autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Kocka, kocka, kockica

AUTOR: Ivan Zidarević / 12.10.2026.

”U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo. U njemu je sve lepo, u njemu je sve nežno, u njemu se sve raduje.” U pitanju su stihovi iz poznate emisije za decu nastale tokom sedamdesetih godina prošlog veka, sa opstankom na malim ekranima pune dve decenije, a koju smo svi znali kao ”Kocka, kocka, kockica”.

Tadašnja redakcija obrazovnog programa Televizije Beograd započela je sa istraživanjima po vrtićima, pre svega razgovarajući sa vaspitačicama i vaspitačima, kako da naprave emisiju koja će biti baš za decu i njihove potrebe, odrastanje i sreću. I ta emisija, u kojoj se žargonski koristio uzvik ”tata-ra-tira”, obeležiće bezbrižnost dečijeg odrastanja u nekim drugim vremenima koja danas za neke znače crni mrak, dok su za druge sinonim za jedinstvo u različitosti.

Današnja deca u našoj samostalnoj Domovini, onoj u kojoj se političke afere serviraju uz jutarnju kafu koja mnoge naše punoletne sugrađane tera na klozet koji neprestano zapušavaju, nemaju ovako smišljeni luksuz namenskog obrazovno-vaspitnog programa koji bi im omogućio da nauče mnogo više i smislenije od onoga šta savremeni vidovi komunikacija nude. Godinama kod nas izostaje nešto što bi bio sinonim, pre svega na nacionalnim frekvencijama, za pitanja usmeravanja dece prema vrednostima koje su pobrojane u ustavnim vrednotama depopulisane Domovine u nestajanju.

Pre neki dan nas je, i to šatro, šokirao podatak kako smo u 13 godina, taj odmak vremena korespondira sa datumom ulaska Domovine u Evropsku uniju bez prepreka u vidu slobode kretanja, ostali bez 64.000 učenika i da je ugašeno 198 područnih škola. Najviše učenika, znači dece, izgubile su škole u Slavoniji i Vukovarsko-srijemskoj županiji, skoro trećinu njih, zatim Brodsko-posavskoj te Požeško-slavonskoj županiji.

Nasuprot ovoj opipljivoj opasnosti nemanja ljudi, mlade populacije i ljudskog kapitala, Grad Zagreb beleži povećanje broja učenika za 2,03 odsto uz Istarsku županiju sa 1,8 odsto. Podatak sa ovim regijama da se opravdati, pre svega sagledati, unutrašnjim migracijama stanovništva koje napuštaju mesto boravka u našoj zemlji, vođeni snažnom centralizacijom (ne)pristojnog života te odlaze u veće urbane centre poput glavnog grada.

Da ipak nije sve izgubljeno, barem po recentnoj statistici, govore podaci o upisanim prvacima u osnovne škole. I ove godine se beleži rast, njih 318 više nego prethodne godine, doslovno daj šta daš, što neslavnu statistiku ipak čini sa nekakvim svetlom, fenjerom, na kraju tamnog i čini se beskrajnog tunela. Ovo se tumači pozitivnim migracionim saldom, vraćanja ”naših” ljudi iz belog sveta, ali i dolaskom stranaca koji su u našoj slobodnoj i trpeljivoj Domovini pronašli svoju (ne)sreću.

Naša Domovina, jednako pozicija i opozicija, ima obavezu da našem razjedinjenom društvu nametne obavezu onakvog ponašanja koje stremi ka sreći i blagostanju. To je ona jasna briga za dobrobit stanovništva, bez primesa bilo kakve svetonazorske indoktrinacije, koja će ishoditi da imamo dobro vaspitane i obrazovane ljude koji znaju šta je empatija i osećaj za javno dobro, a na korist što većeg broja sugrađana.

Danas sve to, godinama i čitavih decenija, izostaje. Uzroci nerazumevanja preuzimanja političke i društvene odgovornosti leže u pokušajima mešanja u tradicionalne, porodične, vrednosti koje će same porodice znati, a vidimo da ne znaju, da urede i preduprede. To je poput negacije sveprisutnog nasilja u porodicama i prema ženama, a koje se ponovo, kao, opravdava da će takvi izvitopereni nasilno porodični odnosi sami sebe znati da samourede.

Današnjoj deci, a po našim propisima dete je osoba do osamnaeste godine života, ne nudi se nikakva smišljena i strukturalno razrađena alternativa koja vodi ka promišljanju i snalaženju u savremenom svetu u kojem živimo. Takva vrsta već pomenute samoregulacije nedovoljna je da odgovori na moderne izazove koji nam razaraju društvene procese i koji nas jasno pozicioniraju u kapitalističkoj globalizaciji gde je ”samo zabava” ultimativni cilj.

Svet je postao ono globalizovano selo, a neki naši delovi, Lepe Naše, globalizovana selendra. Barem je to percepcija dela javnosti prema tome ko gde i kako živi i ko koliko i čega ima. Jer mi jasno našim mladim naraštajima, odmalena i bez pardona, namećemo sistem vrednosti u kojem je nemanje materijalnog sinonim za neuspeh i propast što kod takve dece stvara sveopštu apatiju i izvitopereno samovrednovanje svoje ličnosti.

Ako su deca nama najvrednije šta imamo u životu, u to se svi kunu od Konavla do Međimurja, zašto se onda prema tuđoj, ali i sopstvenoj deci odnosimo tako da im ne dajemo dobre primere od nas samih?! Čemu proklamacija nečega šta nam nije blisko, a šta očekujemo isključivo od drugih, ali ne i nas samih, te zašto ne širimo dobro među i u ljudima u interakciji sa najmlađima.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

• Stadion razdora
• Rod, pol i ostali neopravdani strahovi
• Huškačka piromanija
• Veštačka inteligencija nas otuđuje u bezdanu svega i svačega
• Jedni likuju, drugi veličaju smrt balkanskog krvnika
• Knjiga koja je zainteresovala razjedinjenu javnost
• Mrtva trka besmislenog i ispraznog političkog nadmetanja
• Ustaška elegija 2026.
• Hvalevredan LAG 5
• Od Berlina do Međugorja

> Svi tekstovi ovog autora

Objavljeno u: SLOBODNI ZIDAR
Oznake: domovina, Grad Zagreb, Istarska županija, Ivan Zidarević, Konavle, Međimurje, Slobodni zidar, TV Beograd

Drago Pilsel Follow

Born in 1962 in Buenos Aires, Argentina. Lives in Zagreb, Croatia. Journalist and Theologian. Married. d.pilsel@zamir.net

Drago Pilsel @dragopilsel ·

18 Sep

Jesu li teroristi pobijedili nakon 11. rujna? SAD su odgovorile na napad u New Yorku upravo onako kako su napadači priželjkivali, pridonoseći stvaranju svijeta u kojem je terorizam postao toliko uobičajena pojava da više ni ne znamo kada tu riječ treba upotrijebiti.