Evropa svetonazorski baulja i gubi identitet i autentičnost

Čini se da smo nekako preživeli nemačke savezne izbore. Svako razuman i human sa strepnjom je gledao kako će glasati građani Nemačke i da li će njihova retuširana, u modernom obliku svakako, nacionalistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) dobiti više nego šta jeste i time nas sve repozicionirati na postavke iz 1934. godine.

AfD je desno-populistička i delimično desno-ekstremistička partija osnovana 2013. godine i njeno uporište jeste u regijama nekadašnje Istočne Nemačke. Na poslednjim održanim izborima AfD je osvojio gotovo 20,8 odsto glasova, što je dvostruko više od rezultata iz 2021. godine (10,4 odsto), te je tako postao najjača politička sila na istoku zemlje. Po osvojenim glasovima, svaki peti glasač je upravo njima dao glas te i to govori da njihove ideje, rubno rasističke, šovinističke i homofobne, i dalje pronalaze ostrašćeno tlo socijalno zapuštenih građana.

Okosnicu platforme AfD-a čini nacionalizam, antimigrantska politika i evroskepticizam. Svoju potenciju su dobili, aktivno je gradeći, tokom 2017. godine kada su iskoristili javno nezadovoljstvo aktivnostima Nemačke tokom migrantske krize. Danas se otvoreno zalažu za strože granične kontrole, redukciju politike za dobijanje azila, imenujući sa ”remigracijom”, a to je koncept koji kritičari opisuju kao prinudne deportacije.

AfD se protivi nemačkoj podršci Ukrajini, jasno kritikuju aktivnosti NATO-a i operisani su od tzv. zelenih ekonomskih politika tvrdeći da su neisplative i štetne po privredu. Ništa manje bitni nisu i njihovi stavovi umanjivanja i ublažavanja nacističkih zločina, a jedan od stranačkih lidera je spomenik holokaustu u Berlinu nazvao ”spomenikom sramote”, dok je lider pokrajinskog AfD-a Tiringije osuđen dva puta zbog korišćenja zabranjenih slogana iz doba nacističke Nemačke.

Da nije samo nemačka nekakav, ponovo, izuzetak vidimo i po jačanju više desnih partija širom Evrope, gde ekstremno desničarske stranke dobijaju na snazi. Svi gledamo u Francusku i Nacionalno okupljanje Marine Le Pen koja ima jaku podršku, odnosno u Austriju i Slobodarsku stranku koja se nametnula kao glavna politička snaga. Mađarska, Slovačka, do juče Poljska, sutra moguće i Rumunija, sve su to zemlje koje podrivaju evropski kolektivni identitet i okreću se, time i protiv drugih, ka snažnom suverenizmu.

Ono šta AfD čini jedinstvenom strankom, iako je svaka sličnost sa Srbijom vrišteći upadljiva, jeste da je liderka te stranke Alice Weidel autovana lezbijka koja je protiv migranata, ali joj je partnerka, sa kojom je u životnom partnerstvu, iz Šri Lanke i sa kojom ima dvoje usvojene dece. Dobro…

Nesuđena kancelarka dolazi iz porodice koja je imala značajnu političku prošlost. Njen je deda sa očeve strane bio istaknuti nacistički sudija, a porodica je nakon Drugog svetskog rata proterana iz Šleske, sadašnjeg dela Poljske. Politički uzor joj je Margaret Thatcher i u svojim nastupima jasno i konzervativno kritikuje verska prava muslimana, ističući da je njihov stil života u koliziji sa temeljnim vrednostima Nemačke.

Nakon održanih izbora jasno se, ko nožem da se seklo, vidi politička prevalencija AfD-a na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke, u odnosu na nekadašnju Zapadnu Nemačku. Ispada da su ovakve socijalne i političke podele, koje prate nikada ekonomski ujedinjenu Nemačku, najveća opasnost po njih same, a onda, posredno, i za čitav evropski kontinent.

Svemu tome pomaže globalizacija, rastuće nepoverenje i skepticizam građana prema političkim elitama, ali i lako probavljivi populizam koji se svakodnevno distancira od odgovornosti i sve šta nije dobro delegira se drugima (drugačijima). Kao glavni u tome jeste i novi stari predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp koji se ponaša kao najveća zvezda nekog od rijaliti programa iz Srbije, a ne kao predsednik najjače države na svetu.

Evropa se, ili barem onaj njen uži deo u obliku Evropske unije, odavno odmakla od vrednosti koje je sama sebi nametnula, a vezane za vladavinu prava i prava na neko dobro i odgovorno upravljanje. Glomazna birokratija i stalno zanemarivanje kulturoloških i ekonomskih razlika između država članica glavna su okosnica modernog postupanja Evropske unije koja ne ume da se izbori sa evroskepticizmom koji je izjeda u svojim redovima i institucijama.

Evropske zemlje bi morale, posebno one stranke koje su trenutno na vlasti, a zalažu se za liberalne vrednosti, aktivnije da rade na izmenama društvene paradigme te da zaoru u političke tektonske promene koje ih svakako, to se tako do sada pokazivalo, vode ga gubitku sledećih izbora, ali sa ostavštinom odrađenih reformi ka boljem.

Ovo čemu sada svedočimo jeste neprestano svetonazorsko bauljanje i gubljenje identiteta i autentičnosti. Čini se da se levo liberalne stranke trude da prigrabe onaj deo umerenih nacionalista kako bi opstale u modernim vremenima, gde je sve više na vrednosti protekcionizam u odnosu na solidarnost demolirane Evrope.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Ovo je kuća za sve nas
    •  Prošla su vremena poverenja među ljudima. Raste egoizam
    •  Za banalizaciju zla spremni!
    •  Marš iz moje avlije!
    •  Nacija je socijalno demolirana i treba nam kolektivna pomoć
    •  Šoder lista srpske diplomatije
    •  Milanovićev mandat i nije za neku pohvalu
    •  Мир Божији – Христос се роди!
    •  Beograd je svet!
    •  Vila lutaka profesorke Snježane Banović

> Svi tekstovi ovog autora