Hod za (petljanje u tuđi) život

Krenula je sezona dve vrste namet(nik)a bez koje bi nam život bio nešto jednostavniji, svakako manje naporan, a odnose se na pojavu dosadnih komaraca i onih manifestacija u obliku Hoda za život.

I jedno i drugo, tu negde i nekako s proleća, krenu da nam se ukazuju u po bela dana i jedne tretiramo iz vazduha i sa zemlje raznim larvicidima i adulticidima, odnosno druge u demokratskom društvu trpimo i izbegavamo.

Od 2016. godine, tri godine nakon onog prvog narodnog referenduma o ustavnoj definiciji braka, imamo Hod za život kao sinonim da je život važan, da je on zaštićen domaćim, regionalnim i međunarodnim pravom, ali izgleda da se u slučaju trudne žene odnosi samo na plod ne i na samu ženu.

U parolama migrirajuće manifestacije Hoda za život, poslednjih godina autobusi puni ljudi koji nose slične majice i čini se da turistički obilaze prigradske tržne centre po većim gradovima, čitamo da se hodači zalažu za miroljubivi hod građana kojim daju podršku svakom rođenom i nerođenom detetu, njegovoj majci, ocu i svakoj porodici. Ovo svakoj porodici je kod onih koji su glasali za ustavnu definiciju braka jako arbitraran pojam i više isključuje nego šta uključuje drugačije i svakakve oblike porodice.

Ljudi koji nakon samog Hoda za život obilaze gradove, pitaju za pravac gde su koje ulice i trgovi grada u koji su doveženi, žele da zaštite ljudski život nerođenih od začeća do prirodne smrti. Koje je to začeće i kako je do njega došlo, nema tu izgleda mesta za vantelesnu oplodnju te da li je do toga došlo nasilnim putem – bez privole i silovanjem, to onima koji šetaju i pozivaju na rađanje bez preuzimanja posledica nije bitno i nije im fokus delovanja.

”Hod za život, obitelj i Hrvatsku” bio je moto ovogodišnje manifestacije u Zagrebu u čijim redovima za porodicu i najmlađe šetaju i osuđeni ratni zločinci, ali to organizatorima nije upitno i problematično i time se, tako se opet čini, ponose da je upravo tako. Tu su i oni pojedinci koji se kite desnim i kontraverznim stavovima koji su u aktivnoj koliziji sa ustavnim vrednostima zemlje koju, kao, više vole nego mi ostali koji sve to kritički posmatramo.

Da ne bude zabune, glavna agenda višegodišnjeg Hoda za život nije ništa drugo nego pravno prepoznavanje fetusa kao osobe, po važećem pravu to još nije, te da se ženama otrgnu prava na samostalno odlučivanje o svom telu, slobodi i nikakvom pravu sa samoodređenje (verovatno polovina šetača ni ne zna šta to znači). Jer drugačije, bez da se živim ženama otuđe navedena osnovna ljudska prava, ne bi išlo u odbrani fetusa koji treba da dobije status deteta.

Dok smo još u maju mesecu prisetimo se 2022. godine kada je predsednik Ustavnog suda naše mlade Domovine ponovio kako je, kolokvijalno imenovan, Zakon o pobačaju u skladu sa Ustavom i da nije protivustavan.

”Ustavni sud je ocijenio da je postojeći zakon u skladu s Ustavom. Nema zakonske zabrane prekida trudnoće i nema referenduma. Treba se donijeti novi zakon, treba se donijeti edukacijski dio, Sabor to nije učinio, to je narušavanje vladavine prava”.

To bi trebao da bude početak, ali i kraj bilo kakve rasprave na ovu temu jer se domoljublje meri, svakodnevno testira, i nivoom poštovanja pravnog poretka čiji je upravo Ustavni sud glavni čuvar. Sve ostalo, nepoštovanje odluka Ustavnog suda, jeste izuzetna mržnja prema Domovini, mržnja prema svemu hrvatskome te nije prihvatljivo u demokratskom društvu kome stremimo.

Mi smo kao građani, društvo, prilično polarizovani i nedokazani te nam demokratija i razumevanje demokratskih procesa, vladavina prava i poštovanje autoriteta, nikako ne idu od ruke. Zašto je to tako, da smo takvi – nikakvi, nije jasno, ali se zato jasno prepoznaje na svakom koraku i nije puno drugačije da li ste levo, odnosno ono šta slobodno landara u sredini – centar, ili ste licemerno desno.

Dok smišljamo gde ćemo na letovanje, odnosno koliko ćemo da oderemo strance za deset dana apartmana s pogledom na more koji puca, ali preko magistrale i nazire se dva kilometra od prve plaže, nikada nije dosta da se podsetimo šta kaže pravo – to je ono od čega begamo ko đavo od krsta, koje selektivno i zlonamerno tumačimo i mrcvarimo, ali samo ako ide u našu korist.

U jednom od stajališta Evropske komisije za ljudska prava iz 1979. godine zaključeno je da se termin ”svako” iz člana 2. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda odnosi samo na rođene osobe, a ne i na nerođene, te da se ne primenjuje na fetus. Konvencija o pravima deteta definiše dete kao svako ljudsko biće mlađe od osamnaest godina, osim ako se punoletnost ne stiče ranije. U prevodu, nema anticipiranog poimanja pravnog subjektiviteta nerođenog deteta.

Parlamentarna skupština Saveta Europe, u Rezoluciji 1607, potvrdila je pravo svih ljudskih bića, posebno žena, na zaštitu njihovog telesnog integriteta i slobodu nadzora nad vlastitim telom. Skupština je smatrala da u tom kontekstu konačna odluka o tome pobaciti ili ne treba da bude stvar pojedine žene te je pozvala zemlje članice na dekriminalizaciju pobačaja u razumnim gestacijskim granicama.

Čuvajte se komaraca!

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Dvadeset godina Queer Zagreba
    •  Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!
    •  Srećan Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!
    •  Grad Zagreb ima uključivu politiku prema LGBTIQ+ osobama
    •  Glas Jovanke Broz
    •  Ljudska prava su kod nas na čekanju!
    •  Ćaci u škole
    •  Mart – kobni mesec srpske istorije
    •  Član Poverenstva (...) o sukobu interesa u sukobu interesa?!
    •  Zašto iznova uništavamo, potkradamo i unazađujemo Hrvatsku

> Svi tekstovi ovog autora