Svi tekstovi ovog autora